Biorazgradiv otpad

Opšte je poznato da deponovanje biorazgradivog otpada ima negativan uticaj na životnu sredinu, pre svega zbog generisanja deponijskog gasa, koji sadrži metan i koji nastaje kao posledica biološke razgradnje otpada. Procenjuje se da na globalnom nivou, emisije metana sa deponija komunalnog otpada, doprinose sa 3% do 19% u odnosu na ukupne antropogene emisije metana. Činjenica je da se danas u Srbiji velike količine komunalnog biorazgradivog otpada odlažu na deponije bez prethodnog tretmana, narušavajući kvalitet vazduha generisanjem gasova koji doprinose efektu staklene bašte, i procednih voda koje kontaminiraju zemljište i podzemne vode organskim jedinjenjima (između ostalog). Procenjuje se da se u Srbiji generiše oko 67 x 103 tona CH4 (metana) sa deponija komunalnog otpada, odnosno 9,12 kg po stanovniku.

Danas je od izuzetne važnosti ponovna upotreba odnosno reciklaža biorazgradivog otpada, pre svega u urbanim sredinama. Jedno od rešenja može predstavljati kućno kompostiranje. Osim činjenice da ovakvim tretmanom biorazgradivog otpada mogu nastati hranljiva organska jedinjenja koja poboljšavaju strukturu zemljišta, pomažu zadržavanju vlage, povećavaju mikrobiološku aktivnost zemljišta i otpornost biljaka na parazite i bolesti, jeste i izbegavanje produkcije biogasa sa deponija. Kompostiranje predstavlja proces prilikom koga se sirovi, organski materijali transformišu u stabilne, humusne supstance koje mogu predstavljati korisne dodatke zemljištu (ukoliko ispunjavaju kriterijume). Kompost koji nastaje kao proizvod ovog procesa je lakši za korišćenje i rukovanje od konvencionalnih đubriva i ostalih organskih materijala, lako se skladišti i nema neprijatan miris.

FAKTORI KOJI UTIČU NA PROCES KOMPOSTIRANJA

Kompostiranje je mikrobiološki proces za koji je neophodno obezbediti odgovarajuće okruženje za mikrobe u cilju uspešnog odvijanja procesa. Hemijski sastav sirovih organskih sastojaka, fizička veličina i oblik kao i populacija mikroorganizama uključenih u proces kompostiranja, su ključni faktori koji utiču na proces kompostiranja. Aktivnost mikroorganizama ima dominantan uticaj na efikasnost procesa kompostiranja. Faktori koji utiču na mikrobiološku aktivnost su:

- nivo kiseonika

- veličina čestica

- odnos ugljenika i azota

- sadržaj vlage

- temperatura i baznost/kiselost (pH).

Nivo kiseonika: Mikroorganizmi zahtevaju kiseonik radi razgrađivanja organskih materija iz kompostne sirovine. Ukoliko koncentracija kiseonika u kompostnoj gomili padne ispod 5 - 15% (ambijentalni vazduh sadrži 21% kiseonika) brojnost mikroorganizama će se smanjiti i anaerobni mikroorganizmi će zauzeti njihovo mesto.

Veličina čestica materijala koji se kompostira: Ukoliko je individualna veličina čestica manja veća je površina čestica izložena direktnoj mikrobiološkoj aktivnosti i dekompoziciji, što pozitivno utiče na proces kompostiranja. Treba voditi računa da čestice ne budu premale, da materijal ne bi bio previše kompaktan i time onemogućio prisustvo kiseonika u međuprostoru kompostne gomile.

