Dragan Raca, vlasnik

Kada ste osnovali Vaše preduzeće, koliko imate zaposlenih, kako organizujete posao i kako uopšte funkcionišete?

Firma doo Raca je osnovana 1992. godine. To je porodična firma u kojoj smo vlasnici moja supruga Danica, koja vrši funkciju direktora preduzeća i ja. Trenutno u firmi rade i sin, ćerka, snajka, nadamo se da će uskoro početi i zet kroz osmeh kaže Dragan. Zapošljavamo 263 saradnika u šest pravnih lica koja su u sistemu kompanije. Obrađujemo zemlju na teritoriji Srednjeg Banata, do Novog Bečeja,u Kikindi, Novoj Crnji, Žitištu, Sečnju i opštini Alibunar. Bavimo se prvenstveno primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, i ugovaranjem sa poljoprivrednim kooperantima. Do 2000. godine smo se bavili prodajom poljoprivredne mehanizacije i tu smo bili opšte poznati i tada smo obrađivali i jednu manju površinu na teritoriji opštine Zrenjanin, koju i sada posedujemo. Nakon toga smo uočili da se karte dele za prodaju poljoprivrednih mašina, ulaze strane kompanije kao što su John Deer, Clas, više se u tome nismo videli i prvog momenta kupujemo silos u mestu Torak. Prvo podno skladište, a potom nastavljamo i sa kupovinom drugih. 2004. godine kupujemo poljoprivredno imanje „Sloboda“ Novi Kozarci, površine 1.200 ha. Sledeće godine kupujemo firmu Jedinstvo Kumane koja ima 2.600 ha zemlje. Nakon svega toga nastavljamo redom kupovinu više poljoprivrednih imanja. Mi organizujemo poljoprivrednu proizvodnju na teritoriji gore navedenih opština.

Sa koliko kooperanata sarađujete i u čemu se ogleda ta saradnja?

Pokrivamo ukupno oko 2.800 kooperanata. Razvili smo poprilično i otkup i samu organizaciju prijema poljoprivrednih proizvoda. Imamo u posedu devet silosa kapaciteta 150.000 tona i imamo devetnaest podnih skladišta koja se nalaze ne teritoriji oko 20-tak sela u okruženju navedenih opština. Vršimo distribuciju repromaterijala (semena, sredstava za zaštitu bilja, mineralnih i azotnih đubriva, semena), dajemo poljoprivredne mašine na 3-5 godina koje nam kooperanti plaćaju robom. Ovo znači da naši partneri nisu povezani sa kreditima i kamatama banaka, što je za njih veoma značajno. Proizvođači nam plaćaju isključivo robom po dogovoru sa svakim od njih.

Spomenuli ste da je segment primarne poljoprivredne proizvodnje veoma značajan za Vašu kompaniju.

Što se tiče same poljoprivredne proizvodnje, posedujemo oko 10.300 ha sopstvene, vlastite, zemlje. Na 1.000 ha proizvodimo uljanu repicu, na 3.000 ha suncokret, na 3.000 ha takođe kukuruz i pšenicu na oko 3.000-4.000 ha. Uvek gledamo da vodimo računa o plodoredu, tako da je pod pšenicom zasejano 30-45% površina, jer je u tom slučaju najjednostavnija borba protiv korova, poštovanju plodoreda za druge useve kao i borba protiv bolesti.

Vi ste među prvima počeli primenu neke drugačije tehnologije gajenja suncokreta i primenu preparata Ekstrasol?

Proizvodnju suncokreta smo doveli do nivoa koji je nama poznat već nekih deset godina i tu tehnologiju radimo na specifičan način. U aprilu pripremimo zemljište, primenimo osnovno đubrivo na osnovu preporuke analize zemljišta i uvek počinjemo da sejemo suncokret u maju mesecu, počevši oko petog maja. Tri, četiri dana nakon završetka setve vršimo tretmane sa 3 l po hektaru totalnog herbicida u kombinaciji sa preparatima na bazi acetohlor-a od 1litar i to nam je dalo izvanredne rezultate da nema više nikakve obrade do jeseni. U prvom tretmanu prskanja suncokreta folijarno protiv korova ubacujemo i 1 litar preparata Ekstrasol. Poslednje 3-4 godine ovakva tehnologija sa primenom Ekstrasola nam je pokazala da je primena navedenih zaštitnih sredstava po deset puta bolja, da je bolja efikasnost na korove, nego na parcelama gde nije primenjen Ekstrasol. Radili smo i ekstremno, njive od 100 ha, gde uradimo 90 ha sa ekstrasolom, a 10 ha bez Ekstrasola kako bi samo videli rezultate delovanja. Rezultati su bili izuzetno vidljivi. Ne znamo da li su to hormoni, amino-kiseline, nismo ustanovili u čemu je tajna, ali primena daje odlične rezultata. Takođe kod prskanja pšenice protiv korova uvek u prvom tretmanu dodajemo i 1l Ekstrasola. I kao što sam već rekao rezultati sa ekstrasolom su deset puta bolji nego bez Ekstrasol-a kako u suncokretu tako i u pšenici. Ove godine ćemo raditi i tretman uljane repice na 60% površine sa Ekstrasolom, dok ćemo 40% površina pod uljanom repicom ostaviti bez tretmana Ekstrasolom da bi u ovoj uljarici videli razliku u primeni i delovanju.

