Pokrovni usevi

Dipl. inž. Ljubica Vukićević, rukovodilac Stručne službe Victoria Logistic

U organskoj poljoprivredi zemljište se nikada ne ostavlja golo - bez bilo kakvog useva, jer je takvo zemljište izloženo eroziji i gubitku organske materije. Zbog toga se zemljište van glavne sezone, uvek zasejava pokrovnim usevima ili usevima za zelenišno đubrenje. Pokrovni usevi utiču na povećanje prinosa, smanjuju troškove potrošnje azotnih hraniva i pesticida, utiču na redukciju upotrebe mehanizacije, a samim tim i na povećanje profita. Pokrovni usevi mogu doneti i niz drugih agronomskih pogodnosti kao što su, poboljšanje zdravlja zemljišta, sprečavanje erozije, zaštita kvaliteta vode, zaštita biološke raznolikosti, a koje se teško mogu finansijski izmeriti. Uvođenje pokrovnih useva u širu proizvodnu praksu, moglo bi značajno da utiče na povećanje održivosti poljoprivrednih proizvodnih sistema. Klimatske promene, troškovi energije i raspolaganje azotom imaće sve veći uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u narednim godinama. Uvođenjem pokrovnih useva u praksu mogu se u određenoj meri rešiti neka od ovih pitanja.

KONTROLA EROZIJE

Mnoge poljoprivredne površine u Srbiji ugrožene su tokom cele godine kako erozijom vetrom, tako i vodom. Pokrovni usevi koji imaju veliku produkciju biomase u delu godine kada je zemljište golo, mogu vrlo efikasno zaštititi zemljište od erozije. Pokrovni usevi svojim korenovima vezuju čestice zemlje, a nadzemnom biomasom sprečavaju ispiranje ili gubitke vetrom, finih čestica sa površine. Gusti višegodišnji usevi pospešuju zadržavanje i upijanje vode u zemljište i smanjuju površinsko oticanje, a nadzemni delovi biljaka smanjuju uticaj kišnih kapi. Nakon zatiranja pokrovnog useva, na površini zemljišta, od suve nadzemne biomase formira se malč, koji takođe obezbeđuje zaštitu od erozije. Trave i travne smeše pružaju najbolju zaštitu od erozije, a ozima žita i ozime kupusnjače su pogodne jer u zimskiom periodu dobro pokrivaju zemljište.

POVEĆANJE SADRŽAJA ORGANSKE MATERIJE

Pokrovni usevi, ostavljajući za sobom biljne ostatke, utiču na povećanje sadržaja organske materije u zemljištu. Povećanje zavisi od količine formirane biomase i odnosa ugljenika i azota u biljnim ostacima (odnos C:N). Biljni ostaci pokrovnih useva sa niskim odnosom C:N kao što su leptirnjače, razgrađuju se brže od onih sa visokim odnosom — trave. Nakon valjanja pokrovnog useva trava, biljni ostaci na površini zemljišta imaju visok odnos C:N, što uzrokuje vrlo sporo razlaganje, a dugoročno utiče na povećanje sadržaja organske materije u zemljištu. Za razgradnju biljnih ostataka kod kojih je odnos C:N iznad 30, mikroorganizmi dodatno troše azot pa se time može stvoriti nedostatak za naredni usev, koji je tada potrebno  nadoknaditi dodavanjem azotnih hraniva. Združivanje više različitih biljnih vrsta iz različitih familija (leptirnjače i trave) u pokrovnim usevima, može se smanjiti odnos C:N i na taj način ubrzati razgradnja.

Različitim pokrovnim usevima možemo usmeravati procese u zemljištu u pravcu povećanja organske materije ili povećanja pristupačnog azota za naredni usev. Biljke iz familije trava moćnim korenom nakupljaju sva hraniva ali najviše azota koji ostaje u zemljištu posle žetve, pa se tako za tri meseca može nakupiti i do 79 kg N ha-1. Međutim, ova hraniva sporije postaju pristupačna za biljke, pa travni pokrovni usevi više utiču na povećanje sadržaja organske materije u zemljištu. Sa druge strane biljni ostaci leptirnjača brzo se razgrađuju u zemljištu, zbog nižeg odnosa C:N, pa manje povećavaju sadržaj organske materije u zemljištu od travnih pokrovnih useva, a ostavljaju veće količine azota. Da bi se napravio balans između ostavljene organske materije i azota mogu se zasnivati mešavine leptirnjača i trava u pokrovnom usevu.

