Uticaj količine padavina na vreme setve

Predstojeća setva vodećih ratarskih useva je najvažniji posao svih učesnika u poljoprivrednoj proizvodnji jer od nje sve počinje i zavisi uspeh proizvodnje. Svaka godina je specifična, razlikuje se pre svega po količini padavina, po temperaturama koje su vladale tokom vegetacionog perioda, po mogućnostim kada se neka agrotehnička mera može uraditi. Zbog velike količine padavina tokom prve dekada marta, kao i količine padavina od 10-og marta, zaviće kada će se početi sa setvom.
Ukoliko uporedimo količinu padavina u periodu od oktobra 2014-e do marta 2015-e godine sa istim periodom 2013./2014. godine uočava se čak duplo viša količina padavina.

Prilog navedenom su podaci o količini padavina na teritoriji Južno Bačkog okruga u mestima  Gospođinci, Sirig i Futog gde je za period oktobar-mart 2013/2014. palo 76,66 mm/m2 dok je u istom periodu, ali 2014./2015. zabeležena prosečna količina od 270 mm/m2.
U  Banatu, u Debeljači, Banatskim Karlovcima i  Banatskom Despotovcu situacija je slična, prosečna količina padavina za isti period u prošloj sezoni je bila 72mm/m2, dok ova sezona beleži 134,8 mm/m2.
Sever Bačke, mesta Palić, Bački vinogradi i Hajdukovo beleži prosečnu količinu padavina za period  u 2013/2014 godini od 181,6 mm/m2, a sezona 2014/2015. je zabeležila prosečnu količinu od 234,46 mm/m2.
Velika količina padavina kao posledicu ima i prva preoravanja pšenice zbog gušenja vodom. Pojedini poljoprivredni proizvođači višak vode na svojom parcelama pod pšenicom, smanjuju prokopavanjem kanala za odvođenje vode. Veća količina padavina uticala je na spuštanje azota u dublje slojeve zemljišta i na mnogim mestima je pšenica ostala bez hrane.

Pred prestojeću sezonu setve vodećih ratarskih biljaka, kukuruza i soje, važno je naglasiti da đubrenje, bitno zavisi od količine padavina u periodu oktobar-mart. Što je količina padavina veća u tom periodu, veći je efekat primene azota u proleće u odnosu na jesenju primenu. Takođe, postoji negativna korelacija između letnjih padavina i optimalnih doza azota. Ukoliko su letnje padavine obilnije, utoliko je i mineralizacija organskog azota iz zemljišnih rezervi veća, azot u zemljištu je pristupačniji biljkama, te se time umanjuje potreba za unošenjem azota iz mineralnih đubriva.
Na meteorološke uslove ne možemo uticati, ali zato možemo postupiti kao savesni proizvođači i svoje postupke u poljoprivredi usaglasiti sa strukom.