Intervju dr Gordana Radović

Dr Gordana Radović je doktor ekonomskih i agroekonomskih nauka. U dosadašnjem radu objavila je oko 60 naučnih radova u oblasti finansiranja poljoprivrede i ruralnog turizma, kao i osiguranja poljoprivrede. Autor je monografije „Finansiranje poljoprivrede u Republici Srbiji“. Odlukom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije od 28.04.2016. godine izabrana je u naučno zvanje naučni saradnik u oblasti društvenih nauka – ekonomija. U novinsko-izdavačkom preduzeću „Dnevnik-Poljoprivrednik“ AD Novi Sad je zaposlena od 1994. godine, a od 2000. godine obavlja poslove direktora.                              

U okviru ovogodišnjeg 86. Međunarodnog poljoprivrednog sajma održan je skup na temu „Osiguranje poljoprivrede- trošak ili investicija“ gde ste Vi bili jedan od organizatora. Zašto baš ova tema o osiguranju?

Povod za organizaciju ovog tematskog skupa bila je činjenica da je osiguranje poljoprivrede u Srbiji nerazvijeno, i da bi u ovom razvojnom procesu trebalo da učestvuju i država i osiguravajuće kuće i poljoprivrednici, ali i mediji. Smatram da je za razvoj osiguranja poljoprivrede najvažnije obrazovanje poljoprivrednih proizvođača i zbog toga je list „Poljoprivrednik“, kao najstariji list za poljoprivredu i selo na našim prostorima, koji u kontinuitetu izlazi već 62 godine i čija je misija obrazovanje poljoprivrednika, inicirao ovaj skup, a Novosadski sajam je prihvatio da bude suorganizator. Cilj skupa je bio da se istakne značaj poljoprivrednog osiguranja i mogućnosti prevazilaženja problema njegove nedovoljne razvijenosti kod nas.

Skup je bio tematski podeljen na četiri celine. U prvoj, koja je bila organizovana u vidu panela, bilo je reči o razvijenosti osiguranja poljoprivrede u Srbiji i zemljama u okruženju. Na panelu su učestvovali predstavnici osiguravajućih kuća koje imaju najznačajnije učešće na domaćem tržištu poljoprivrednog osiguranja. Na ovu temu govorili su Lazar Bogdanović, direktor Sektora za osiguranje poljoprivrede DDOR NOVI SAD a.d.o, Miodrag Mladenović, šef Službe za koordinaciju u osiguranju poljoprivrede Dunav osiguranja a.d.o, Nemanja Beljanski, direktor Sektora za osiguranje poljoprivrede Generali osiguranja Srbija a.d.o, kao i Radoje Živanov, šef Odeljenja za osiguranje poljoprivrede Triglav osiguranja a.d.o.

U drugoj tematskoj celini predstavljena je podrška države razvoju osiguranja poljoprivrede u Srbiji, a o njoj su govorili Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede zadužen za ruralni razvoj, kao i predstavnici lokalnih samouprava na području Srbije koje značajno podržavaju razvoj osiguranja poljoprivrede. U trećoj tematskoj celini bilo je reči o podršci udruženja i institucija razvoju osiguranja poljoprivrede u Srbiji. U ovom delu učešće su uzeli akademik Dragan Škorić, predsednik Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije i Branko Damjanović, predstavnik Udruženja osiguravača Srbije. Četvrta celina je bila diskusija na temu mogućih pravaca razvoja osiguranja poljoprivrede u Srbiji. Izuzetno mi je drago što su u ovom delu učešće uzeli naši najpoznatiji profesori na predmetu Osiguranje poljoprivrede, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i Zemunu, ljudi koji imaju i inostrana iskustva u ovoj oblasti, kao i predstavnici poljoprivrednih proizvođača i udruženja.

Zadovoljstvo organizatora je što se naša ideja realizovala i što smo uspeli da na jednom mestu okupimo sve relevantne učesnike razvojnog procesa poljoprivrednog osiguranja kod nas. I kako sam na kraju skupa rekla, stavljamo ne tačku, nego zarez, odnosno obavezujemo se da na ovom poslu i dalje radimo.

Zašto su u poljoprivredi osiguranja kompleksnija i zahtevnija nego u drugim delatnostima? Koja je uloga države u osiguranju u poljoprivredi?

