Azijska voćna mušica drosophila suzukii

Stručna podrška: dipl.ing. Milena Petrov, Poljoprivredna stanica Novi Sad

Azijska voćna mušica - Drosophila suzukii je polifagna i invazivna štetočina koja napada širok spektar voćnih vrsta tako što napada plodove u fazi zrenja. Može da pričini jako velike štete na svim voćnim vrstama koje imaju tanku pokožicu ploda (jagoda, malina, kupina, trešnja, višnja, breskva, kajsija, šljiva, smokva, grožđe).

 

Štetočina je poreklom iz Japana gde je poznata od početka prošlog veka, a njeno prisustvo je utvrđeno u zemljama širom sveta. Na području Evrope utvrđena je u Španiji, Francuskoj, Italiji, Mađarskoj, Rusiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, a od 2016. godine i u Srbiji. U našoj zemlji se nalazi na A2 karantinskoj listi i stoga se protiv ove štetočine sprovodi poseban nadzor po Programu mera zaštite zdravlja bilja, u cilju rane detekcije i kontrole ove štetočine.

Poznato je oko 3.000 vrsta mušica iz familije Drosophilidae, a ono što izdvaja azijsku voćnu mušicu (Drosophila suzukii) je polaganje jaja isključivo u nedozrele i neoštećene plodove voća, za razliku od drugih vrsta koje polažu jaja u prezrele i oštećene plodove. Polaganje jaja u neoštećene plodove omogućava očvrsla legalica u obliku testere. Izgled legalice je glavna karekteristika po kojoj se ženka ove vrste razlikuje od drugih vrsta. Mužjak azijske voćne mušice je prepoznatljiv po karakterističnim pegama na krilima i nogama.

Ženka pri ovoj poziciji položi 1-3 jajeta bele boje. Iz položenih jaja u plodu se pile larve koje se hrane sadržajem ploda i razaraju njegovu unutrašnjost.

Plodovi postaju mekani i gube svaku tržišnu vrednost. Gubici su ogromni, a nisu retki slučajevi 100% štete.

Početak napada se vezuje za promenu boje ploda, kada se povećava koncentracija šećera u plodu, a pokožica postaje mekša.

Drosophila suzukii uglavnom prezimljava u stadijumu imaga (odrasli insekt) koji se s proleća aktivira kada temperatura pređe 10oC. Broj generacija zavisi od klimatskih uslova i kreće se od 3 do 15 u toku godine. Životni vek traje svega 10 dana i za to vreme ženka položi i do 300 jaja. Kontrola azijske voćne mušice traži integralni pristup koji pored hemijskih tretmana podrazumeva i primenu različitih nepesticidnih mera u cilju smanjenja populacije.

1. Od nepesticidnih mera se preporučuje sledeće:

•        Masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem velikog broja klopki u voćnjaku (plastične flaše sa izbušenim rupicama u koje se sipa mešavina crnog vina 1,5 dcl, jabukovog sirćeta 1,5 dcl i nekoliko kapi deterdženta za sudove).

•      Skraćivanje intervala berbe, u cilju što bržeg sklanjanja plodova sa parcele.

•      Obavezno uklanjanje i spaljivanje zaraženih i trulih plodova kao i higijena ivica parcela (okolno divlje bilje može biti domaćin ovoj štetočini i predstavlja mesto njenog umnožavanja).

•        Kontrola ambalaže i druge opreme za berbu, zbog mogućnosti širenja na veće udaljenosti transportom.

1. Od pesticidnih mera se preporučuje sledeće:

•      Preporučuje se primena preparata na bazi dimetoata, acetamiprida, spinosada, deltametrina, lambda cihalotrina i fosmeta.

•        Zbog potrebnog većeg broja tretmana i velikog broja generacija štetočine u toku godine, neophodno je koristiti preparate sa različitim mehanizmom delovanja u cilju sprečavanja rezistentnosti.

•      Tretman mora biti pravovremen, jer kad larve uđu u plod, suzbijanje je nemoguće i šteta je već pričinjena.

•      Važno je i poštovanje karence, što u svakom slučaju nije jednostavno jer se generacije brzo smenjuju, a imaga se javljaju u vreme dozrevanja kada počinju i tretmani.

Veoma je važno napomenuti da se sve raspoložive mere kontrole sprovedu na području celog regiona, jer se u protivnom ne mogu očekivati zadovoljavajući rezultati suzbijanja ove štetočine.

Bilten "Za našu zemlju", novembar 2016, broj 47