Intervju Danilo Golubović

Posle završenog Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu, karijeru ste započeli u novosadskom Koproduktu, gde ste proveli 15 godina, a potom ste bili dva mandata državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Radili ste i u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo kao pomoćnik direktora za komercijalne poslove. Dosadašnja karijera Vam je vezana za poljoprivredu.

Studirao sam ekonomiju, ali je nakon završenih studija celokupna karijera do današnjih dana bila vezana za poljoprivedu. Očito je to bila ljubav na prvi pogled. Karijeru sam započeo u renomiranoj firmi „Koprodukt“ koju smo tada od milja zvali „vojvođanski Genex“. U periodu od 2000-2004. godine bio sam najmlađi direktor u istoriji kompanije. Znanje, kontakt i iskustvo koje sam tamo stekao su neprocenljivi i značajno su doprineli mojoj daljoj karijeri. Imao sam tu privilegiju da nakon prvog mandata u Vladi Srbije kao zamenik ministra poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede (2004-2008), budem imenovan za pomoćnika direktora za komercijalne poslove i marketing u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. U dva navrata imenovan sam za zamenika ministra/državnog sekretara u Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i poljoprivredu (2000-2004; 2012-2016). Od 2016. godine nalazim se na mestu savetnika za zajedničku poljoprivrednu politiku u kabinetu ministra za evropske integracije Jadranke Joksimović. Član sam i Pregovaračkog tima Vlade Republike Srbije za pristupanje EU gde sam zadužen za Poglavlja 11, 12 i 13.

Šta je po Vama zajedničko, a šta različito, u agrobiznisu i u poljoprivredi, kada ste počeli da radite i danas?

Zajednička je neizvesnost proizvodnje i prodaje poljoprivrednih proizvoda, mada je taj procenat neizvesnosti i rizika tokom prethodnih godina značajno umanjen. Zajedničko je, uvek prisutno nezadovoljstvo poljoprivrednika, šta god država uradila u pogledu subvencija, podrške i agrarne politike, što je već postala istorijska taktika poljoprivrednika. Odgovorno tvrdim da je država, i pored nekih propusta, za sve ove godine učinila mnogo za srpski agrar i to je veoma vidljivo, kako kroz novu opremu i mehanizaciju, tako i kroz značajno ukrupnjavanje poseda velikog broja poljoprivrednih gazdinstava. Ono što je fundamentalno različito, jeste da sam počeo da radim pre sankcija UN i vojne akcije bombardovanja Srbije, što znači da su tada uslovi privređivanja u poljoprivredi, pogotovo kada je reč o izvozu bili daleko povoljniji. Srbija je neekonomskim merama i voljom velikih igrača, eliminisana sa gotovo svih top svetskih tržišta, a kada jednom izgubite stečene pozicije, vrlo teško ih vraćate. Mi i dan danas otklanjamo ekonomske posledice iz tog perioda. I pored svega navedenog, može se slobodno reći da je Srbija i dalje regionalni lider kada je u pitanju proizvodnja i prodaja poljoprivredno prehrambenih proizvoda.

Kako vidite poljoprivredu Srbije u budućnosti?

Pre svega vidim je kao deo Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije, spremnu da koristi sve benefite koje ona pruža i spremnu da odgovori na sve rizike. Vidim je i kao deo Svetske trgovinske organizacije gde će imati prisustvo na tržište više od 160 zemalja sveta sa jasnim pravilima igre. Naravno da je pred Vladom Republike Srbije ozbiljan zadatak, da dosadašnje uspešne aktivnosti oko prenosa evropskog zakonodavstva u oblasti poljoprivrede i mera jačanja njene konkurentnosti kapitalizuje na najbolji mogući način, kako za srpsku poljoprivredu, tako i za zemlju u celini.

Vaša profesionalna politička karijera traje oko 15. godina. Danas ste član u Ministarstvu za evropske integracije i šef tima za pregovore u oblasti poljoprivrede. Kako teku pregovori, koje su oblasti u poljoprivredi lako usaglašene i šta je najteže što nas čeka da usaglasimo sa EU stavovima?

Imao sam tu sreću da sam bio prisutan od početka pregovora sa EU, od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju do dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU. „Najlakše“ smo odradili PG 13 – ribarstvo, ne zbog toga što je ovo Poglavlje lako, nego zbog činjenice da Srbija nema more, čime je ceo pregovarački proces značajno olakšan. U toku su pripreme za početak realizacije merila za završetak pregovora u ovom poglavlju.