Osiguranje poljoprivrede je kompleksno i izuzetno zahtevno zato što je poljoprivreda, a posebno biljna proizvodnja izložena brojnim rizicima, koji su naročito izraženi danas u uslovima klimatskih promena. Stoga se i značaj osiguranja poljoprivrede u literaturi često razmatra s aspekta upravljanja rizicima. Često se rizici poljoprivredne proizvodnje poistovećuju samo sa proizvodnim rizicima, ali to danas više nije ispravan stav. Poljoprivredni proizvođači se suočavaju sa promenljivim cenama, prinosima i drugim rizicima, koji čine da je njihov prihod nestabilan iz godine u godinu.

Kada govorimo o ulozi države u osiguranju poljoprivrede, važno je reći da se u cilju razvoja, ali i obezbeđivanja prehrambene sigurnosti stanovništva, u mnogim državama osiguranje poljoprivrede realizuje uz državnu stratešku i finansijsku podršku. Ovo iz razloga zato što je osiguranje poljoprivrede, kao i finansiranje, uslov razvoja ove privredne delatnosti u jednoj državi, regionu, odnosno zajednici država, kao što je Evropska unija. Podrška se najčešće manifestuje kroz subvencionisanje premija osiguranja. Razlog dominantne uloge države u osiguranju poljoprivrede su i ograničeni finansijski kapaciteti privatnog sektora, koji često ne može na sebe da preuzme rizike elementarnih nepogoda i klimatskih promena, kako sa aspekta osiguranja, tako i reosiguranja. Takođe, mnoge osiguravajuće kuće nerado na tržištu plasiraju i proizvode vezane za poljoprivredu zbog visokih troškova, koji prate ovu vrstu osiguranja. S druge strane, ukoliko država ne bi imala značajnu ulogu na tržištu osiguranja, premije osiguranja bi bile visoke, te bi ekonomska zaštita proizvodnje bila nedostupna za većinu poljoprivrednika.

Pored subvencionisanja premije osiguranja, postoje i drugi načini državne intervencije u sistemu osiguranja poljoprivrede. Prema jednoj od studija Svetske banke, koja je obuhvatila analizu stanja u 65 država, definisano je pet modaliteta državne podrške u oblasti osiguranja poljoprivrede. To su: subvencionisanje premija osiguranja, investiranje u istraživanje i razvoj proizvoda osiguranja poljoprivrede, razvoj zakonske regulative u oblasti osiguranja poljoprivrede, razvoj reosiguranja od strane javnog sektora, kao i subvencionisanje administrativnih troškova.

Koji je procenat osiguranja poljoprivrede u okolnim zemljama, u zemljama EU, a koji je kod nas? Koje je tržište osiguranja u Srbiji i koje su njegove mogućnosti za rast?

U praksi se, kao najuspešniji za razvoj tržišta osiguranja poljoprivrede, pokazao model tržišta na kome dominiraju javno- -privatna partnerstva. Na ovim tržištima se učešće javnog sektora pokazalo kao ključno za uspostavljanje razvoja i srazmernog uvećanja programa osiguranja u poljoprivredi, dok se doprinos privatnog sektora zasnivao na obezbeđenju inovacija i razvoja proizvoda osiguranja, kao I potrebne stručnosti, odnosno kvaliteta usluga. Ovaj model tržišta osiguranja poljoprivrede razvija se veoma uspešno u Mađarskoj, gde je osigurano više od 50% obradivih površina. Takođe, španski model osiguranja zasniva se na javno-privatnom partnerstvu. Država ima ključnu ulogu, obezbeđujući subvencije za premije osiguranja, dok je privatni sektor uključen u sistem obezbeđujući pokriće rizika. Približno polovinu premije plaća država, a pokrivenost osiguranjem površina pod usevima premašuje 70%.

