Pojava zelenih gusenica na poljima Vojvodine

Na poljima u mnogim regionima Vojvodine pod suncokretom, sojom, pasuljem, paprikom, šećernom repom, lucerkom i drugim usevima u značajnom broju konstatovane su zelene gusenice sovice gama - Autographa gama.

Leptir ove štetočine ima karakterističnu šaru u obliku grčkog slova gama, otuda ime, bele srebrnaste boje na tamno obojenim krilima. Gusenica oštećuje listove, u vidu perforacija različite veličine, i vrlo često može da napravi golobrst. Gusenica je svetlo zelene boje, ima telo suženo u pravcu glave i tri para nogu po čemu se razlikuje od gusenica drugih sovica. Ima 2-3 generacije godišnje, a prezimljava u stadijumu gusenice ili lutke. Jaja polaže pojedinačno sa donje strane lista. Može da položi do 500 jaja. Gusenice u prvom razvojnom period traže uslove visoke vlage, pa je najbrojnija na parcelama koje se navodnjavaju. Gusenica ima pet uzrasnih stadijuma, a u poslednjem uzrastu dostiže i 3cm dužine. Razvoj gusenice traje oko tri nedelje i u tom periodu oštećuje useve. Preobražaj u lutku se dešava na samom listu, u belim paučinastim kokonima.

Sovica je izrazito migratorna vrsta, kod nas doleće iz mediterana, može da preleti i nekoliko hiljada kilometara. U zavisnosti od klimatskih prilika nekih godina prezimljava i kod nas u malom broju. Dugi niz godina nije pravila značajnije štete. Gradacije traju 1-2 godine, a posle toga se svodi na ekonomski neznačajnu brojnost.

Na usevima se trenutno mogu naći gusenice sovice gama i stričkovog šarenka koje se međusobno veoma razlikuju po izgledu, ali prave slične štete, pa se kod poljoprivrednih proizvođača pojavila nedoumica koja je štetočina u pitanju. Mnogi su došli po savet za tretman pamukove sovice, imajući u vidu različitu boju gusenica, što naravno nije tačno.

Hemijsko tretiranje se izvodi na parcelama gde je oštećeno od 20- 30% lisne mase, ne treba tretirati sve parcele bez prethodne provere brojnosti gusenica, vrste i stepena oštećenja. Od insekticida mogu se koristiti oni na bazi hlorpirifosa + cipermetrina (Konzul, u dozi od 1 l/ha), alfa-cipermetrina (Fastak 10-SC u dozi od 0,2 l/ha) i mnogi drugi.

Izvor teksta i slike: PSS Vrbas, Katarina Radonić, dipl.ing. zaštite bilja