Dr Milica Milovac Zrenjanin

Karijeru poput Vaše teško je sažeti u nekoliko rečenica. Možete li ipak probati to da uradite zbog naših čitalaca? Kakvi su bili Vaši počeci, kako je tekla Vaša karijera?

Jedan od osnovnih uslova za uspešno bavljenje bilo kojim poslom jeste da se voli to što se radi, jer se u tom slučaju ne oseti teret tog posla. Naravno da je u mojoj karijeri bilo i uspona i padova, mog nezadovoljstva, nezadovoljstva onih koji su bili oko mene, međutim, uzevši u obzir sve, mogu da kažem da sam zadovoljna svim što sam do sada radila, a sigurno je da je moglo i više. Želja mi je bila da što bolje upoznam hemijska i fizička svojstva zemljišta. Nakon trideset godina rada na ispitivanju fizičkih i hemijskih svojstava u Srednjem Banatu, moram priznati da zemljišta ostaju moja nepročitana knjiga. Početak rada u Negotinu na agrohemijskim analizama zemljišta kao i stečeno znanje na postdiplomskim studijama, odredio je moj put bavljenja tom vrstom posla. Rad u laboratoriji, rad na terenu, ugovaranje celog posla, za mene kao mladog čoveka, bio je pravi izazov. Kasnije sam došla u Srednji Banat, a sam dolazak za mene je značio nešto novo, zadatak da se dokažem u sredini u kojoj sam odrasla. Imala sam sretnu okolnost da su u Tehnološko-poljoprivrednom institutu u Zrenjaninu već rađene analize zemljišta, doduše u nešto manjem obimu, ali to mi je bilo važno zbog mogućnosti poređenja - da mogu da utvrdim da li, i kakve se promene događaju u zemljištu na terenu. Uz sve to, u odnosu na vreme kada sam počinjala, prisutna je bila i modernizacija same opreme u cilju olakšavanja samog vršenja posla - uzimanja uzoraka. Menjali su se postupci i načini uzimanja uzoraka, a ono što je važno napomenuti je da je uzimanje uzoraka zemljišta veoma odgovoran posao od kog zavisi i kvalitet dobijenih rezultata. Veoma sam zadovoljna onim što se dešava u mom poslu u poslednje vreme. Mislim da su generacije koje su radile zajedno sa mnom utrošile puno energije. Ta energija je trebalo da napravi još veće rezultate, ali prisustvo šire društvene zajednice u čitavom poslu, finansijska sredstva odobrena od strane države, angažovanost fabrika mineralnih đubriva, za mene je pokazatelj da smo sigurno doprineli popularizaciji i isticanju značaja kontrole plodnosti zemljišta.

Kao što ste rekli radili ste na uvođenju kontrole plodnosti zemljišta koja je neophodna za racionalnu primenu đubriva po meri. Koliko je u tom procesu bilo bitno iskustvo proizvođača koji su tu meru primenjivali, a kako bi ostali sledili njihov primer?

U zaštiti bilja, napravljena greška u primeni pesticida, a naročito herbicida, očigledna je. To nije slučaj u primeni mineralnih đubriva. Kada se posmatra biljka uništena ili oštećena fitotoksijama, poljoprivredni proizvođač vidi svoju grešku - da je nešto pogrešno uradio, dok se to u poslu kojim se ja bavim ne vidi. Sigurno je da svaku grešku koju je proizvođač napravio zemljište pamti na duže staze, a mnogi od njih iste ne zapažaju. Moram da napomenem da je hemija dobra sluškinja, a loša gospodarica. Da, imali smo repere, proizvođače kojima smo radili analize, davali preporuke, sugerisali, obilazili, kasnije uveli N-min metodu ali nije bilo dovoljno samo to. Neophodno je bilo stalno vršiti nadogradnju. Po meni, ono što je bilo najznačajnije je bio način interpretacije dobijenih rezultata poljoprivrednim proizvođačima. Mislim da ste u pravu da naš poljoprivrednik često gleda u komšijsku njivu i interesuje se kako i šta komšija radi i onda prihvata ono što mu donosi boljitak. Prostora za dalji rad uvek ima, ima i dobrih stručnjaka što će omogućiti da se znanje unapredi, a proizvodnja oseti blagodeti tog rada. Raditi nešto samo radi rada, po meni je „pucanje u prazno“.

Koliko možemo dalje raditi na povećanju proizvodnje, uz naravno visok kvalitet iste, ako koristimo analizu zemljišta?

