Postupci nakon berbe voća koji utiču na kvalitet voća i dužinu čuvanja

Stručna podrška: dipl.ing. zaštite bilja Maja Sudimac, PSS Pančevo

Postharvest je period nakon berbe voća. Kontrola biljnih bolesti u periodu pre ubiranja zasnovana na integralnoj zaštiti useva, nastavlja se tokom branja, rukovanja, pakovanja i transporta. Neke od najčešćih patogena koji se mogu razviti na ubranim plodovima jesu Botrytis cinerea, Penicilium expansum i Mucor piriformis. Botrytis cinerea i Penicilium expansum mogu se razviti na ranama i otvorima. Pojavljuje se često tokom dugog čuvanja. Na pojavu najviše utiče: zdravstveno stanje voćnjaka, higijena prostorija u kojima se vrši pakovanje, kvalitet vode u vodenim sistemima kojima se vrši transport i klasiranje jabuke, svaka manipulacija i rukovanje kojim je moguće stvaranje rana i povreda. Takođe na pojavu može uticati temperatura kao i primena fungicida (u zemljama gde je dozvoljena, mada se rezistentnost javlja kao sve veći problem). Glive Mucor piriformis, (Mucor rot) prema literaturi u Kaliforniji, postaju ozbiljan problem na sortama Granny smith i Fuji. Gljiva živi u zemljištu voćnjaka. Voće sakupljeno sa zemlje i zemlja koja se preko gajbica ili boksova prenese do sistema za pakovanje, skladište, kao i voda, lako zarazi zdravo voće. Mucor izaziva vlažnu trulež, spore se u skladištu brzo šire na zdravo voće. Niske temperature usporavaju rast gljive, hlorisana voda i većina fungicida nije mnogo efikasna.

Osnovne mere zaštite su:

Ne skladištiti opalo voće i gajbice ne držati na zemlji pri branju.

Upravljanje procesom berbe i transport do skladišta

Berba i transport voća su prva prilika za stvaranje gubitaka. Stoga je važno obeležiti ih podacima o beraču.

Pravila za berbu:

1) Branje sa peteljkom po suvom vremenu

2) Izbegavanje velikog pritiska prstima

3) Izbegavanje oštećenja od dodira između plodova: kada se voće prebacuje u gajbe ili korpe to ne treba da se čuje

4) Higijena radnika - berača.

Transport do skladišta

Vreme između berbe i hlađenja • treba svesti na najkraće - ovo je početak lanca rashlade. Obezbediti zasenu - plodovi na vrhu gajbe mogu dostići čak i 50°C . Ukoliko je voće nakon berbe ostavljeno 24 sata na 20°C, to znači jedna nedelja manje u skladištu. Transport vršiti pažljivo.

Precooling - rashlađivanje proizvoda nakon berbe, a pre skladištenja je obavezno u savremenim sistemima hlađenja. Postoji nekoliko načina rashlađivanja voća:

Forsirano vazdušno hlađenje- rashlađeni vazduh se koristi kao medijum, kroz proizvode spakovane u boksevima. Proizvodi su postavljeni u dva reda, prekriveni su. Vazduh se izvlači kroz tunele pomoću ventilatora. Za voće traje i do 6h.

Hlađenje uz pomoć hladnog zida, Cold wall system - vrsta rashladnog zida sa nižim vazdušnim pritiskom od komore u kojoj je proizvod - vazduh se uvlači kroz proizvod. Boksevi bi trebalo da imaju min. 5% bočnu ventilaciju da bi bio omogućen protok vazduha. Hlađenje vazduhom može izazivati gubitak vlage u proizvodima, što zavisi od vrste proizvoda, a može se sprečiti umotavanjem u plastične folije ili pakujući ih u kesu.

Hidrohlađenje, Hydro-cooling -Hlađenje se vrši pomoću vode i to prskanjem proizvoda u vidu spreja ili potapanjem proizvoda u hladnu vodu. Voda bolje prenosi toplotu od vazduha. U dobro dizajniranim cooler-shower objektima višnje se mogu ohladiti za 10 min. Nadoknađuju izgubljenu vlagu tokom branja. Voda može prenositi patogene, pa ista mora biti sterilisana, najčešće hlorom.

Room-cooling - Direktna izloženost hladnom vazduhu. Upakovani proizvodi mogu se ohladiti za oko 24 h, ako se pakuje u kontejnere sa oko 5% ventilacije; kutije na paletama, palete su raspoređene u razmaku 10 do 15 cm, da se ravnomerno distribuira protok vazduha.

Bilten: "Za našu zemlju", novembar 2016 broj 47.