Razvoj korenovog sistema - osnovni preduslov za postizanje visokih prinosa gajenih biljaka

Karakteristike zemljišta (morfoloških, fizičkih, hemijskih i bioloških), količina vode i sadržaj hranljivih materija (N,P,K,S,Mg...) smatramo presudnim faktorima za uspešnu biljnu proizvodnju. Deficit vode i hranljivih materija, kao i njihov suvišak, loša svojstva zemljišta neminovno dovode do gubitka dela prinosa gajenih biljaka. Stepen gubitaka zavisi od sposobnosti biljaka da se adaptiraju na uslove u kojima se proizvodnja odvija, kao i od umešnosti poljoprivrednih proizvođača da agrotehničkim merama ostvare maksimum na svojim parcelama. Izgradnjom sistema za navodnjavanje/odvodnjavanje, povećanjem/smanjivanjem upotrebe đubriva možemo regulisati količine vode i hranljivih materija u zemljištu.

Svojstva zemljišta daleko teže možemo regulisati. Poboljšanje svojstava zemljišta mnogo je dugotrajniji i teži proces. Nažalost, na području Vojvodine svojim često pogrešno sprovedenim aktivnostima poljoprivredni proizvođači često dovode do degradacije, odnosno narušavanja svojstava zemljišta. Najznačajnija posledica negativnog uticaja poljoprivredne proizvodnje na svojstva zemljišta je smanjivanje količine organske materije. Smanjivanje procenta organske materije najpre dovodi do narušavanja fizičkih svojstava zemljišta, odnosno promene njegove strukture. Promenom strukture, zemljište postaje sklonije sabijanju - sleganju, samim tim postaje siromašnije vazduhom, a smanjenjem procenta vazdušnih pora smanjuje se njegov kapaciteta za vodu, dolazi do bržeg i lakšeg formiranja pokorice. Temperaturne razlike na sabijenim zemljišta su veće. Tokom jutra i noći temperature ovakvih zemljišta su niže, dok su dnevne temperature više u odnosu na optimalno sabijena zemljišta. Proceđivanje padavina u dublje slojeve takođe je otežano ( površinsko zadržavanje vode), a gubici isparavanjem su veliki pa je efikasnost letnjih padavina mala. Slaba propusnost zemljišta za vodu stvara nam probleme u poljoprivrednoj proizvodnji već dve sezone za redom. Na sabijenim zemljištima otežan je i razvoj korenovog sistema.

Rast i razvoj korenovog sistema u dubinu, kroz sabijeno i prevlaženo zemljište značajno je otežano što za posledicu ima formiranje plitkog korenovog sistema. Ovakav koren nije u stanju da obezbedi konstantno snabdevanje gajenih biljaka vodom i hranljivim materijama tokom vegetacione sezone. Slabo razvijen korenov sistem nije u stanju da obezbedi stabilnost gajenih biljaka što dovodi do njihovog poleganja u uslovima pojačanog vetra. Rast korena na zemljištima koja imaju manje od 2% O₂ prestaje, a pri količini od 2-10% O₂ znatno je usporen. Nedostatak kiseonika takođe dovodi do smanjenja brojnosti aerobnih mikroorganizama, a u ekstremnim uslovima do usporenog razlaganja organske materije, zabarivanja zemljišta i pojave procesa koji pospešuju formiranja toksičnih organskih i mineralnih jedinjenja. Smatara se da veliki uticaj na sabijanje zemljišta i narušavanje njegove strukture ima upotreba mehanizacije (posebno teških traktora neodgovarajućeg pritiska u pneumaticima) kao i sistema za navodnjavanje posebno onih koji formiraju krupne kapi. Sve navedeno neminovno dovodi do smanjivanja produktivne sposobnosti zemljišta najvažnijeg prirodnog resursa neophodnog za odvijanje poljoprivredne proizvodnje.

Na parcelama sa izraženim problemom zbijenosti zemljišta za proizvodnju svakog kg zrna kukuruza biljka utroši 0.9 l više vode koja je u našim agroekološkim uslovima ograničavajući faktor prinosa.  Rastresita zemljišta takođe imaju i veći kapacitet za vodu (u slučaju ispitivanog zemljišta za 2,7 l/ha). Manja količina vode koju je potrebno utrošiti za postizanje istog prinosa i veći kapacitet vode stvaraju preduslove za formirane većeg broja klipova po jedinici površine (15.000 klipova/ha više) i naravno većeg prinosa kukuruza za 2.990 kg/ha.

Tabela 1.  Proizvodnja kukuruza na zemljištima različite zbijenosti

Osobine zemljišta	Zbijeno	Rastresito
Količina vode za kg zrna	8,1	7,2
Kapacitet zemljišta l/ha	8,9	11,6
Broj klipova po ha	31.000	46.000
Prinos zrna kg/ha	5.530	8.520

U toku prošle proizvodne sezone 2013/2014. sve do meseca maja bili smo izloženi ektremnom nedostatku padavina. U maju mesecu na većini lokaliteta beležimo veliki suficit padavina koji je u kratkom vremenskom periodu nadomestio ukupni nedostatak vode iz prethodnog perioda. Nakon prestanka padavina gornji površinski sloj zemljišta bio je zasićen vodom, ali i hranljivim materijama pre svega azotom. Na određenom broju parcela zbog slabe propusne moći zemljišta došlo je do znatno dužeg zadržavanja vode i hranljivih materija što je uslovilo formiranje izuzetno plitkog korenovog sistema kod jarih useva. Tako formiran korenov sistem u drugoj polovini avgusta meseca prouzrokovao je ubrzano sazrevanje kukuruza  i uticao na smanjenje prinosa.

Poljoprivredni proizvođači moraju biti svesni činjenice da samo racionalnim korišćenjem resursa koji im stoje na raspolaganju mogu postići dobar finasijski efekat u okviru poljoprivredne proizvodnje. Neodgovorno postupanje prema zemljištu pre svega spaljivanjem žetvenih ostataka uz istovremeno izostavljanje upotrebe stajnjaka, dovodi do narušavanja strukture zemljišta.

dr Duško Marinković
Zamenik rukovodioca stručne službe Victoria Logistic