Organska proizvodnja

Na današnji dan gotovo da je nemoguće proceniti štetu koju je intenzivna poljoprivredna proizvodnja nanela životnoj sredini u proteklih pola veka. Neadekvatna upotreba mineralnih đubriva zagadila je jezera i reke, u mnogim slučajevima gušeći ih podsticanjem nenormalnog rasta algi i vodenog korova (pojava eutrofikacije voda). Neadekvatna upotreba pesticida dovela je do toga da su pesticidi svuda u životnoj sredini, na kopnu, u moru, čak i na Severnom i Južnom polu, gde se nagomilavaju u telima životinja kao što su foke, pingvini i polarni medvedi.

Suprotno konvencionalnoj, organska proizvodnja je način proizvodnje hrane koja u svakom svom koraku vodi računa o zaštiti prirodne sredine, čoveka, i svih živih bića na Planeti.

Naš Zakon o organskoj proizvodnji RS iz 2010. godine jasno definiše: Organska poljoprivreda je ekološki održiv sistem poljoprivrede koja integriše racionalno korišćenje prirodnih resursa, očuvanje biodiverziteta i zaštitu životne sredine. Ona je celovit sistem upravljanja i proizvodnje hrane koja se bazira na ekološkoj praksi, visokom stepenu biološke raznovrsnosti, očuvanju prirodnih resursa i primeni visokih standarda dobrobiti životinja, kao i načina proizvodnje, uz korišćenje prirodnih supstanci i postupaka.

U okviru sistema organske poljoprivrede razvijali su se različiti oblici proizvodnje i na njih su uticali različiti geografski, klimatski, edafski i društveni uslovi. Biodinamička poljoprivreda, čiji je začetnik Rudolf Steiner, je najstariji oblik organske odnosno ekološke proizvodnje. Rudolf Steiner je postavio zatvoreni, harmoničan priozvodni sistem u kome kruži organska materija i energija uz harmoniju i raznovrsnost biljaka i životinja na jednoj farmi. U ovakvoj proizvodnji koriste se prirodni biodinamčki preparati u ishrani biljaka, takođe pri kompostiranju i zaštiti useva, i specifičnost je što se svi poljoprivredni radovi obavljaju na osnovu određenih kosmičkih promena (mesečeve mene odnosno faze meseca, dan i noć itd.). U svom kursu za poljoprivrednike koji je objavljen još 16. juna 1924. Rudolf Steiner navodi:

„Kod poljoprivrednog kursa je prvo trebalo razraditi preduslove razvoja različitih oblasti poljoprivrede. Tu postoje izuzetno zanimljive oblasti: ratarstvo, stočarstvo, šumarstvo, povrtarstvo itd. Zatim ono što spada u najzanimljivije – tajne đubriva, koje su izvanredne tajne.

Za sve ovo su prvo postavljeni principi, veze, što se danas smatra naročito značajnim zato što je, verovali ili ne, upravo poljoprivreda pod uticajem materijalističkog pogleda na svet. Ona se najviše udaljila od racionalnih principa. Vrlo malo ljudi zna da su se u toku poslednjih decenija u poljoprivredi svi proizvodi, od kojih ljudi u stvari žive, degenerisali i dalje se u velikoj meri izvanredno brzo degenerišu.“ ...“I današnji materijalistički poljoprivrednik, ako se nije sasvim u to uživeo, nego ako malo razmišlja o stvarima sa kojima se svakodnevno ili bar jednom godišnje suočava, može otprilike da izračuna za koliko će se decenija ti proizvodi toliko degenerisati da će još u toku ovog veka postati neupotrebljivi za ishranu“

Organski pokret nastao je, u stvari, sredinom 20. veka, kad su napredni, vizionarski pojedinci Lorens Hils i Iv Balfur počeli da dovode u pitanje pravac kojim je krenula proizvodnja hrane, a tu su i počeci organskog baštovanstva. Oni su naročito bili zainteresovani za zdravu proizvodnju hrane i upravo je u oblasti proizvodnje hrane organsko gajenje ostvarilo najveći napredak.

Godine posle Drugog svetskog rata bile su obeležene ogromnim podsticajima nekih država da se poveća poljoprivredna proizvodnja. Većina zemljoradnika priključila se primeni hemikalija koju su favorizovale državne subvencije i drugi oblici podsticaja. Osnovna briga bila je da će zamena prirodnog đubriva sa mineralnim ugroziti zemljište. Osiromašeno zemljište, obrazlagali su oni, proizvešće nezdrave biljke koje će ugroziti zdravlje ljudi i životinja, umesto da mu doprinesu.

Eve Balfaur, jedan od glavnih zagovornika ove teorije, osnovala je 1945. godine Asocijaciju za zemljište s ciljem da naglašava životnu povezanost zdravlja zemljišta, biljaka, životinja i čoveka. To je označilo početak „Organskog pokreta” u Velikoj Britaniji. U načelu, zemljoradnici su bili ti koji su primećivali degradaciju zemljišta ili štete prouzrokovane neadekvatnom upotrebom pesticida, pa su se oni i okupljali u prvim godinama pokreta oko pobornika organskog gajenja.