Mislim da baviti se biljnom proizvodnjom bez poznavanja osnovnih hemijskih svojstava zemljišta biva slično vožnji brodom preko okeana bez kompasa. Ako pitate nekog iz privredno razvijenijih zemalja od naše, kako oni đubre svoje parcele, oni kažu - prema rezultatima analize zemljišta tj. prema potrebi. Mislim da to sve govori. Jako je bitno sve poljoprivredne proizvođače u našoj zemlji „privoleti“ da više računa povedu o svom zemljištu, da se ne đubri napamet, jer kao što manjak izazove štetu, istu pravi i suvišak određenih elemenata. Postoji dosta parcela, što je antropogeni faktor, sa visokim sadržajem fosfora. Ljudi su ga uneli preteranim đubrenjem. Taj isti fosfor može da blokira mikroelemente pa da manjak mikroelemenata uslovi niže prinose i manje kvalitetne proizvode. Ako već imamo te rezultate, treba da imamo dobru volju i da povedemo računa o tome, da đubrenje bude baš na pravi način.

Prošla godina je proglašena godinom zemljišta koje je neobnovljiv resurs. Koliko se po Vašem mišljenju samo zemljište „pokvarilo“, u odnosu na prethodni period?

Došlo je do bitnih promena sadržaja humusa u zemljištu. Da podsetim, razgradnjom biljnih ostataka nastaje humus - neophodna rezerva čijom mineralizacijom nastaju hranljivi elementi koji postaju dostupni gajenim biljkama. Ako se ta rezerva humusa za desetak godina smanji za 1%, pitanje je kako i odakle to nadoknaditi. Stajnjaka imamo nedovoljno da bi svaki hektar oranične površine svake četvrte ili pete godine bio pođubren. Ono što dodatno uništava zemljište (utiče na smanjenje humusa) jeste paljenje žetvenih ostataka koje je sve češće bez obzira što je kažnjivo zakonskom regulativom. Takva zemljišta, kao posledica paljenja žetvenih ostataka, mnogo su teža za obradu što i sami proizvođači osećaju, a sigurno je veoma značajno napomenuti da se paljenjem smanjuje biološka aktivnost zemljišta. Gajene biljke na sve nedostatke reaguju i to se bez sumnje odražava na prinos. U zemljište se mora ulagati. Kako kažu ljudi, naša je obaveza da svojim potomcima ostavimo zemljište, ako ne u boljem, onda bar u istom stanju. Hajde da se toga svi pridržavamo. Naravno, struka je tu da tačno kaže šta i kako treba raditi. Na primer, treba zaoravati žetvene ostatke, jer se time popravlja vodno-vazdušni režim u zemljištu i na indirektan način pomaže biljkama bolje usvajanje hranjivih materija. Često nam nije skup dodatni džak đubriva, a skupo nam je da uradimo analizu zemljišta koja se kroz prinose kasnije isplati višestruko.

Po Vašem mišljenju proizvođači mogu sami ručno uzimati uzorak zemljišta za analizu, dok u isto vreme kažete i da od samog uzorka zavisi uspešnost analize i pravilno đubrenje. Imajući to u vidu, da li uzimanje uzoraka ipak treba da bude profesionalno urađeno kako bi rezultati bili tačni?

Naravno, svaki nepravilno uzet uzorak donosi i pogrešan rezultat koji ničemu ne služi. Vredi li uložiti napor, kopati ašovom, a nemati valjane rezultate? Mislim da treba da se promeni svest ljudi i da se izdvoji vreme i napor za ono što je neophodno, a to je pravilno uzimanje uzoraka. Posao samog uzimanja uzoraka nije ništa manje odgovoran od posla koji se kasnije vrši u laboratoriji.

Sve više je prisutno đubrenje zemljišta sa visokim sadržajem fosfora. Na žalost, napamet se đubri i tim elementom, čak i više nego što je potrebno. Šta mislite o tome?

Kao što sam već pominjala, višak fosfora može da blokira ostale mikroelemente, što dovodi do toga da se ne ostvari dobar prinos dok se u isto vreme troškovi uvećavaju. To zaista nikome ne treba. Svim elementima se mora posvetiti pažnja. Treba se držati preporuka, primenjivati, a „ne bacati“ đubrivo. Samo tako se vodi računa i o biljkama i o zemljištu.

Večita rasprava je kada koristiti osnovna hraniva, u proleće ili u jesen. Šta Vi kažete?

Ogledi koje sam izvodila, a koji su uključivali različito vreme primene đubriva, pokazali su da nije svejedno kada se koriste osnovna hraniva. Sve koji u proleće koriste PK đubriva pitala bih da li đubre za narednu godinu ili imaju nameru da biljka veći deo unetog koristi u istoj godini kada se i đubri. Treba uneti fosfor i kalijum na pravo mesto, na mesto gde je najveći deo korenovog sistema biljaka, a to je dubina 25-30 cm. Savetovala sam proizvođače da u proleće ne unose NPK đubriva na nivou obezbeđenosti fosfora i kalijuma preko 20 mg kao i da koriste samo azotnu komponentu, ali vrlo obazrivo. To se pokazalo kao racionalan pristup.

oktobar 2016