Da li ima baš vidljive razlike u prinosu kada se koristi i ne koristi Ekstrasol?

Našu proizvodnju nadgledaju stručnjaci iz kompanije Victoria Logistic, Agromarketa, BASF-a i Bayera sa kojima sarađujemo. Oni nam redovno obilaze njive. Prošlogodišnji prosek prinosa pšenice na 2.860 ha bio je 9,2 tone pšenice ekstra kvaliteta. Suncokret smo proizvodili na 3.000 ha, a prosečan rod je bio 4,3 tone po hektaru. Dobar deo je rezultat Ekstrasol-a, a deo i naše tehnologije koju sam gore spomenuo. Sejali smo i jednu količinu suncokreta početkom aprila, krajem marta, radili smo sličnu tehnologiju, ali bez Ekstrasola, ali nismo imali bolji rezultat u prinosu od 3 tone. Ne znamo zbog čega je to bilo tako.

Koja je Vaša vizija za narednih pet ili deset godina?

Vizija našeg daljeg razvoja se sastoji od kupovine još nekih površina zemljišta u narednih pet godina. S tim da gledamo i kupovinu nekog prerađivačkog kapaciteta-uljara ili skrobara. Još uvek nemamo kristalno jasnu viziju šta će to biti, pošto omladina, naši naslednici već vode dobar deo firme i cilj im je da u budućnosti radimo prerađivačku industriju. Da li ćemo ući u proizvodnju žive stoke, ili nečeg drugog, još uvek nije tačno definisano. Verovatno će pre biti kupovina uljare ili skrobare nego proizvodnja žive stoke. U svakom slučaju preciziraćemo to u narednom periodu, a to je upravo i pravac u kom razmišljamo.

Kako ocenjujete saradnju Vaše firme i kompanije Victoria Logistic?

Saradnja sa kompanijom Victoria Logistic je po mom mišljenju vrlo dobra. Sarađujemo više od 10 godina i mogu reći da smo zadovoljni. Cilj nam je da u budućnosti nastavimo proširenje saradnje što intenzivo radimo i poslednjih nekoliko godina. Kompanija Victoria Logistic nam je pomogla kad god nam je to bilo potrebno bilo da je u pitanju neki avans ili otplata nekih naših dospelih obaveza. Uvek smo dobijali razumevanje sa njihove strane. Victoria Logistic od nas otkupljuje robu, a mi od njih uzimamo kvalitetno seme, zaštitna sredstva i to je sve vrlo korektno, kako po pitanju cena, tako i po pitanju isporuke, transporta robe. Sigurno da će u budućnosti količina repromaterijala koju uzimamo biti još veća kao i količina robe koju ćemo isporučiti kompaniji Victoria Logistic.

Prošle godine smo bili svesni situacije u Južnom i delom u Srednjem Banatu gde su pojedini proizvođači odustajali od proizvodnje suncokreta što im je uopšte cela proizvodna godina demantovala, ukazala na pogrešno donešenu odluku. Da li po Vama suncokret treba zadržati na zemljištu koje Vi obrađujete i da li će se proizvodnja suncokreta u budućnosti povećati?

Proizvodnja suncokreta u delu Banata i Vojvodine gde smo mi mora da figurira kod svih seljaka sa 30-40%. Stvar je vrlo jasna. Suncokret uvek stigne pre kukuruza mesec dana, može da se uradi jesenja priprema što bi kod nas rekli „kratkih rukava“, mogu da se znači obave svi poslovi i što je najbitnije ta sredstva koja mi dobijamo od suncokreta, provlače se celu jesen. A za jesen su nam potrebna semena, mineralna đubriva, nafta kako bismo zasnovali novu proizvodnju. Drugog proizvoda nemamo. Ako prodamo kukuruz u toku berbe, onda smo najlošije prošli. Ovim suncokretom koji prodajemo dobijemo pare u roku tri, četiri meseca i to nam dobro dođe. To nama ne odgovara kada pričamo sa uljarcima, međutim to nama u suštini baš dobro dođe. Ne uzimamo kredite, možda dobijemo od uljare veštačka đubriva, semena, ulazimo lepo u novu poljoprivrednu proizvodnju bez dugova, pariteta.

mart 2016