POBOLJŠANJE STRUKTURE ZEMLJIŠTA

Korenovi biljaka pokrovnih useva vezuju čestice zemljišta i tokom njihovog razlaganja u zemljištu oslobađaju se organski molekuli, a takođe se stvaraju i gljivične mreže. Travne vrste najviše utiču na poboljšanje zemljišne strukture jer formiraju moćan žiličast korenov sistem. Korenovi ovih vrsta vezuju zemljište, a takođe mogu da prodiru kroz zbijeno zemljište. Biljke sa vretenastim, repastim korenom, kao što su kupusnjače prodiru u dublje slojeve zemljišta, pa omogućavaju narednom usevu da korenovima lakše prodiru u dublje slojeve odakle koriste vodu i hraniva. Biljne vrste sa moćnim korenom takođe mogu da posluže u ublažavanju sabijanja zemljišta (kukuruz, sirak, sudanska trava, proso, ljulj, raž). Kada rastu tokom zime probijaju sabijene slojeve zemljišta koji su omekšani obiljem vode u tom periodu.

Pokrovni usevi sa niskim odnosom C:N prilikom razlaganja oslobađaju velike količine organskih molekula, kao što su polisaharidi, koji poboljšavaju strukturu zemljišta. Pokrovni usevi sa visokim odnosom C:N sporije oslobađaju polisaharide, pa će se i struktura zemljišta sporije poboljšavati u odnosu na useve sa niskim C:N.

FIKSACIJA ATMOSFERSKOG AZOTA

Sve jednogodišnje i višegodišnje leptirnjače, ali i mnoge druge vrste (većina žita) na svojim korenovima razvijaju mikroorganizme (bakterije ili gljive), azotofiksatore. Oni usvajaju atmosferski azot i sintetišu ga u jedinjenja pristupačna biljkama, i na taj način se smanjuje potreba za dodatnom ishranom gajenih biljaka mineralnim azotom. Intenzitet azotofiksacije zavisi od agroekoloških i zemljišnih uslova, a na siromašnijim zemljištima on je značajno veći. Da bi se osigurala fiksacija azota, seme ovih biljaka tretira se biološkim preparatima koji sadrže kulture korisnih mikroorganizama da bi se što pre razvili simbiotski procesi sa biljkama. Ove simbiotske zajednice posebno su upotrebljive u pokrovnim usevima. Za zasnivanje pokrovnih useva u proleće i leto pogodne su crvena detelina, bela detelina, grašak i slatka detelina, a posebno treba istaći veliki značaj nekoliko vrsta jednogodišnjih lupina. U aridnijim područjima najpodesnija je bela lupina, jer bolje podnosi sušu. Za ozimu setvu pogodne su inkarnatska detelina, maljava grahorica i ozimi grašak. Maljava grahorica od početka marta pa nadalje fiksira 2 kg azota dnevno, a dokazano je i da povećava prinos kukuruza u toj meri da opravdava primenu pokrovnog useva. Ozimi grašak, grahorica i lucerka u pokrovnom usevu mogu da obezbede i do 100% azota za naredni usev krompira. Združivanjem leptirnjača sa glavnim usevom, prenos azota može biti značajan, a te vrednosti se mogu kretati od 30 do 50%, od ukupne fiksacije. Takođe pokrovni usevi mogu usvajanjem smanjiti gubitke azota u zemljištu i na taj način ga sačuvati za naredni usev. Kako se biljni ostaci leptirnjača brzo razlažu u zemljištu i oslobađaju veće količine azota u vlažnim prolećima može doći do njegovog ispiranja u dublje slojeve, pa to treba imati u vidu prilikom upravljanja takvim pokrovnim usevom. Ove pojave mogu se sprečiti zasnivanjem mešavina leptirnjača i trava u pokrovnom usevu, kako bi se razlaganje biljnih ostataka odvijalo sporije.

ZAŠTITITA KVALITETA VODE

Usporavanjem erozije i sprečavanjem površinskog oticanja vode, pokrovni usevi smanjuju zagađenje voda koja nastaju nagomilavanjem poljoprivrednih otrova i hemikalija. Na površinama gde ima nagomilanih zagađujućih materija kao što su nitrati, pesticidi, teški metali i drugo, pojedini pokrovni usevi (raž, pšenica, ječam, ljuljevi ) mogu se koristiti kao remediatori zemljišta i podzemnih voda. Svojim korenovima ove biljke mogu usvojiti te materije, smanjiti njihovu koncentraciju i tako sprečiti ispiranje u podzemne vode.