Kada je u pitanju Poglavlje 12 – bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, situacija je daleko ozbiljnija i senzibilnija. Nakon završenog skrininga dobili smo tri „dodatna merila“ za otvaranje ovog poglavlja i u toku su aktivnosti na njihovoj realizaciji. Ovo će biti izuzetno zahtevan i skup proces, pogotovo ako se uzme u obzir značaj ovog poglavlja za zdravlje i dobrobit ljudi, biljaka i životinja kao i konstantan nedostatak kadrova, pre svega u nadležnim inspekcijskim službama. Država je do sada značajno pomogla u aktivnostima realizacije dodatnih merila, a svakako treba istaći značajnu pomoć Evropske komisije, koja je tokom svih ovih godina organizovala i finansirala veliki broj aktivnosti, kako bi se proces uspešno priveo kraju. Kada je u pitanju PG 11 – poljoprivreda i ruralni razvoj, oba dodatna merila su ispunjena i sada se očekuje odluka Saveta EU o ispunjenosti merila i početak izrade pregovaračke pozicije. Proces harmonizacije sa pravnim tekovinama EU zahteva uspostavljanje nove institucionalne strukture i intenzivan razvoj svih kapaciteta za usvajanje niza propisa Zajedničke poljoprivredne politike EU (ZPP) i za pregovore o pristupanju. Ono što želim da istaknem jeste da sam kao šef pregovaračkog tima u mom bivšem Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede imao sreću da sam bio okružen vrhunskim i predanim profesionalcima iz redova zaposlenih, kao i stručnim kolegama iz drugih Ministarstva i da je upravo zahvaljujući njima skrining za sva tri poglavlja odrađen na vrhunskom nivou, što su konstatovale i kolege iz EK.

Koje sve još uslove treba da ispunimo u oblasti poljoprivrede?

Proces usklađivanja u poljoprivredi odvija se kroz:

Pravno usklađivanje sistema zemlje kandidata i četiri osnovna propisa ZPP: Direktna plaćanja (Reg. 1307/2013), Organizacija zajedničkog tržišta (Reg. 1308/2013), Ruralni razvoj (Reg. 1305/2013), Finansijska pravila – Agencija za plaćanje (Reg. 1306/2013). Potrebno je ojačati postojeće institucije ili formirati nove u cilju usklađivanja propisa i primene pravila ZPP.

Reforme politike i ekonomska prilagođavanja. Glavni cilj je povećanje konkurentnosti i obezbeđivanje alternativnih načina sticanja prihoda stanovništvu iz ruralnih područja. Značajna reforma poljoprivredne politike je potrebna pre pristupanja, da bi se korisnici mera ZPP i državna administracija pripremili za rad u institucionalnom i ekonomskom okviru poljoprivredne politike, koji je specifičan za EU.

Pregovori o pristupanju. Sumiranje prethodnih pitanja, ali i pregovori o prelaznim periodima. Poljoprivreda je takođe važan deo finansijskog paketa za svaku zemlju kandidata, što je obuhvaćeno ovim procesom.

Kod nas se priča o subvencijama u poljoprivredi, a one su u EU ukinute. Kako se danas pomaže poljoprivrednicima u Evropi, i kako mi možemo da pratimo njihove korake?

Podrška poljoprivrednicima EU se realizuje kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku EU. To je jedna od najstarijih zajedničkih politika EU i predstavlja jednu od najznačajnijih oblasti delovanja institucija EU, kako u smislu obuhvata zajedničkih pravnih tekovina EU, tako i u smislu učešća u budžetu EU. Ključni instrumenti kojima se realizuju ciljevi Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) jesu tržišne intervencije i direktna plaćanja, što čini prvi stub ZPP, dok mere ruralnog razvoja čine drugi stub. Plan implementacije ZPP za period 2014-2020 bazira se na tri osnovna principa: održiv nivo proizvodnje hrane, održivo upravljanje prirodnim resursima i klimatske aktivnosti i očuvanje teritorijalnog balansa i raznolikosti ruralnih oblasti.

Budžet ZPP za navedeni period je oko 420 milijardi evra, što dovoljno govori koliko EU ozbiljno shvata značaj poljoprivrede.

Na svom putu integracija u Evropsku uniju, Srbija postepeno prilagođava svoju agrarnu politiku pravilima i principima ZPP, kako bi spremno dočekala članstvo u EU i pripremljena prihvatila prava i obaveze koje joj po tom osnovu sleduju. Sticanjem punopravnog članstva u Uniji, Srbija će, kao sve ostale zemlje članice, imati obavezu da implementira u potpunosti pravila, principe i politike u okviru ZPP.