Nivoi hranljivih materija: Da bi proces kompostiranja bio efikasan, mikroorganizmima su potrebni specifični nutrienti u odgovarajućoj formi, adekvatnim koncentracijama i odgovarajućim odnosima. Mikroorganizmima je potreban C kao izvor energije. C i N im je potreban za sintezu proteina, građenje ćelija i razmnožavanje, dok su im P i K bitni za stvaranje ćelija i metabolizam. Visok odnos C i N (C > N ) utiče na smanjenje rasta mikroorganizama koji razlažu sirovine. Nizak odnos, inicijalno ubrzava mikrobiološki rast i dekompoziciju. Sa ovim ubrzanjem brzo se troši kiseonik i javljaju se anaerobni uslovi, koji odaju jake neprijatne mirise ukoliko gomila nije dobro snabdevena kiseonikom (provetrena). Prevelike količine N u kompostnoj gomili mogu formirati amonijak koji može biti toksičan za mikrobiološku populaciju i uticati negativno na sam proces kompostiranja.

Nivo vlage: Mikroorganizmima je potrebna vlaga da bi iskoristili hranljive materije, metabolizovali nove ćelije i reprodukovali ih. Uzevši u obzir da proizvode vodu kao deo procesa razlaganja, ukoliko se voda akumulira brže nego što je eliminisana putem aeracije ili isparavanja (izazvanog zbog visokih temperatura), ometa se tok kiseonika i nastaju anaerobni uslovi. Ovo se uglavnom dešava kada je nivo vlage oko 65%. Međutim ukoliko nivo vlage padne ispod 40 - 45%, hranljive materije se više ne nalaze u vodi i nisu više lako dostupne mikroorganizmima i njihova mikrobiološka aktivnost se smanjuje. Ispod 20% vlažnosti se javlja veoma malo mikrobiološke aktivnosti.

Temperatura: Temperature između 45 i 59 ̊C utiču najpovoljnije na procese kompostiranja. Ukoliko su temperature manje od 20 ̊C mikrobi ne preživljavaju i proces kompostiranja se usporava. Ukoliko su veće od 59 ̊C aktivnost mikroorganizama prestaje ili odumiru.

Kiselost i baznost (pH): Najpogodnija pH vrednost za proces kompostiranja je između 6 i 7,5. Ukoliko se pH vrednost smanji na ispod 6, mikroorganizmi, pogotovo bakterije, umiru i razlaganje se usporava. Kada pH dostigne 9, azot prelazi u amonijak i postaje nedostupan organizmima, i proces razlaganja se usporava. Na kraju treba istaći da se kompost osim iz biorazgradivog otpada, komunalnog otpada može praviti i od: pokošene trave, lišća, cveća, korova, usitnjenog granja, sirovih ostataka povrća, ostataka voća, taloga kafe, ostataka čaja, itd. Da bi se dobili idealni uslovi najpogodnije je mešati nekoliko tipova materijala.

Prilikom formiranja kompostne gomile, najpogodnije je materijale dodavati u slojevima zbog optimalne pomešanosti. Preporučuje se da se lišće, trava i biljni dodaci stavljaju u slojevima od po 20- ak cm. Istovremeno je potrebno dodati vodu u cilju obezbeđivanja optimalne vlažnosti. U većini slučajeva, organski otpad, kao što su trava ili lišće, sadrži dovoljno mikroorganizama za razgradnju na svojoj površini. Mikoorganizmi iz zemljišta ili iz organskog otpada se jednako brzo razmnožavaju i bez dodatnih supstrata. Neophodno vreme za produkciju komposta nije definisano. Trajanje zavisi od sirovina, metode kompostiranja i upravljanja celim procesom. Onog trenutka kada se temperatura kompostne gomile izjednači sa ambijentalnom temperaturom, i kada koncentracije kiseonika u kompostnoj gomili budu između 10-15% u periodu od nekoliko dana, proces kompostiranja se može smatrati gotovim.

Kućno kompostiranje uz adekvatno, uspostavljanje, upravljanje i održavanje gore navedenih uslova može biti odlična opcija - podrška upravljanju biorazgradivim otpadom. Iako u mnogome zavisi od samih građana i njihove participacije, bez sistemskog pristupa upravljanja ovim tokovima otpada i podrške institucija teško je očekivati visoki stepen zastupljenosti kućnog kompostiranja.

Stručna podrška: dr Nemanja Stanisavljević, Docent Fakulteta tehničkih nauka, Departman za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu