Suzbijanje zelene povrtne stenice i braon mramoraste stenice

Stručna podrška: Dr Marko Injac, Petar Jeličić, Chemical Agrosava doo Beograd

Stenice su u narodu nazvane “smrdljivim” jer ispuštaju neugodan miris u kontaktu sa ljudima. Neprijatan miris ostavljaju i tokom ishrane biljkama, pa utiču na kvalitet plodova koji se ne mogu koristiti za ishranu.

U Srbiji imamo “domaće” smrdljive stenice, ali ovde se radi o stenicama koje su došle iz drugih regiona.

Zelena povrtna stenica (Nezara viridula L.) je prvi put registovana na području Novog Sada (Protić, 2011.) ali se brzo raširila u većini regiona Srbije. Radi se novo introdukovanoj stenici. Poreklo joj je najverovatnije iz Etiopije. Prisutna je na skoro svim kontinentima. 

Braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys Stal.) je unesena 2014/15.godine (Seat, 2015; Konjević, 2017) u okolini Vršca i raširila se u sve regione Vojvodine i severnog dela Centralne Srbije. Poreklom je sa Dalekog Istoka (Kina, Koreja, Japan) i unešena je na skoro sve kontinente. Procenjeno je da su u Italiji, samo na voću u 2019. godini, nanele štetu u vrednosti od 550 miliona evra. U Severnoj Americi se ove stenice smatraju najznačajnijim štetočinama soje jer se hrane semenom, smanjuju prinos, sadržaj i kvalitet proteina, ulja kao i klijavost semena. 

Stenice su migratorne vrste pa se za nastavak razvića skupljaju, preleću sa jednog useva na drugi. Štete su “iznenadne” jer se ne zna na koji će usev doleteti. Soja se gaji u Srbiji na oko 250.000 ha, a poreklom je iz predela odakle su stenice došle. Masovnije pojave stenica se redovno javljaju u periodu avgust-oktobar na velikom broju polja sa sojom, međutim novo je da se braon mramorasta stenica masovnije pojavila na soji već u julu 2019. godine.

Imajući u vidu scenario širenja u nekim zemljama, kao što su Italija i Gruzija, u narednom periodu mogu se kod nas očekivati velike štete na povrću, voću i ratarskim usevima.

Zbog svega navedenog, kao i o činjenici da se radi o manje poznatim vrstama stenica koje mogu ugroziti profitabilnost soje, pratili smo pojavu, štetnost i ispitali mogućnost njihovog suzbijanja.

Biološke osnove suzbijanja H.halys i N.viridula

Suzbijanje stenica je teško jer se hrane i razvijaju na voću, povrću i ratarskim usevima u fazi sazrevanja, kada nije dozvoljena primena insekticida, pa se ne može bitnije uticati na smanjivanje potencijala za migracije na širem području. Stenice su izuzetno pokretne, a imaga se skupljanju slično skakavcima, lete dnevno oko 5 km, usled čega je teško predvideti gde će sleteti.  U jesen u velikom broju doleću u naselja, mirisom i prisustvom uznemiruju građane. Poznavanje biologije stenica je osnova na kojoj se zasniva strategija suzbijanja.