Prekomerna upotreba azotnih hraniva dovodi do nagomilavanja nitrata u zemljištu koji se u kišnim periodima ispiraju i zagađuju podzemne vode. Ova pojava je negativna i za poljoprivrednike jer predstavlja gubitak hraniva za useve. Usvajanjem azota pokrovni usevi mogu da spreče njegovo ispiranje i tako ga sačuvaju za naredni usev, ali i spreče zagađenje podzemnih voda. Raž u pokrovnom usevu iskoristi od 25 do 100% zaostalog azota iz proizvodnje prethodnog glavnog useva. Upotrebom pokrovnih useva u čijim biljnim ostacima je odnos C:N iznad 30 (raž u punoj zrelosti, stabljika kukuruza), mikroorganizmi za njihovu razgradnju troše azot, pa se ova pojava može iskoristiti za kontrolu nitrata u zemljištu.

UPRAVLJANJE ZEMLJIŠNOM VLAGOM

Nakon valjanja pokrovnih useva oni svojim biljnim ostacima sprečavaju isparavanje vode iz zemljišta. Ovaj pozitivni efekat je maksimalan samo ako su biljni ostaci ostavljeni na površini zemljišta kao malč, dok se njihovom unošenjem u zemljište taj efekat znatno smanjuje. Strnjika pokrovnih useva može da zadržava sneg, naročito ako je ostavljena u pojasevima različite visine.

Kako bi izbegli većinu problema sa nedostatkom vode u proleće, pokrovni usev treba povaljati najmanje dve nedelje pre setve glavnog useva, kako ne bi trošio vodu. Na prevlaženim zemljištima, formirani malč od biljnih ostataka pokrovnog useva sprečava da se zemljište prosuši pa je zasnivanje glavnog useva otežano. Tom prilikom valjanje pokrovnog useva treba odložiti, jer će živi pokrovni usev trošiti vodu i tako smanjiti višak vlage u zemljištu. Najbolji način za prevlažena zemljišta je da se nakon zatiranja pokrovnog useva vrši obrada u trake (strip — till), čime će se obezbediti da se zemljište u zoni setve prosuši, a sa druge strane formirani malč između redova ispoljava sve svoje pozitivne efekte. Dobri primeri su travni pokrovni usevi, raž koja povećava organsku materiju i štedi vlagu, sirak ili sudanska trava čiji koren prodire duboko, pa povoljno utiče na fizičke osobine zemljišta. Takođe dobar primer su i ljuljevi koji kod prevlaženog zemljišta stabilizuju međuredni prostor u usevima, zasadima, na uvratinama parcela i nepoljoprivrednim površinama. Stočna rotkva formira veliki koren, pa time utiče na lakšu infiltraciju vode u zemljište. Ksenofitne mahunarke, žuta lucerka i sočivo efikasno koriste vodu, štede zemljišnu vlagu bolje nego na golom neobrađenom zemljištu.

KONTROLA KOROVA I ŠTETNIH ORGANIZAMA

Pokrovni usevi suzbijaju korove, utiču na smanjenje oštećenja od bolesti, insekata i nematoda, a mehanizmi delovanja su mnogobrojni. Kada su u pitanju korovi, pokrovni usevi deluju fizički i alelopatski. Fizičko delovanje odnosi se na konkurentske odnose koji se manifestuju u zasenjivanju pa seme korova ne može da klija i niče ili u mehaničkom gušenju korova od strane useva velike pokrovnosti, kao što su usevi pravih žita, heljde, kupusnjača. Alelopatski deluju izlučevinama korena koje mogu imati prirodno herbicidno delovanje na korove.

Uvođenjem biološki aktivnih biljaka - „biljke prijatelji”, može se uspešno vršiti biokontrola u sistemima biljne proizvodnje, tako što svojim esencijama mogu da odbijaju štetne insekte (buvač, hajdučka trava), a atraktantnim privlače korisne, predatore i parazitoide (morač, kim, mirođija, nana, heljda). Na taj način brojnost štetnih insekata može se smanjiti ispod praga štetnosti.

Nastavak u sledećem broju.

Bilten "Za našu zemlju", broj 69, septembar 2018.