Saša Vitošević

Saša Vitošević, izvršni je direktor preduzeća koje se bavi organskom proizvodnjom mleka, mesa i drugih organskih proizvoda. Poslovni sistem Global seed posluje od 2005. godine i regionalni je lider u proizvodnji organske hrane. Saša Vitošević je završio Poljoprivredni fakultet u Zemunu, a svoju karijeru započeo je radom u kompaniji Laboratorija Beovita. U Saveznoj vladi ondašnje države SRJ, bio je ministar poljoprivrede od 2000-2001. godine. Član je Upravnog odbora Centra za organsku proizvodnju u Selenči, kao i član UO nevladinog i neprofitnog udruženja „Biogas Srbija“.

 

Vaša farma u Čurugu se bavi organskom proizvodnjom mesa i mleka. Po veličini je jedina takva u Srbiji, pa i regionu. Recite nam zašto baš organska proizvodnja, koji su kapaciteti farme, i da li je isplativo baviti se ovom delatnošću? Kako proizvodite hranu za životinje i da li ste i nju sproveli po principima organske proizvodnje?

Na moju inicijativu 2008. godine usvojena je Strategija razvoja Poslovnog sistema Global seed, gde nam je vizija bila da postanemo regionalni lideri u proizvodnji organskog mleka i mesa. Bio je to pionirski projekat, bez obzira što je u to vreme u razvijenim zemljama organska proizvodnja hrane već imala ozbiljne trendove rasta. Tržište Srbije u to vreme nije prepoznalo značaj i benefite organske hrane. Upravo zbog te činjenice kao i dugotrajnog procesa konverzije odnosno prelaska sa konvencionalne poljoprivrede na organsku poljoprivredu, jedna od naših misija je bila da stvorimo savremenog potrošača organskih proizvoda, da ga naučimo šta je to organski proizvod, kako da ga prepozna, zašto je on važan za opšte blagostanje njegovog organizma, kako da se poveže sa prirodom i na najbolji način utiče na njeno očuvanje.

Trenutno je naša farma po statistici međunarodne organizacije za organsku proizvodnju IFOAM, jedna od najvećih farmi za proizvodnju organskog mleka u Evropi sa ukupnom proizvodnjom od 7 miliona litara organskog mleka godišnje i sa 2.000 hektara organske poljoprivrede koja je pre svega u funkciji ishrane goveda. Zbog činjenice da nismo bili u mogućnosti da kupujemo organsku stočnu hranu na tržištu, jer je u regionu nije ni bilo, mi smo morali od samog početka da gradimo potpuno vertikalno integrisan sistem proizvodnje, gde sve sami proizvodimo počev od ratarskih proizvoda do gotovog proizvoda koji je trenutno na tržištu Republike Srbije pod brendom „FARMA ORGANICA“. Izgradili smo sopstvenu fabriku organske stočne hrane, prvi smo u Srbiji napravili biogas postrojenje koje je deo čitavog sistema organske proizvodnje jer na taj način dobijamo kvalitetno organsko đubrivo, a ujedno štitimo životnu sredinu od emisije metana.

Proizvođači u EU u organskoj proizvodnji mleka postižu 11.000 litara godišnje po kravi, dok je kod vas to 7.000 litara. Da li planirate da povećate proizvodnju i kapacitete?

Da budem iskren nije mi poznat ovaj podatak, ali ovakav nivo proizvodnje je rekordan i za konvencionalne farme. Naša prosečna proizvodnja organskog mleka po kravi godišnje kreće se oko 7.200 litara. Obilazeći brojne organske farme po svetu došli smo do saznanja da je prosečna proizvodnja na organskim farmama oko 8.000 litara po kravi. Visina proizvodnje zavisi od brojnih faktora i nama nije cilj da se takmičimo već da našu proizvodnju učinimo održivom poštujući pre svega dobrobit životinja i naravno principe organske proizvodnje. Ne treba zaboraviti da je u organskom stočarstvu zabranjena upotreba hormona, stimulatora, ograničena je upotreba antibiotika i drugih hemijskih supstanci.

Koliko je naš potrošač spreman da plati skuplje organsko mleko i druge proizvode? U EU potrošači kupuju samo oko 7% organskih proizvoda. Da li veruju da je to zaista organski proizvod?

U Srbiji nije rađeno detaljno istraživanje po ovom osnovu, ali je činjenica da se naše organsko mleko prodaje samo u Srbiji i Crnoj Gori. Sigurno je da značajno raste svest potrošača i da su sve više informisani o značaju upotrebe organske hrane. Ne treba zanemariti podatak da prodaja organske hrane konstantno raste u svetu, a i Srbija je deo tog sveta. Naravno da je najveći problem sticanje poverenja kod potrošača. Podsetiću vas da 2013. godine kada je bila afera sa sadržajem aflatoksina u mleku u čitavom regionu, jedino naše organsko mleko nije imalo ovaj toksin-aflatoksin. Naša organska poljoprivreda i stočarstvo kontroliše se, kako po EU standardima od strane nemačke sertifikacione kuće CERES, tako i po standardima Republike Srbije. Kontrola je rigorozna i detaljna i čak i da neko želi da prevari potrošača, to je praktično nemoguće uraditi. Verujte da nimalo nije lako zaslužiti da na proizvodima možete staviti ovaj znak. Postojanje ovog znaka na organskim proizvodima garancija je potrošačima da su proizvođači podvrgnuti najvišim standardima kontrole od strane institucija Evropske unije.