• Obe stenice su iz iste familije, sličnog ciklusa razvića i imaju: 
• Dve generacije u Srbiji
• Prezimljavaju u naseljima ili drugim skrovitim mestima
• Obe su introdukovane i invazivne vrste. Prirodni faktori regulacije ne igraju značajnu ulogu i stenice se šire bez većeg ograničenja.
• Polifagne su, hrane se povrćem, voćem, ratarskim usevima, korovima i ukrasnim bijkama.
• Obe su migratorne u stadijumu adulta (odraslih štetočina). Hrane se biljkama koje su manje povoljne ali aglomeriraju i migriraju na povoljnije biljke ili one koje su u fazi plodonošenja.
• Obe preferiraju ishranu plodovima ili semenom biljaka što ih čini primarnim štetočinama.  Obe stenice, stiletom ubacuju u biljke dve vrste digestivnih enzima, suvi kvasac ili dve vrste pljuvački:Tečna kod ishrane mekim tkivom, razlažu ga i usisavaju u tečnom obliku; Proteinska, stenice se hrane i zrelim (tvrdim) semenom soje, kukuruza i plodovima lešnika, ubrizgava druge vrste digestivnih enzima da bi ga macerirale i u tečnom obliku usisale. U toku maceracije i digestije, menjaju se osobine insekticida sistemika i oni deluju samo kontaktno.
• Obe stenice luče iz creva bakterije-obligatne simbionte na površinu jaja. Ispiljene nimfe ostaju na jajnom ogledalu (jajno leglo) 2-3 dana da bi razložile ove materije i unele simbionte (sl.1, 2). Simbionti su obligatni i prenose se vertikalno, bez njih stenice teže preživljavaju. U ovoj fazi mogu se koristiti preparati na bazi bakra kao baktericidi.
• Obe stenice pokazuju anabiozu i pri uznemiravanju imaga i nimfe padaju na zemlju i simuliraju smrt. Kasnije se vraćaju na biljke hraniteljke. Insekticidi koji se koriste moraju prekinuti anabiozu i sprečiti njihovo vraćanje na ishranu. Pri suzbijanju koriste se dve vrste insekticida, prvi folijarni, da izazove padanje i drugi da deluje na njih na zemlji.
• Izmedju nimfi i adulta stenica postoje razlike u osetljivosti na insekticide. Efikasnost suzbijanja zavisi od količine insekticida koje moraju delovati na imaga.
• Braon mramorasta stenica se u toku noći zavlači u donji deo biljke. Otopljavanjem u toku dana, penju se na vršni deo. Ako su visoke temperature mogu da napuste usev. Da bi došli u kontakt sa insekticidom, suzbijanje se izvodi ujutro od 4-8 sati. Suprotno od ove stenice, zelena povrtna stenica se nalazi na spoljnjem delu biljaka u toku noći, a sa podizanjem temperuture  povlači se bliže stablu. Optimalno vreme suzbijanja je od 9-12 sati.
• Stenice H.halys i N. viridula imaju i razlike koje bitno utiču na ponašanje, vreme nanošenja šteta i formiranje strategije suzbijanja:
• Braon mramorasta stenica (H.halys) prezimljava u ne reproduktivnoj dijapauzi. Na proleće, posle napuštanja prezimljujućeg staništa, hrani se biljkama u okolini. Dopunski se hrane od 2-5 nedelja u zavisnosti od kvaliteta biljaka. Prolećna generacija H. halys se hrani biljkama koje su u okolini, povrćem ili voćem, posebno plodovima u fazi zrenja. Sazrevanjem plodova, H.halys napušta voće, aglomerira i migrira na soju. Masovni let počinje krajem jula. kada je soja u fazi cvetanja i mahune su u početku formiranja semena.
• Povrtna stenica (N. viridula) prezimljava u dijapauzi kao reproduktivno zrela ženka. Na proleće, posle napuštanja staništa, imaga počinju ishranu i polaganje jajnih legala sa zbijenim brojnim jajima (sl.3). N. viridula  nema na raspolaganju veće površine povoljnih biljaka pa je mortalitet veliki. Tek početkom avgusta dolazi do aglomeracije  imaga, migriraju i masovnije naseljavaju soju na kojoj se hrane sve do kraja oktobra.     
•             

                                                                  

Suzbijanje povrtne i braon mramoraste stenice na soji

a) Efikasnost insekticida u mikrogledu

U opštini Opovo 23. jula 2019. godine na 5 ha NS sorte soje, konstatovano je doletanje braon mramoraste stenice (H. halys) F2 (druga generacija). Soja se nalazila u fazi R3-R4 (cvetanje i prve donje mahune dostigle pravu dužinu).

