Razvijenost korena ratarskih useva

Koren useva, usvajanje hraniva i tolerantnost na sušu

Razvijenost korenovog sistema zavisi od dubine, kvaliteta i vremena izvođenja osnovne obrade zemljišta. Ako je osnovna obrada izvedena kvalitetno, na vreme i na veću dubinu, razvijenost korenovog sistema će biti veća. Međutim, sa dubinom obrade ne treba preterivati. Uvek treba voditi računa o isplativosti svih agrotehničkih mera pa i obrade. U vezi dubine obrade važno je istaći da u slučaju plitke obrade, đubrenje mora pretrpeti korekcije. Plića obrada od preporučene zahteva jače đubrenje useva, zbog slabije razvijenosti korenovog sistema. Kod pšenice se često zemljište obrađuje veoma plitko, ali se količina đubriva ne povećava što se mora negativno odraziti na prinos.

Uopšteno se može reći da ranije sorte i hibridi ratarskih useva imaju slabije razvijen koren od srednjestasnih i kasnih sorata i hibrida. To je razumljivo kada se ima u vidu da sorte kraće vegetacije imaju manje vremena za rast korena od kasnijih sorata. Sorte koje poseduju veću tolerantnost na sušu i poleganje, imaju razvijeniji koren od sorata koje poseduju manju tolerantnost na ove pojave. U selekciji svih useva se ide na stvaranje sorata tolerantnih na sušu. Tolerantnost se najčešće postiže većom razvijenošću korenovog sistema.

Izneti podaci treba da omoguće bolje razumevanje nekih problema koji su vezani za uzorkovanje i đubrenje zemljišta. Poznato je da se uz pomoć N-min metode određuje sadržaj mineralnog azota u zemljištu na osnovu čega se daju preporuke za đubrenje azotom.

Za pravilnu preporuku, dubina uzorkovanja treba da iznosi 90 cm kod ozime pšenice i 120 cm kod okopavina. Ranije je za šećernu repu dubina uzorkovanja iznosila čak 150 cm. Poljoprivrednim proizvođačima teško pada uzorkovanje za N-min pa na sve načine pokušavaju da dobiju preporuku na osnovu uzoraka koji su uzeti sa manje dubine (60 cm za pšenicu i 90 cm za okopavine).

Naravno, preporuke za đubrenje se mogu dati i na osnovu takvih uzoraka, ali su u tom slučaju one manje precizne. Ne treba izgubiti iz vida da je u našim uslovima N-min metoda ispitivana i usavršavana nekoliko decenija pa treba imati poverenja u propisanu metodiku.

Proizvođači često postavljaju pitanje zbog čega se za N-min uzorkuje do dubine 90 cm, odnosno 120 cm kada se za osnovnu agrohemijsku analizu, koja se radi svake pete godine, uzorkuje na 30 cm dubine. Treba reći da bi i ova analiza bila dosta preciznija kada bi se uzorkovanje vršilo na veću dubinu jer je u brojnim istraživanjima utvrđeno da se u dubljim slojevima zemljišta nalaze značajne količine biljnih hraniva. Količina hraniva u sloju zemljišta 30-90 cm bila je ista sa količinom pronađenom u sloju 0-30 cm, a nekim slučajevima je bila i veća. Ovim podacima se može objasniti zbog čega đubrenje useva u nekim slučajevima ne povećava prinos iako se na osnovu sadržaja hraniva u sloju 0-30 cm to očekivalo. Jasno je da je slabije reagovanje useva na đubrenje posledica usvajanja hraniva iz dubljih slojeva zemljišta. I u našoj praksi se često dešava da rezultati đubrenja ne budu zadovoljavajući iako se đubrilo na osnovu rezultata agrohemijskih analiza. Jedno od mogućih objašnjenja je veliki sadržaj hraniva u dubljim slojevima zemljišta.

U vezi đubrenja je važno naglasiti da nije preporučljivo useve đubriti samo azotom, čak ni u slučaju kada je zemljište optimalno obezbeđeno svim hranivima i kada usevi ne reaguju na đubrenje povećanjem prinosa. Da bi se održao visok nivo hraniva u zemljištu, neophodno je useve đubriti fosforom, kalijumom i ostalim hranivima. Proizvođači ne smeju da izgube iz vida da se uloga đubrenja ne svodi samo na ishranu useva. Đubrenjem treba sadržaj hraniva u zemljištu dovesti do optimuma, a zatim ga održavati na tom nivou. Međutim, mnogi proizvođači ovo ne razumeju pa useve đubre samo azotnim đubrivima, ne shvatajući da tako osiromašuju zemljište. Očigledno je da proizvođači, koji rade ovako, kratkoročni interes stavljaju ispred dugoročnog.

U našim uslovima, suša je dosta česta pojava. U poslednjih 5 godina, samo je 2014. godina bila kišovita, a ostale 4 godine bile su sušne. Suša se javljala u različitim delovima vegetacije i sa različitim intenzitetom. Negativan efekat suše redovno su povećavale ekstremno visoke temperature. Svaka proizvodna godina je specifična pa je teško vršiti poređenje između godina. Međutim, moguće je obaviti neka poređenja bez opasnosti da će se napraviti velika greška. Analizom vremenskih uslova i ostvarenih rezultata u poslednjem petogodištu, došli smo do zaključka da je negativni uticaj suše u velikoj meri zavisio od zimskih rezervi vode u zemljištu i sposobnosti useva da tu vlagu iskoriste. U godinama sa skoro istom količinom padavina u toku vegetacije, ostvareni su jako različiti prinosi. Prinosi su bili u pozitivnoj korelaciji sa rezervom vode u zemljištu. Što je zimska rezerva vode bila veća i ostvareni prinosi su bili veći. Važno je istaći da je povezanost između prinosa i zimskih rezervi vode zapažena odavno. Zbog toga je redovna praksa da se na početku i na kraju vegetacije meri vlažnost zemljišta do dubine od 2m. Vlažnost zemljišta se najčešće meri po slojevima od 20 cm. Izmerena vlažnost na početku vegetacije omogućava nam da izračunamo kolika je zimska rezerva vode, a vlažnost na kraju vegetacije koliko su vode usevi potrošili iz zemljišnih rezervi.

Količina vode koju usevi potroše u toku vegetacije iz zemljišnih rezervi jako se razlikuje od godine do godine i od useva do useva. Kada su površinski slojevi zemljišta dobro snabdeveni vodom, potrošnja iz rezervi je mala, a kada nastupi suša, potrošnja je velika. Kod nekih useva je u sušnim godinama potrošnja vode iz zimskih rezervi iznosila čak 70-80% od ukupne potrošnje vode u vegetaciji. Od ratarskih useva, lucerka i suncokret najbolje koriste vodu iz rezervi, a pšenica najslabije. Šećerna repa, kukuruz i soja imaju manju potrošnju od lucerke, a veću od pšenice. To pokazuje da je potrošnja vode iz rezervi u skladu sa razvijenošću korenovog sistema. Agrotehničkim merama se može značajno uticati na povećanje rezervi vode u zemljištu. Najveći uticaj se može ostvariti putem obrade zemljišta.

Stručna podrška: mr Ilija Bjelić, PSS Zrenjanin

Za našu zemlju, broj 42/43