Kao zemlja koja ima status kandidata, Srbija ima mogućnost korišćenja pete komponente pretpristupne pomoći IPARD. U periodu 2014-2020 na rasplaganju su nam 175 miliona evra potencijalnih bespovratnih sredstava. Srbija je akreditovala tri mere u okviru IPARD II i do sada je raspisano pet poziva. Kroz korišćenje pete komponente, zemlje kandidati se spremaju za korišćenje sredstava iz Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (EFARD), koji će biti na raspolaganju srpskom agraru kada postanemo punopravna članica EU.

Primarni značaj kod pristupanja EU daje se pristupu jedinstvenom tržištu EU, što je važno iz dva razloga:

• Primenjuju se pravila slobodnog prometa robe između država članica.

• Određene su jedinstvene cene, nivoi finansijske podrške, pravila konkurencije, harmonizacija propisa o zdravstvenoj ispravnosti i administrativnim procedurama, kao i zajednička spoljnotrgovinska politika.

Prednost članicama Unije podrazumeva da Unija daje prednost poljoprivrednim proizvodima proizvedenim na teritoriji EU u odnosu na uvozne proizvode, kao i da štiti unutrašnje tržište od poremećaja izazvanih nekontrolisanim uvozom poljoprivrednih proizvoda niskih cena, kao i od poremećaja na svetskom tržištu.

Korišćenje finansijskih sredstava iz budžeta ZPP svakako je najveća prednost za poljoprivredne proizvođače iz svake zemlje članice. Međutim, uslovi za korišćenje ovih sredstava su složeni i postoji visok nivo kontrole ispunjenosti uslova i korišćenja sredstava, na šta će naši poljoprivrednici morati da se naviknu.

Potpisnik ste, u ime Vlade RS, evropske deklaracije o Dunav soji i proizvodnji NON gmo soje u Srbiji. Srbija je po proizvodnji, jedina zemlja u Evropi koja je samodovoljna po količinama soje za njene potrebe. Kako Vi vidite danas ovo pitanje i dalje sprovođenje Dunav soja standarda kod nas? Koji je značaj za našu poljoprivredu?

Potpisivanje deklaracije i uopšte uvođenje Dunav soje na srpsko tržište sigurno je dobar potez i značajan podsticaj u adekvatnom korišćenju dodate vrednosti koju ima srpska soja, kao potpuno NON GMO. Proizvodnja soje koja nije genetski modifikovana predstavlja oblast u kojoj Srbija ima dominaciju u regionu i gde može da „stane na crtu“ svakoj državi u regionu, pa i šire. Ono što je potrebno jeste još bolji marketinški pristup i usklađivanje propisa, kako bi se ova nesporna prednost adekvatno finansijski vrednovala i bila stimulativna za srpske poljoprivrednike. Ovde ne mislim samo na proizvodnju soje, već i proizvoda koji u sebi sadrže NON GMO soju.

Često ste u prilici da razgovarate sa evropskim zvaničnicima na temu poljoprivrede. Kako oni uspevaju da unaprede njihovu poljoprivrednu proizvodnju i farmere?

Imao sam u mogućnosti da kao politički predstavnik učestvujem u radu AD HOC grupe Evropske narodne partije za Zajedničku poljoprivrednu politiku i to je jedno od mojih najznačajnijih iskustava, pošto sam prvi put od početka prisustvovao procesu definisanja predloga za novi ciklus Zajedničke poljoprivredne politike od strane najjače političke grupacije u EP. Rasprava je na momente bila vrlo žustra, kao i predlozi o kojima se raspravljalo. Na kraju je postignut konsenzus i definisana zajednička platforma koja je otišla kao predlog prema evropskim institucijama. Daleko od toga da su poljoprivrednici u EU u potpunosti zadovoljni agrarnom politikom. Prisutni su česti protesti farmera i žestoke polemike sa Vladama, komesarima i direktoratom za poljoprivredu EU, a preko Evropske asocijacija farmera i Evropske asocijacija zadruga. Ono što je specifično jeste da postoje mehanizmi i instrumenti za rešavanje spornih pitanja i nesuglasica, mada je opšte poznato da nikada neće doći do potpune saglasnosti između poljoprivrednika i onih koji su kreatori ZPP EU. Činjenica je da su gotovo sve zemlje nakon pristupanja imale rast poljoprivredne proizvodnje i stabilnije prihode u poljoprivredi.

Da li mislite da su naši proizvođači spremni da poštuju nauku i struku, zapošljavaju agronome, sprovode nova naučno tehnološka rešenja?

Srpski poljoprivrednik je pametan i prilagodljiv, ali da bi te njegove osobine sistem maksimalno iskoristio mora da postoji dugoročna i predvidiva agrarna politika. Na žalost, često smo svedoci politizacije poljoprivrednika, ali i nekorektnog odnosa pojedinih asocijacija koje upravo koriste političku situaciju (vreme pred izbore i sl.), kako bi ostvarili kratkoročne nerealne ciljeve, ali dugoročno gledajući, svaku takvu godinu u kojoj nisu suštinski radili zajedno sa državom na jačanju konkurentnosti su im „pojeli skakavci“. Može se slobodno reći da je u poslednjih desetak godina relacija između poljoprivrednih proizvođača i struke u konstantnom usponu i to se može videti kroz unapređenje kvaliteta i kvantiteta poljoprivredno prehrambene proizvodnje korišćenjem najnovijih naučnih i proizvodnih dostignuća iz oblasti poljoprivrede. To se na kraju vidi i kroz rastući suficit spoljnotrgovinske razmene između Srbije i EU. Evidentan je i rast interesovanja mladih za obrazovanje u oblasti poljoprivrede. Mislim da bi i stručni fakulteti koji su direktno ili indirektno vezani za poljoprivredu, morali malo više da obrate pažnju i uključe se u proces evropskih integracija poljoprivrede, te da u tom smislu izvrše određene „mini reforme“ nastavnog programa uvodeći nove predmete koji su odraz trenutnih procesa u EU kada je u pitanju poljoprivreda. Naše Ministarstvo za evropske integracije na čelu sa ministarkom Jadrankom Joksimović i do sada je davalo podršku, u okviru svog delokruga rada, svim aktivnostima Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i poljoprivredu koje imaju za cilj uspešno transponovanje i primenu zakonodavstva EU koje se tiče ZPP, kao i na uspešno korišćenje raspoloživih pretpristupnih fondova EU. Uostalom, činjenica da me je ministarka Joksimović angažovala kao savetnika za ZPP dovoljno govori koliko je ozbiljno shvatila značaj poljoprivrede u procesu pridruživanja Srbije EU.

Kolika je uloga prehrambenog sektora za bolju tržišnu poziciju naših proizvoda i dobijanje proizvoda visoke dodate vrednosti? Smatrate li da je bolje proizvoditi skrob, i izvoziti isti, a ne samo žuti kukuruz?

Uloga prehrambenog sektora je izuzetno važna i velika, ne samo u delu boljeg tržišnog pozicioniranja naših proizvoda i dodate vrednosti, već i kroz dodatno zapošljavanje i razvoj lokalnih ruralnih zajednica. Ono što je i dalje problem koji nije rešen, jeste veštački nametnut antagonizam između proizvođačkog i prerađivačkog sektora koji se često ogleda kroz „sektorski egoizam“ i međusobno nerazumevanje. I jedni i drugi moraju da shvate, da bez simbioze njihovih aktivnosti, dugoročnog zajedničkog planiranja i sledljivosti njihovih aktivnosti sa jasno utvrđenim pravilima, neće moći da na najbolji način iskoriste svoje kapacitete i mogućnosti kako na domaćem, tako i na inostranim tržištima. Srpski agrar od 2004. godine ima konstantno veći rast izvoza od uvoza, ali je struktura izvoza i dalje nepovoljna. Većinu proizvoda koji su među prvih pet na izvoznoj listi čine sirovine, što mora da se promeni i tu je uloga prehrambenog sektora i te kako velika. Upravo korišćenje mogućnosti finansiranja koje pruža IPARD II treba dugoročno da omogući da se sadašnja struktura izvoza promeni u korist proizvoda sa višom dodatom vrednosti.

Vi ste strastveni lovac. Ovih dana se priča o opasnosti eventualne pojave svinjske kuge koja je zahvatila susednu Rumuniju. Mislite li da se lovci mogu uspešno uključiti u rešavanje ovog problema za smanjenje populacije divljih svinja do biološkog minimuma?

Lov je moja velika strast već 25 godina. Sa ponosom mogu reći da su Lovački savezi na svim nivoima jedne od društveno najodgovornijih organizacija, kako sa aspekta bezbednosti zemlje, tako i ekoloških pravila, dobrobiti divljači i humanitarnih akcija. Vekovima unazad, lov je bio poštovan zbog svog savesnog i odgovornog odnosa prema prirodi. Lovci okupljaju ljude različitog nivoa obrazovanja, profesija, veroispovesti, starosnog doba, a značajan je broj i dama lovkinja. Uz dužno poštovanje određenih nevladinih organizacija, osim polemisanja, teoretisanja i neosnovanih napada na lovce, nisu pokazali i praktičnu brigu za divljač. Kada su vremenske nepogode, poplave, oštre zime, jedino lovci spašavaju i prehranjuju divljač. Često se organizuju i akcije sakupljanja otpada u prirodi i time se jača ekološka svest mladih lovaca i lovkinja. U slučaju pojave besnila ili divljači u gradovima, lovci su ti koji zajedno sa organima reda rešavaju takve situacije. Na kraju, lovci su i konstantni čuvari naših graničnih područja u saradnji sa pograničnim službama i vojskom. I kod pojave vrlo opasne zarazne bolesti- Afričke kuge svinja, pokazalo se koliko je društveno bitna uloga lovaca. U pitanju je vrlo opasna virusna bolest za koju nema vakcine i koja se vektorski prenosi. Do sada je u svetu ubijeno na milione svinja koje su zaražene ovim virusom, a preko baltičkih zemalja, Ukrajine i Rusije bolest je došla i na nekih pedesetak kilometara od naše granice u susednu Rumuniju. U svrhu prevencije i sprečavanja pojave bolesti, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izdalo je nalog preko Uprave za veterinu da se u pojedinim graničnim područjima vrši odstrel divljih svinja do nivoa biološkog minimuma. U pitanju je 29 od ukupno 300 lovišta na teritoriji Republike Srbije. To je naravno nešto što lovci sigurno nisu dočekali sa radošću, pošto je činjenica da lovci kao dobri domaćini u svojim lovištima rade na kontrolisanom uzgoju i odstrelu populacije divljih svinja. Naravno, pošto su okolnosti vanredne i pošto je u pitanju državni interes i interes zaštite zdravlja ljudi i životinja, naredba će u potpunosti biti izvršena. Nadam se da će koordiniranim radom i aktivnošću svih zemalja u regionu, ova opasna zaraza biti stavljena pod kontrolu i da neće biti potrebe da se ove restriktivne mere odstrela proširuju i na druga lovišta.

Nova sezona je ispred nas. Koja bi bila Vaša preporuka poljoprivrednim proizvođačima, a koja struci i nauci?

Želim svima pre svega zdravlja, dobre vremenske uslove, a poljoprivrednicima želim da poručim da planiraju svoju proizvodnju, prave realne proizvodne kalkulacije i sagledavaju svoje mogućnosti i tržišna kretanja. Deluje kao fraza, ali stvarno moraju da se udružuju, ali i formiraju mašinske prstenove, te sprovedu sve aktivnosti i naučna saznanja kako bi maksimalno snizili troškove proizvodnje. U što većoj meri treba da proizvode za poznatog kupca, pošto tako smanjuju rizike u poslovanju. Državu treba da prihvate kao saradnika, a ne kao suprotnu stranu. Koliko god gunđali, moraju da priznaju da je od neke 2004. godine, država preko subvencija i drugih davanja, ubrizgala velike „pare“ u poljoprivredu Srbije i da se to i te kako vidi na terenu. Preko svojih asocijacija moraju aktivnije da se uključe u edukaciju oko mogućnosti korišćenja IPARD fondova EU, jer to im je najbolja priprema za korišćenje daleko većih i ozbiljnijih sredstava u okviru Evropskog fonda za ruralni razvoj kada Srbija postane članica EU. Poljoprivreda je teška i zahtevna delatnost, koja traži truda i ljubavi prema poslu svih učesnika. Želim im da budu pozitivni, sigurni u sebe i da konstantno rade na svom obrazovanju jer znanja nikad nije dosta.

Struka i nauka treba aktivno da učestvuju u procesu i da maksimalno ostvaruju interakciju sa praktičnom poljoprivrednom delatnošću. Tu ne mislim samo na klasična stručna predavanja, znanja i podršku, već i praćenje i prenošenje modernih kretanja u oblasti ekonomije i finansija, pošto je poljoprivreda i ozbiljan biznis. U jednom sam intervju naglasio i stojim odgovorno iza rečenog da je poljoprivreda Srbije „prikriveni tigar i skriveni zmaj“ srpske ekonomije, ali je potrebno da svi direktni i indirektni akteri poljoprivrednog života to shvate na pravi način.

Bilten "Za našu zemlju", broj 75, mart 2019.