Osiguranje poljoprivrede je, u većini članica Evropske unije, dobrovoljno, izuzev Kipra i Grčke, gde je obavezno, a samim tim u ovim državama je osigurano 100% obradivih površina. Najveći procenat osiguranih obradivih površina je u Finskoj (90%), Danskoj (85%), Austriji (78%), Švedskoj (60%) i Bugarskoj (52%). Od navedenih država, samo se u Austriji subvencionišu premije osiguranja sa 50%, što je manje nego u ostalim zemljama. S druge strane, u Italiji i Poljskoj, i pored visokog procenta subvencionisanja, osigurano je samo 7%, odnosno 8% obradivih površina. Značajne subvencije premija osiguranja isplaćuju se i poljoprivrednicima u Sloveniji (od 30% do 50%), kao i poljoprivrednicima u Češkoj (30%). Na osnovu navedenih podataka može se zaključiti da visina subvencija nije odlučujući faktor razvijenosti osiguranja poljoprivrede u pojedinim državama članicama Evropske unije.

Potencijal osiguranja biljne proizvodnje u Srbiji može se utvrditi na osnovu podataka iz Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014- 2024. godina. Prema podacima navedenim u ovom dokumentu, Srbija raspolaže sa 5,06 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega se 71% površina koristi na intenzivan način, u vidu oranica, voćnjaka i vinograda, a 29% poljoprivrednih površina čine prirodni travnjaci, odnosno livade i pašnjaci. Takođe, prema podacima navedenim u Strategiji, Srbija ima povoljne prirodne uslove za razvoj stočarstva s obzirom na to da raspolaže sa preko 1,4 miliona hektara stalnih travnjaka visokog kvaliteta. Međutim, samo tokom poslednjih deset godina, broj uslovnih grla po hektaru poljoprivredne površine smanjen je sa 0,34 na 0,27.

U pogledu aktuelne razvijenosti osiguranja poljoprivrede ne raspolažemo sa preciznim podacima, već se oni zasnivaju na procenama osiguravača. Procenjuje se da je u Srbiji osigurano 15% biljne proizvodnje i samo 5% stočnog fonda. U pogledu površina, procene su da je osigurano oko 10% ukupne poljoprivredne, odnosno oko 15% ukupne obradive poljoprivredne površine.

Šta se podrazumeva pod pojmom delimično obaveznog osiguranja poljoprivrede?

Predlog modela delimično obaveznog osiguranja poljoprivrede, koje bi prema mom mišljenju trebalo da se uvede u Srbiji, dala sam na osnovu istraživanja realizovanih u mojoj disertaciji koja nosi naslov „Poljoprivredno osiguranje kao moguća vrsta obaveznog osiguranja u Republici Srbiji“. Potrebno je da se ova vrsta osiguranja zakonski definiše kao delimično obavezna, kao i da se donese strategija razvoja poljoprivrednog osiguranja. Predloženi model delimično obaveznog poljoprivrednog osiguranja zasnivao bi se na javno-privatnom partnerstvu, a njegovom primenom omogućio bi se razvoj osiguranja poljoprivrede, ali i obezbedila potrebna finansijska sredstva za tekuće i investiciono finansiranje poljoprivrede.

Predloženi model podrazumeva obavezno osiguranje poljoprivrede za sve poljoprivredne subjekte korisnike nekog državnog resursa i to od onih rizika koji su najzastupljeniji na određenom području. Osiguranje poljoprivrede bi trebalo da bude obavezno za korisnike podsticajnih sredstava za razvoj poljoprivrede (subvencija) koji se isplaćuju iz republičkog, pokrajinskog ili budžeta lokalnih samouprava, korisnike kredita koji se odobravaju uz subvencionisanu kamatu sredstvima iz državnog budžeta, korisnike kredita koje odobravaju državne finansijske institucije (fondovi), kao i za zakupce državnog poljoprivrednog zemljišta.

U skladu sa predloženim modelom delimično obaveznog osiguranja poljoprivrede, poljoprivredni subjekti (pravna i fizička lica) trebalo bi prilikom konkurisanja za državne subvencije, za kredite sa subvencionisanom kamatom, kao i za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, da prilože polisu osiguranja u okviru obavezne konkursne dokumentacije. Svakako da trošak osiguranja nije previse visok, te da poljoprivredni subjekti ne bi njime značajno uvećavali svoje obaveze, a imali bi sigurnost u poslovanju. Takođe, u slučaju elementarnih nepogoda država ne bi morala, kao prethodnih godina, da izdvaja dodatna sredstva iz budžeta u cilju saniranja šteta, već bi to činila osiguravajuća društva. Primeri obaveznog osiguranja za korisnike državnih subvencija postoje u svetu i to u državama sa razvijenom poljoprivredom, kao što su Sjedinjene Američke Države i Kanada.

