Kako obaviti prolećnu setvu?
Kao i prethodne godine i ova godina je specifična, pomalo ekstremna na različitim mikrolokalitetima. Do kraja februara zaliha vode u zemljištu je različita, a prethodna vegetacija je bila različito sušna u pojedinim proizvodnim regionima. Sve to ukazuje i/ili upućuje na razmišljanje da nema univerzalne tehnologije gajenja. Istu treba prilagoditi nivou – potencijalu za prinos godine na datom mikro reonu, potencijalu svake njive i/ili delova njive i potencijalu sorte i/ili hibrida. Samo taj pristup vodi punom uspehu, stabilnom i realno visokom prinosu gajene biljne vrste!
Neumoljiva je činjenica da u poljoprivrednoj proizvodnji nema rezultata i unapred napisane tehnologije proizvodnje. Međutim, postoje principi koji se moraju poštovati. Proizvođač, stručnjak – agronom mora da zna koja će agrotehnička mera u datom trenutku dati najbolji rezultat. Nije redak slučaj da u datom momentu, treba izabrati najmanje loš tehnološki postupak jer idealnog nema. Upravo ta situacija može biti prisutna u predstojećoj setvi jarih useva.
Kao što je već rečeno tehnologiju gajenja, a prvenstveno đubrenje sa azotom i gustinu setve, treba prilagoditi:
- potencijalu za prinos godine na datom mikro lokalitetu
- potencijalu za prinos svake njive
- potencijalu sorte i/ili hibrida za prinos
Kako obaviti setvu ovog proleća?
Stanje vlage u zemljištu, količina i raspored mineralnog azota (N-min) po profilu zemljišta u momentu pre setve osnovni su elementi koji definišu gustinu setve i đubrenje sa azotom u proleće!
Važan elemenat u proizvodnji soje, suncokreta, kukuruza i drugih jarih useva, su zimske padavine. U ovoj godini do kraja februara meseca (u zimskom periodu), palo je od 188 l m2 kiše u Vršcu do 268 l m2 u Somboru. Odnosno, od 86 do 127 % u poređenju sa višegodišnjim prosekom. Najviše padavina bilo je u Somboru (238 l m2 ), nešto manje u Bečeju i Novom Sadu (250 i 240 l m2), Kikindi i Sr.Mitrovici (222 i 220 l m2) gde je u odnosu na višegodišnji prosek palo 117 i 97 %. Ako se u bilans padavina uzme period od aprila 2015. do februara 2016. godine tada je manjak, u odnosu na višegodišnji prosek, nadoknađen jedino u Somboru i Novom Sadu. Na ova dva lokaliteta bio je i najmanji manjak u toku vegetacije 2015. godine (-20 i +12 l m2). Najveći deficit padavina je na području Vršca (212 l m2), Kikinde, Zrenjanina i Banatskog Karlovca (111, 101, 101 l m2). Manji nedostatak je na području Bečeja i Sremske Mitrovice (57 i 31 l m2), a neznatan na području Palića (2 l m2).
U martu mesecu očekuje se veća količina padavina, što je prva dekada i potvrdila, pa će verovatno ukupan manjak (od aprila 2015. do aprila 2016.) biti nadoknađen na većini lokaliteta. Obilnije padavine koje se očekuju u martu mesecu, mogu otežati proceđivanje vode u dublje slojeve, a naročito na težim zemljištima kakva su u Banatu. Na taj način može se doći do zaključka da je na tim lokalitetima veći suvišak padavina. Martovske padavine su obično obilnije, pljuskovitije u odnosu na padavine od februara do juna.
Često se dešava da na istom mikro-reonu imamo značajnu razliku u sadržaju vlage i mineralnog azota. Ta razlika zavisi od preduseva, prinosa preduseva, kapaciteta zemljišta za vodu, primenjene agrotehnike i drugih činjenica. Na osnovu rezultata Maleševića i saradnika, najmanji sadržaj vlage u sloju 0-90 cm (na osnovu analize N-min za pšenicu) je na području Sombora i Subotice. Na osnovu N-min rezultata za šećernu repu (B.Marinković) na području lokaliteta Sombor, sadržaj vlage po slojevima 0-30; 30-60; 60-90 cm je od 20; 18; 14 % (gornji teren) do 19; 23; 24 %. Na području Subotice sadržaj vlage po slojevima je 19; 18; 18 %.