U vašem sistemu je od skoro i mlekara u Bačkoj Palanci. Koji su Vam planovi? Da li to znači da više nema brenda Bello Organik? Koji je novi brend?

Mi smo početkom 2019. godine završili izgradnju i pustili u rad savremenu mlekaru za preradu organskog mleka u Bačkoj Palanci i sada smo na tržištu prisutni sa sopstvenim brendom „FARMA ORGANICA“.

Otvorili ste i živinarsku farmu u organskoj proizvodnji. Da li ste spremni za izvoz?

Farma za uzgoj organske živine je završena i sada smo u završnoj fazi puštanja u rad. Farma se nalazi u Gospođincima i mi verujemo da ćemo u prvom kvartalu 2020. godine, pored našeg organskog junećeg mesa pod brendom „BIO PANON“, potrošačima u Srbiji ponuditi i organsko pileće meso najvišeg kvaliteta i davno zaboravljenog ukusa piletine iz slobodnog uzgoja, a još plus i organic. Za sada ne razmišljamo o izvozu već samo o tržištu Srbije.

Zaokružen ciklus rada vašeg sistema predstavlja i energana na biogas. Ujedno ste i prodavac električne energije. Koji je značaj primene obnovljivih izvora energije?

U sklopu globalne inicijative za smanjenje emisije štetnih gasova i efekta staklene bašte, kao i radi očuvanja zdrave životne sredine, Global Seed je izgradio biogas postrojenje za proizvodnju energije dobijene iz obnovljivih izvora energije putem anaerobne digestije. Ovo je među prvim izgrađenim postrojenjima u Srbiji ovog tipa. Naše biogas postrojenje ima instalisanu snagu od 1,2 MW, s tim što se kao sporedni proizvod pri proizvodnji električne energije pojavljuje i toplotna energija, koja se koristi za zagrevanje objekata. Kao nusproizvod dobija se tečno i čvrsto organsko đubrivo vrhunskog kvaliteta, koje se koristi u procesu đubrenja zemljišta. Naš glavni motiv za izgradnju ovakvog postrojenja je dobijanje kvalitetnog organskog đubriva za ishranu zemljišta jer je u organskoj proizvodnji zabranjena upotreba mineralnih đubriva.

Koja su vaša iskustva u korišćenju podsticajnih fondova Pokrajine i Republike? Šta znači IPADR za poljoprivredu Srbije? A šta za organske proizvođače?

Naša iskustva su vrlo skromna kada su u pitanju investicioni podsticaji jer ni IPARD, ali ni nacionalni podsticaji nisu predvideli mere podrške za veće farme. Primera radi IPARD podsticaji su dostupni samo za farme do 300 krava.

Kako je moguće bolje iskoristiti proizvodnje i izvozne potencijale, kako poljoprivrede tako i prehrambene industrije?

Konkurencija je snažna i velika je zabluda da se u Evropi ili Ruskoj Federaciji može vrlo lako prodati naša hrana. Po mom skromnom mišljenju naša prednost može biti u proizvodnji premium proizvoda sa dobrim marketingom i visokim kvalitetom.

Koliko su danas proizvođači spremni da investiraju u nove tehnologije?

Mogu samo da govorim u ime naše kompanije. Mi pratimo nove tehnologije. Na našoj farmi smo implementirali najsavremenije tehnologije i vrlo smo posvećeni tome jer se danas konkurentnost može postići samo smanjenjem troškova i povećanjem prinosa, a to se može sprovesti u delo samo primenom novih tehnologija.

Vrlo često se priča o tzv „zaštitnim cenama“ poljoprivrednih proizvoda i da država to treba da uvede. Svojevremeno je bilo takvih poteza od strane države. Da li bi danas to moglo funkcionisati?

To su velike zablude. To nigde ne postoji. Problem poljoprivrede u Srbiji je što su direktni podsticaji, odnosno kako se to popularno zove subvencije, dosta niže u odnosu na zemlje u okruženju odnosno Evropskoj uniji. Primenom Sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama EU i CEFTA sporazuma, nema carinske zaštite i time su prehrambeni proizvodi iz uvoza danas značajno konkurentniji u odnosu na iste proizvode iz Srbije. Navešću Vam primer da je nivo podsticaja organske proizvodnje u EU 2,6 puta veći nego u Srbiji. Sreća je naša što nije krenuo značajniji uvoz jer nam ni „magija ne može pomoći“ da budemo konkurentni sa ovako niskim podsticajima u odnosu na EU. Ovo je ozbiljan problem. Kako je moguće da litar mleka iz uvoza na polici u jednom inostranom trgovinskom lancu sa sve porezom bude 59 dinara?

Koja je perspektiva poljoprivrede Srbije? Kako bi je uporedili sa zemljama u okruženju? Koji je vaš savet poljoprivrednim proizvođačima?

Gledajući noviju istoriju i trendove u svetu, jedina šansa naših poljoprivrednika je uska specijalizacija i fokusiranje na jednu delatnost u okviru poljoprivredne proizvodnje uz primenu najsavremenijih tehnologija.

 

Bilten "Za našu zemlju" broj 83, novembar 2019. godine.