U skladu sa predloženim modelom, uvećani prihodi osiguravajućih društava trebalo bi da se usmere u finansiranje poljoprivrede. Konkretno, osiguravajuća društva bila bi u obavezi da minimalno 20% od naplaćenih premija poljoprivrednog osiguranja plasiraju u finansiranje poljoprivrede, ali i da ne povećavaju cenu poljoprivrednog osiguranja. Smatram da bi se izdvojena sredstva najracionalnije koristila u finansiranju poljoprivrede ukoliko bi se u Srbiji formirala specijalizovana (razvojna) državna finansijska institucija, odnosno specijalizovana poljoprivredna banka. Prema predloženom modelu, osiguravajuća društva, koja bi sprovodila obavezno osiguranje poljoprivrede, bila bi zadužena i da, zajedno sa državom, finansiraju potrebno obrazovanje poljoprivrednih subjekata u oblasti osiguranja. Takođe, bi trebalo i da se uvede nezavisna državna verifikaciona institucija u oblasti poljoprivrednog osiguranja kako bi se rešio problem vezan za lošija iskustva poljoprivrednih subjekata sa pojedinim osiguravačima kada je u pitanju procena i naknada štete. Svakako da bi navedeno, doprinelo da se otkloni nepovoljan stav poljoprivrednih subjekata u Srbiji prema osiguranju. Članovi državne verifikacione institucije bi trebalo da budu nezavisni stručnjaci u oblasti agronomije i osiguranja, sa izrazitim integritetom.

Stalno se priča da je osiguranje skupo i da je veliki trošak. Koliki je uopšte trošak osiguranja u ukupnim troškovima proizvodnje, kako u biljnoj tako i u stočarskoj proizvodnji?

Cilj skupa bio je i da se poljoprivrednicima predstavi koliko zaista košta ekonomska zaštita njihove proizvodnje. U tu svrhu osiguravajuće kompanije predstavile su prosečne cene osiguranja za pojedine useve i plodove, kao i za osiguranje životinja.

Za ilustrativne primere cena biljne proizvodnje navedeni su primeri za karakteristične useve, odnosno voće za pojedine delove Republike Srbije. Prosečna cena osiguranja pšenice u Vojvodini, za osnovno pokriće rizika i za sumu osiguranja, odnosno vrednost proizvodnje od 100.000 dinara, uz pretpostavku da se koriste regresi premija od 40%, je svega 1.200 dinara po hektaru. Prosečna premija osiguranja kukuruza u Mačvi za osnovno pokriće rizika i za sumu osiguranja, odnosno vrednost proizvodnje od 120.000 dinara, uz pretpostavku da se koriste regresi premija od 40% koje odobrava država je 1.200 dinara po hektaru.  Prosečna premija osiguranja malina u zapadnoj Srbiji za osnovno pokriće rizika i za sumu osiguranja, odnosno vrednost proizvodnje od 1.300.000 dinara, uz pretpostavku da se koriste regresi premija od 70%, je 30.000 dinara po hektaru. Prosečna cena osiguranja jabuka u centralnoj Srbiji, osiguranje količine i kvaliteta, za sumu osiguranja, odnosno vrednost proizvodnje od 900.000 dinara, uz pretpostavku da se koriste regresi premija od 70%, je 30.000 dinara. Prosečna premija osiguranja iznosi 30.000 dinara i za osiguranje višnje u Južnoj Srbiji, za osnovno pokriće rizika i za sumu osiguranja, odnosno vrednost proizvodnje od 600.000 dinara, uz pretpostavku da se koriste regresi premija od 40% koje odobrava država.  U slučaju da se poljoprivredna gazdinstva nalaze na područjima opština koje, takođe, iz svojih budžeta izdvajaju sredstva za regrese premija poljoprivrednog osiguranja, cene osiguranja su još niže.

Prosečna premija osiguranja za ovce i koze je oko 10%, za krave i junice oko 9%, priplodne svinje oko 8%, a za priplodnu perad oko 10% od njihove vrednosti odnosno sume osiguranja. Prosečna cena osiguranja za tovnu junad je oko 6,5%, a za tovne svinje oko 4,5%, a za tovnu perad oko 8% od njihove vrednosti na kraju tova. Na ove cene registrovana poljoprivredna gazdinstva stiču pravo na subvencije, odnosno regrese premija osiguranja koje su na područjima sa posebnom rizičnošću 70%. Reč je o Zlatiborskom, Kolubarskom, Podunavskom, Moravičkom i Šumadijskom okrugu, a u ostalim okruzima poljoprivredni proizvođači mogu da ostvare pravo na regrese u iznosu od 40-45% premije, odnosno cene osiguranja.

Država je uvela 2006. godine regrese za premije poljoprivrednog osiguranja. Šta se od tada do danas dešavalo?

Ministartsvo poljoprivrede, u cilju razvoja poljoprivrednog osiguranja, od 2006. godine regresira 30% premije osiguranja poljoprivrednim subjektima. Visina ovih subvencija je u 2008. godini povećana na 40%, a od 2019. godine su ove subvencije dodatno i značajno povećane. Subvencije se isplaćuju u iznosu od 45% od premije osiguranja u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, odnosno u iznosu od 70% od plaćene premije osiguranja za poljoprivredne subjekte koji se nalaze na području Zlatiborskog, Kolubarskog, Podunavskog, Šumadijskog i Moravičkog okruga. Takođe, u agrarnom budžetu za 2019. godinu rezervisano je 600 miliona dinara za regrese premija poljoprivrednog osiguranja, što je četiri puta više nego prošle godine.

Važno je reći i da mnoge lokalne samouprave u svojim budžetima izdvajaju sredstva za regrese premija poljoprivrednog osiguranja, tako da zbog mogućnosti kumuliranja, poljoprivredni subjekti u nekim područjima imaju pravo i na 100% regresa premije osiguranja.

Koji sve faktori utuču na nerazvijenost osiguranja poljoprivrede u Srbiji?

U Srbiji je objektivna potreba za osiguranjem poljoprivrede veoma izražena s obzirom na to da je i biljna i stočarska proizvodnja izložena brojnim rizicima, koji imaju tendenciju rasta, posebno u uslovima klimatskih promena. Međutim, subjektivna potreba za osiguranjem poljoprivrede u domaćim uslovima nije dovoljno razvijena usled niske platežne moći, odnosno ekonomske nerazvijenosti poljoprivrednih subjekata, kao i niske svesti o značaju osiguranja. Nerazvijenost poljoprivrednog osiguranja na mikro nivou, uslovljava i njegovu nerazvijenost na makro nivou i to kao posledicu podrazumeva nerazvijenost poljoprivrede zemlje.

Koliki je uticaj medija, poput vašeg, kao i biltena „Za našu zemlju“ za prenošenje značajnih informacija za poljoprivrednike?

Prema mom mišljenju uticaj medija, posebno specijalizovanih, kakvi su bilten „Za našu zemlju“ i list „Poljoprivrednik“ je veoma važan za informisanost poljoprivrednih proizvođača, ali to istovremeno znači i veliku odgovornost. Podsetila bih da je davne 1956. godine list „Poljoprivrednik“ i osnovan u cilju obrazovanja poljoprivrednika i razvoja poljoprivrede. Tada se list popularno na tržištu zvao „agronom u kući“. Svih ovih godina trudili smo se da „gradimo mostove“ sa najznačajnim domaćim naučno-istraživačkim institucijama u oblasti poljoprivrede. Rezultat toga je da godišnje realizujemo saradnju sa preko 200 najpoznatijih naučnika i stručnjaka u oblasti poljoprivrede sa područja Republike Srbije. Oni su zajedno sa našim novinarima, koji su uglavnom diplomirani inženjeri agronomije, autori tekstova, kako u listu, tako i u knjizi „Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar“.

Ova sezona je do danas pokazala svoje specifičnosti i uticaj na uspešnost proizvodnje. Šta bi bila Vaša preporuka poljoprivrednicima i svim učesnicima u poljoprivrednoj proizvodnji za budućnost?

Preporuka iz mog ugla, kao ekonomiste i agroekonomiste, bila bi da budu racionalni u svom poslovanju, obazrivi prilikom izbora izvora finansiranja i da razmisle i o ekonomskoj zaštiti svoje proizvodnje, odnosno o osiguranju.

 

Bilten "Za našu zemlju", broj 78/79, 2019.