Još ranije od toga u SAD Jerome Irving Rodale je 1942. godine pokrenuo časopis Organska zemljoradnja i baštovanstvo, jedan je od prvih koji je promovisao metode organskog gajenja. Jedan deo američkih zemljoradnika usvojio je organsku praksu, a mnogi baštovani postali su svesni mogućnosti koje ona pruža.

1972. godine osniva se Međunarodna federacija pokreta za organsku proizvodnju IFOAM i za organsku proizvodnju, ekološke i agronomske okvire, bazične standarde daje upravo IFOAM i na ovim standardima zasnivaju se i dokumenta EU regulativa ,Codex Alimentarius (FAO/WHO), kao i Zakon o organskoj proizvodnji Republike Srbije.

Pokretač ideje organske proizvodnje u Srbiji je Prof. dr emeritus Branka Lazić , u svojoj knjizi Organska proizvodnja povrća ona objašnjava: “Organska poljoprivreda ima sveobuhvatni (holistički) pristup u upravljanju proizvodnjom koja povezuje biološke cikluse sa metodama proizvodnje uz njihovo podsticanje, uključujući mikroorganizme, faunu i floru zemljišta, zatim biljke i životinje. Sve to usmereno je na održavanje i povećanje plodnosti zemljišta (živo zemljište) i maksimalno korišćenje sopstvenih proizvoda unutar farme. Organska proizvodnja nije samo proizvodnja koja zabranjuje korišćenje sintetičkih đubriva, aditiva, regulatora rasta, hormona, antibiotika, i GMO. Ona je mnogo više, jer promoviše metode koje imaju pozitivan efekat za humanu ekologiju i zaštitu životne sredine. Zato organska proizvodnja stvara i razvija integralne, humane, ekološki održive produkcione sisteme koji se maksimalno oslanjaju na resurse unutra farme, uz podsticanje korišćenja obnovljivih resursa. ”

U proteklim decenijama zabeležen je veliki porast interesovanja za sve što je organsko. Organski pokret koji su dugo činili energični, posvećeni, ali relativno malobrojni entuzijasti dostigao je svoju punu zrelost. Danas je organska hrana u širokoj ponudi u velikim lancima samoposluga, na zelenim pijacama, ali i u specijalizovanim prodavnicama širom sveta. Vlade mnogih država podržavaju organsku zemljoradnju i istraživanja u toj oblasti, a sve više ljudi se okreće organskim metodima u baštovanstvu. Svaki put kad se dogodi neki incident koji ugrožava bezbednost korišćenja hrane, sve više ljudi počinje da jede i gaji organsku hranu. Danas, u novom milenijumu, perspektiva organske proizvodnje je odlična.

I u svetu i kod nas površine pod organskom proizvodnjom su u stalnom porastu, u 2011 godini bilo je 37,2 miliona hektara (što je oko 0,9% ukupnog poljoprivrednog zemljišta), a najviše se gaje žita, uključujići i pirinač, zatim krmne vrste, povrće i voće.

U Srbiji organska proizvodnja je zastupljena je na oko 7.000 ha od čega su oko 50% ratarski usevi, oko 45% su voćne vrste i oko 5% je povrće. Danas u svetu postoji 5 različitih standarda setrifikacionih programa i sertifikacija (IFOAM, EU, Codex Alimentarius, NOP, ISO.65), kao i standardi pojedinih zemalja, od kojih su najpoznatiji standardi Japana, Kine, SAD-a, a zatim i stanadardi privatnih kuća. U Srbiji postoje ovlašćene sertifikacione kuće koje obavljaju kontrolu proizvodnje i proizvođača.

IFOAM je tokom razvoja sistema održive poljoprivrede definisala etičke principe organske poljoprivrede kao osnovu budućeg razvoja, a koji se mogu svrstati u četiri principa:

Princip zdravlja – organska poljoprivreda treba da održi i poboljša zdravlje zemljišta, biljaka, životinja, ljudi i Planete kao jedne jedine i nedeljive,
Princip ekologije - definiše organsku poljoprivredu kao dinamičan sistem koji se zasniva na prirodnim ekološkim sistemima, biološkim ciklusima, i reciklaži,
Princip pravičnosti – podrazumeva negovanje humanih, pravičnih odnosa i etičkih principa prema prirodi, i odnosima između ljudi što obezbeđuje dobar kvalitet života uz dovoljno pristupačne, kvalitetne hrane i očuvanje prirodnih resursa i za buduće generacije,
Princip zaštite – organska poljoprivreda se bazira na primeni preventivnih mera i predostrožnosti, kao odgovorni način za zaštitu zdravlja i dobrobit sadašnjih i budućih generacija i životne sredine.

Osnovni principi organske proizvodnje mogli bi da stanu u jednu jedinu misao, koju je još krajem 19-og veka rekao Indijanski Poglavica Bik koji sedi : “Mi nismo zemlju nasledili od naših predaka već smo je pozajmili od naših potomaka”

Ljubica Vukićević, dipl.ing.
Rukovodilac stručne službe
Kompanija Victoria Logistic