Otpornost biljaka pšenice prema niskim temperaturama i kaljenje pšenice

Temperature koje vladaju u toku vegetacionog perioda u velikoj meri mogu uticati na brzinu rasta i razvoja ozime pšenice. Svaka faza razvoja pšenice ima svoje specifične zahteve prema toploti, odnosno minimalnim, maksimalnim i optimalnim temperaturama pri kojima se dalji rast i razvoj može obavljati. Ukoliko se temperature približavaju minimalnim ili maksimalnim za neku fazu razvoja, možemo očekivati usporeno odvijanje te faze, a u ekstremnim slučajevima i propadanje dela biljaka. Početak vegetacionog perioda ove žitarice u našim klimatskim uslovima, može biti praćen niskim temperaturama posebno u slučajevima kasne setve (pred kraj optimalnog roka setve ili izvan njega). Problemi sa niskim temperaturama uglavnom dovode do redukcije lisne mase, a u ekstremnijim slučajevima i do izmrzavanja dela biljaka. Broj biljaka koji izmrze u toku zime može biti od 10-25%. Pri ovakvom procentu izmrzavanja u najvećem broju slučajeva nema potrebe za presejavanjem useva. Preoravanja parcela pod pšenicom, kao posledica nepovoljnog delovanja niskih temparatura, izuzetno se retko javljaju u našim klimatskim uslovima.

Uticaj niskih temperatura na usev pšenice zavisi od niza faktora:

• Vreme setve je svakako najvažniji faktor. Rana setva dovodi do toga da usev u fazu mirovanja ulazi mnogo razvijeniji nego što bi to trebalo. Kao posledica ovakvog ulaska u zimu javlja se povećana osetljivost prema niskim temperaturama. Kasna setva je takođe nepovoljna zbog činjenice da usev u zimski period ulazi nedovoljno razvijen.
• Mineralna ishrana, posebno ishrana azotom, može vrlo negativno uticati na prezimljavanje. Obilna ishrana ovim hranljivim elementom dovodi do povećanja sadržaja belančevina i vode, ali i do smanjenja sadržaja šećera. Neadekvatnom ishranom fosforom dovodimo do smanjenja otpornosti pšenice prema niskim teperaturama. Ukoliko se u ishrani ne primeni adekvatna količina kalijuma, dolazi do smanjenja sadržaja šećera u listovima i čvoru bokorenja čime se direktno utiče na smanjenje otpornosti prema mrazu.
• Fizičke osobine zemljišta, kao i njegova vlažnost takođe mogu negativno uticati na prezimljavanje pšenice. Izrazito vlažna, previše rastrešena zemljišta kao i ona lakog mehaničkog sastava mnogo brže odaju topotu usled čega je propadanje mladih biljaka pšenice izraženije.

Pored navedenih faktora, uspešnost prezimljavanja pšenice zavisi i od njene pripremljenosti na niske temperature - kaljenje biljaka. Kaljenje biljaka sastoji se iz dve faze, a za njihovo adekvatno odvijanje neophodne su odgovarajuće temperature vazduha. Prva faza počinje još u jesenjem periodu kada noćne temperature postepeno počinju da padaju. Usled delovanja nižih temperatura, dolazi do povećanja sadržaja šećera u listovima i čvoru bokorenja. Nagomilavanje šećera se javlja kao posledica odvijanja procesa fotosinteze u toku sunčanog i toplog dela dana i usporava proces disanja i rasta u večernjim i jutarnjim časovima usled nižih temperatura. Ovakvi klimatski uslovi dovode do nakupljanja šećera u biljkama pšenice. U ovom periodu, toplo i oblačno vreme, može se nepovoljno odraziti na količinu nakupljenih šećera. Ovakvi klimatski uslovi dovode do smanjenja sinteze i trošenja šećera u toku noći, čime se njihova ukupna količina u listovima i čvoru bokorenja smanjuje. Ujedno se smanjuje i otpornost ozime pšenice prema niskim temperaturama. Ova faza odvija se pri temperaturama od 15 (u najtoplijem delu dana) do 0 °C (u toku noći i jutra). Nakon završetka prve faze kaljenja, pšenica može bez većih problema podneti temperature od -10 do -12 °C.

Druga faza procesa kaljenja počinje odmah nakon završetka prve faze, uz temperaturni interval od -2 do -7 °C. Pri ovim temperaturama podstiče se proces obezvodnjavanja i povećavanja sadržaja suve materije. Ovaj složeni fižičko-hemijski proces odvija se u listovima i čvoru bokorenja. Nakon prolaska kroz drugu fazu kaljenja, otpornost prema niskim temperaturama značajno se povećava. Otpornije sorte pšenice mogu podneti temperature od -15 do -20 °C. Nakon prolaska kroz obe faze kaljenja, biljke prelaze u fazu mirovanja u kojoj mogu ostati do ponovnog buđenja vegetacije u proleće.

Tokom odvijanja i prve i druge i faze kaljenja, najpogodnije bi bilo da se temperature vazduha postepeno snižavaju. Nagli pad temperatura u jesenjem periodu nepovoljno se odražava na proces kaljenja i dovodi do njegovog naglog prekidanja, a biljke nedovoljno pripremljene ulaze u zimu. Nepovoljan uticaj ima i smenjivanje toplih i hladnih perioda tokom jeseni i zime. Za vreme toplih perioda, efekti kaljenja, posebno druge faze, mogu biti u potpunosti anulirani. Biljke ponovo kreću da usvajaju vodu, intenzivno dišu i troše nagomilane rezerve šećera, što dovodi do pada otpornosti prema niskim temperaturama.

Opasnost od izmrzavanja povećava se ukoliko je pšenica pokrivena snegom. Sneg je loš temperaturni provodnik tako da se u uslovima niskih temperatura ponaša kao izolator. Temperatura ispod snežnog pokrivača uvek je viša nego iznad njega. Razlika u temperaturi zavisi od debljine snega (što je snežni pokrivač deblji, temperaturna razlika je veća).

Utvrđivanje broja biljaka koje su preživele zimski period moguće je tek nakon završetka perioda niskih temperatura. Biljke koje su dobro prezimele brzo će dobiti zelenu boju listova i krenuće sa daljim rastom i razvojem. Čvor bokorenja preživelih biljaka na poprečnom preseku ima belu boju. Oštećene ili potpuno uništene biljke imaju tamnu boju listova. Sposobnost biljaka pšenice da regenešu lisnu masu je velika, međutim ona zavisi od stanja čvora bokorenja. Ukoliko je i ovaj deo uništen niskim temperaturama, regeneracija neće biti moguća (žuto mrke je boje na poprečnom preseku).

dr Duško Marinković, Zamenik rukovodioca stručne službe