U godinama sa malom količinom zimskih padavina, ostvaruje se prosečan prinos kukuruza od 4,62 t/ ha, sa prosečnom količinom zimskih padavina prinos je 5,29 t/ ha, dok je kod velike količine padavina prinos kukuruza 5,07 t/ha. Kako je verovatnoća formiranja prinosa većeg od 5,5 t/ha 50 %, dobrom agrotehnikom treba iskoristiti potencijale godine. Interesantna je činjenica kolika je verovatnoća prosečnog prinosa većeg od 6 t/ha. Pri velikoj količini zimskih padavina ta verovatnoća je 16,7%, a pri prosečnoj količini zimskih padavina 28,0 %.
Ove činjenice upozoravaju na saznanje da potencijal velike količine zimskih padavina u proteklim godinama nismo dobro iskoristili! Gde smo pogrešili? Da li je to količina i raspored N-min-a po profilu u proleće, gustina setve ili nešto drugo?
Rezultati višegodišnjih proučavanja gustine useva, upozoravaju da je na najvećoj gustini ostvaren značajno najveći prinos samo u 25 % slučajeva, a najoptimalnija gustina bila je za 5-10-15% manja od maksimalne gustine za dati hibrid. Navedene razlike u prinosu statistički su značajne i varirale su od 0,6 do 4,3 % prinosa. Na iskorišćenje potencijala rezerve vode u zemljištu, u proleće značajno utiče količina i raspored azota po profilu zemljišta. Ovu činjenicu potvrđuju rezultati V.Marića o uticaju na prinos količine azota upotrebljenog u jesen i gustina useva. Kada se planira gušća setva (70 x 22,5 – 20,0 cm) tada je u jesen potrebno primeniti veću količinu azota (50 % i više od količine azota koju je potrebno dodati mineralnim đubrivima). Kod setve na veći razmak u redu u jesen se može primeniti i manja količina azota. Razlika u prinosu između većeg i manjeg broja biljaka može da bude od 1,56 do 2,54 t/ha suvog zrna (od 16,6 do 27,6 %). Ukoliko se primeni neracionalno velika količina azota u jesen, prinos može da bude manji za 1,08 t/ha i više (8,5 %). Istovremeno može doći do pomeranja azota izvan zone korena, a na njivama sa plitkom podzemnom vodom i do podzemnih voda. U tom slučaju „zagađujemo“ podzemne vode sa nitratima što je opasno, gubimo deo azota, platili ga, a nismo iskoristili. Da li ovakav luksuz smemo dozvoliti?
Navedene činjenice date su kao prosečne za dati lokalitet. Za uspešnu proizvodnju svi ovi elementi moraju se analizirati na nivou svake njive i mikro reona. Samo tako možemo stići do željenog cilja. U protivnom, proizvodnju će nam voditi vremenski uslovi, a mi ćemo biti samo nemoćni posmatrači, umesto da agrotehnikom koristimo potencijal godine, njive i hibrida. Najveća količina mineralnog azota u proleće treba da je na dubini 30-90 cm i kako je već rečeno ta količina mora biti optimalna. Dobar raspored azota u maloj količini, ima za posledicu obilnije đubrenje u proleće pre setve. Obilnije đubrenje prouzrokuje loš raspored azota prouzrokovan đubrenjem. Taj suvišak će uticati na slabije razvijen korenov sistem pa će i najmanja suša u julu i avgustu imati značajan uticaj na smanjenje prinosa.
Kako u poljoprivredi – ratarstvu nema gotovog recepta, to danas znanje, umešnost i uspešnost proizvođača više dolaze do izražaja. Svake godine je naše znanje na proveri!
Preporuka proizvođačima za setvu u ovoj godini je napisana. Svaki proizvođač mora da proceni šta i kako je uradio, koliko želi da rizikuje, koliko će primeniti azota predsetveno i koju će gustinu useva ostvariti.
Pregustom setvom gubi se deo prinosa (0,6 - 4,3 %, retkom setvom takođe (0,55 t/ha ili 4,3 %). Za koliko korigovati maksimalnu gustinu (5-10-15 %) zavisi od kompletne agrotehnike koju smo primenili i koju ćemo primeniti, kao i od željenog rizika.
Dr h.c.prof.dr Branko Marinković