Organski pristup brizi o zemljištu

Briga o zemljištu u organskoj proizvodnji je kombinacija dobre proizvodne prakse i korišćenja kabastih organskih materija kao što su: kompost, zelenišno đubrivo, životinjsko đubrivo, kao i druga organska đubriva i dozvoljeni oplemenjivači zemljišta. Ovi oplemenjivači i drugi organski dodaci često su reciklirane otpadne materije i pored toga što su dobri za zemlju, ovakvo njihovo korišćenje pomaže da se izbegne zagađenje koje bi izazvalo njihovo odlaganje na deponije i mesta za spaljivanje.

          Organski baštovani sledeći prirodne zakone, recikliraju biljne i životinjske otpatke, hraneći na taj način zemljište, a ne direktno biljke. Životinje, mikroorganizmi koje žive u zemljištu razlažu organske materije pri čemu se poboljšava struktura zemljišta, a hranljivi sastojci postaju dostupni biljkama. Jedino biološki aktivno zemljište je zdrava sredina za proizvodnju.

          Kabaste organske materije, budući da su organskog porekla, sadrže širok spektar osnovnih hranljivih sastojaka i mikroelemenata, za razliku od mineralnih đubriva koja često imaju ograničen izbor brzo rastvorljivih hranljivih sastojaka koji ne doprinose živom svetu ili strukturi zemljišta, i u mnogim slučajevima mogu i da ih naruše. Kabaste organske materije mogu da se ukopavaju ili posipaju po zemlji u mešavini sa slamom ili lišćem. Već se odavno pokazalo da biljke koje se hrane organski, manje su privlačne za štetočine i bolesti čijem suzbijanju pomaže organski kompost.

          Kod organskog pristupa, pored korišćenja kabastih organskih materija, veoma je važno sprečiti i zbijanje zemljišta. Do zbijanja dolazi kada se po zemljištu često gazi, koriste previše teške mašine ili se obrađuje u vlažnim uslovima. Ova pojava se može izbeći tako što se prave staze ili gaje biljke u lejama koje su dovoljno uske da mogu da se obrađuju sa staza koje prolaze pored njih.

          Za razliku od „klasičnog pristupa“ proizvodnje, kod organskog pristupa ne preporučuje se previše kopanja i prevrtanja zemljišta, već samo kad je potrebno, i ne previše često. Kopanje je neophodno da bi se razbilo tvrdo i zbijeno zemljište, ali redovno kopanje previše ubrzava razlaganje organskih materija koje su suštinska komponenta dobrog i plodnog zemljišta, i podstiče rast korova. Svaki put kad se prevrne zemlja na površinu, izbacuje se nova količina semena korova koji će da proklijaju. Iz tih razloga treba kopati samo kada je neophodno i kada su uslovi dobri, kada se kopa zemlja ne bi smela da bude vlažna i da se lepi za ašov, a ne sme da bude ni previše suva. Postoje sistemi organske proizvodnje u kojima je moguće održavati baštu bez redovnog obrađivanja.

          Redovno prekrivanje zemljišta organskim materijama je takođe veoma važna mera u organskoj proizvodnji.Ova mera veoma obogaćuje zemljište i može da popravi strukturu i vodno-vazdušni režim najvažnijih gornjih slojeva pri čemu će semena lakše klijati i voda će lakše prodirati u zemlju. Ovaj postupak pomaže i održavanju vlage u zemljištu. Prekrivanjem zemljišta ono se izoluje od naglih promena temperature i vlažnosti. Zbog toga je važno da se prekriva zemljište tek nakon što se dobro natopi kišom. Takođe je važno da se sačeka da se zemljište prvo zagreje pre nego što se prekriju mlade biljke. Ako se zemljište prekrije dok je hladno, ono će zadržati nisku temperaturu, što će usporiti rast i mlade biljke može učiniti osetljivijim na napade štetočina. Dodatna korist od prekrivanja jeste da se time suzbija rast korova.

          Zelenišna đubriva gaje se radi prekrivanja golog zemljišta preko zime ili ako između biljaka postoji veliki razmak. To su biljke koje se gaje da bi štitile, gradile strukturu zemljišta i sprečavale ispiranje hranljivih sastojaka. Leguminozno zelenišno đubrivo je koristan izvor azota, koji iz vazduha uzimaju bakterije koje žive na kvržicama korenja.

            Kabaste materije organskog porekla održavaju i poboljšavaju strukturu zemljišta pomažući slabijim tipovima zemljišta da zadržavaju hranljive sastojke i vodu, a težim tipovima da delotvornije odvode vodu. One snabdevaju zemljište hranljivim materijama koje nastaju razlaganjem uz pomoć organizama koji žive u zemljištu. Ove kabaste materije su podeljene na „klase plodnosti” kao okvirni vodič za vrednost hranljivih sastojaka. Klase plodnosti su samo grubi pokazatelj, jer tačan sadržaj hranljivih sastojaka u ovoj vrsti materija može znatno da varira i zavisi od osnovnih sastojaka i načina skladištenja. Obogaćivači zemljišta s niskom klasom plodnosti mogu da budu izuzetno delotvorni u održavanju plodnosti zemljišta, uprkos malom sadržaju hranljivih sastojaka. Mnoge materije, kao što su kuhinjski i baštenski otpad i životinjsko đubrivo, obično se kompostiraju pre upotrebe da bi se stabilizovali njihovi hranljivi sastojci za biljke i da bi se učinile lakšim za upotrebu.

Ljubica Vukićević, dipl.ing.

Rukovodilac stručne službe Victoria Logistic