Otresanjem u entomološki kečer i vizuelnim pregledom za 20 minuta, našli smo 11 imaga H.halys, 17 jajnih legala (sl.3) nimfe na jajnom ogledalu i 43 nimfe različitih stupnjeva razvića. Nađena su i 2 imaga povrtne stenice (N. viridula), slika 4. Prisustvo nimfi H.halys, različitih stupnjeva razvića, ukazuje da se na soji razvijala, u manjoj brojnosti, i prva generacija stenice. Utvrđeno je još nekoliko endemičnih vrsta stenica, uglavnom dlakava stenica (Dolicoris baccarum), slika 5.

U ogledu su primenjeni sledeći insekticidi:

1.CMC-B (karboksimetil celuloza-bor), registrovan je kao đubrivo ali prema proizvođaču deluje i na stenice.

2.Corona SP (acetamiprid), neonikotinoid, deluje kontaktno.

3.Plures EW (deltametrin), piretroid, ima izraženo inicijalno, kontaktno delovanje.

4.Imidan WP 50, organofosfat koji deluje na stenice kada padnu na zemlju.

Efikasnost je utvrđena brojanjem imaga i nimfi koje su pale na folije dugačke 4 metra i postavljene između 3 reda soje za svaki tretman insekticidima. Tretiranje je izvedeno motornom leđnom prskalicom ujutro u 7.30 časova. Ocena efikasnosti preparata izvedena je 2 sata posle tretmana.

Uginjavanje adulta H.halys, kao prava mera efikasnosti i prekidanja anabioze, utvrđeno je u tretmanima sintetičkih insekticida. Između insekticida pokazala se razlika u efikasnosti delovanja, kao i osetljivosti nimfi i imaga, jer su nifme osetljivije od imaga. Najbolju efikasnost pokazala je kombinacija Plures EW u količini od 5 ml+Imidan 50 WP u količini od 20 g/10 l vode, zatim Plures EW sa 10 ml/10 l vode i Corona SP sa 5 ml/10 l vode.

b) Efikasnost insekticida Plures EW na N. viridula i H. halys na postrnoj soji

U Pećincima na površini od 0,5 ha na postrnoj soji konstatovana je velika brojnost mlađih stupnjeva nimfi N. viridula i H.halys u manjoj brojnosti.  Brojnost stenica je bila najveća na 4 reda ivične soje koja je bila zelenija od drugog dela. Ovde se na jednoj mahuni moglo naći 10-20 nimfi obe vrste stenica, a brojnost je bila velika i na lišću (sl. 6) ali, prvenstveno N. viridula. U mahunama smo nalazili sasušena prvo formirana semena ali i kasnije formirana zrna su bila sa simptomima ishrane stenica (sl. 7).  Prskanje je izvedeno 3. oktobra 2019. godine sa insekticidom Plures EW u količini od 100 ml na 100 l vode po hektaru tretiranjem sa traktorskom prskalicom, ujutro u 8 sati. Posle 2 sata od tretmana, na soji nije bilo živih nimfi. Zbog zakasnelog vremena suzbijanja stenica i neredovnog zalivala, prinos je značajno smanjen i na 0.5 ha bilo je svega 250 kg semena soje.

Diskusija

N. viridula i H. halys se mogu suzbiti primenom deltametrina i drugih kontaktnih insekticida ali da se prethodno odrede koje količine utiču na smrtnost imaga. 

Visoki mortalitet nimfi N. viridula i H. halys u Pećincima u postrnoj setvi je dobijena jer se radilo o mlađim stupnjevima nimfi ili gde su kasnije doletela imaga i soja je bila niža u porastu nego u normalnoj tehnologiji i redojnoj setvi.

Ishrana stenica N. viridula i H.halys zrnom soje utiče na odlaganje zrenja soje. Odlaganje zrenja i pojava zelenije boje zrna soje se dešava samo ako se stenice hrane u vreme formiranja mahuna (R3-R4). Seme soje je osetljivo i za vreme skladištenja.

 

 

Bilten "Za našu zemlju" broj 88, april 2020. godine.