Proizvodnja organske soje

Proizvodnja organske soje ima nekoliko veoma bitnih prednosti u odnosu na druge ratarske biljke.

Soja je odličan predusev zbog azotofiksacije i značajnih količina lakopristupačnog azota koji ostavlja u zemljištu jer, azot je najvažniji među biogenim elementima, on je nosilac prinosa. Međutim, azotna đubriva su veliki zagađivači životne sredine – zemljišta, vode, a pri većoj akumulaciji u biljnim proizvodima, i stočne i ljudske hrane. Seme soje nije tretirano pesticidima protiv bolesti i štetočina, i kod nas nije uobičajena primena fungicida ili insekticida jer bolesti i štetočine koje se javljaju na soji još uvek nemaju ekonomski značaj. Za proizvodnju organske soje kod nas se preporučuje đubrenje mikrobiološkim đubrivom, preparatom Nitragin, koji se dobija uz seme i koji je apsolutno najzdraviji mogući oblik đubriva.

Problem koji se javlja u proizvodnji soje jesu korovi, posebno u organskoj proizvodnji u kojoj nije dozvoljena upotreba herbicida. Pravilno i pravovremeno izvedenim agrotehničkim merama, pre svega pripremom zemljišta i negom useva, možemo kontrolisati korove do nivoa kada neće značajnije smanjiti prinos soje. Jedna od bitnih karakteristika organske proizvodnje je i to što u ovakvoj proizvodnji nije cilj potpuno uništiti korove, već držati zakorovljenost pod kontrolom. Sa stanovišta organske proizvodnje, korovi imaju i pozitivne uticaje time što sprečavaju eroziju, popravljaju strukturu zemljišta, pružaju stanište i hranu korisnim insektima. Prelazak sa konvencionalne, industrijske proizvodnje soje na organsku, sa stanovišta tehnologije proizvodnje, relativno je jednostavan i lak posebno kada je reč o manjim površinama.

Odabir parcele

Za proizvodnju organske soje potrebno je odabrati parcele sa plodnim zemljištem, bogatim humusom, neutralne reakcije i povoljnih vodnovazdušnih osobina. Pravilnikom o organskoj biljnoj proizvodnji, propisano je da katastarska parcela na kojoj se primenjuje metoda organske proizvodnje, mora biti udaljena od mogućih izvora zagađenja i sa sadrža- jem štetnih materija ispod propisanih maksimalno dozvoljenih količina. U SP Laboratoriji Bečej mogu se uraditi analize zemljišta na štetne materije (ostaci pesticida, sadržaj teških metala itd.), a što bi moglo i da skrati obavezan trogodišnji period konverzije.

Zemljište

U organskoj proizvodnji soje kvalitet zemljišta je najvažniji preduslov za kvalitetan usev i dobar prinos. Pre z snivanja proizvodnje potrebno je stvoriti rastresit oranični sloj sa povoljnim vodnim i vazdušnim osobinama, optimalnim za razvoj korenovog sistema i zemljišnih mikroorganizama. Zemljišni mikroorganizmi imaju važnu ulogu u proizvodnji soje budući da soja stupa u simbiotski odnos sa bakterijama - azotofiksatorima iz roda Bradyrhizo- bium koje žive na korenu u kvržicama (nodulama). Ove bakterije uzimaju od biljke ugljene hidrate, a snabde- vaju je azotom tako što neorganski azot (N2) iz atmosfere pretvaraju u amonijačni oblik (NH3) pristupačan za biljku. Za soju je karakteristična vrsta Bradyrhizobium japonicum. Ovih bakterija u našim zemljištima obično nema dovoljno, pa se one u zemljište unose inokulacijom semena. Visok sadržaj organske materije i upotreba efikasnog inokulanta obezbediće visok nivo azotofiksacije što će doprineti formiranju zrna sa visokim sadržajem proteina.

Sortiment

Za uspešnu proizvodnju organske soje pravilan izbor sorte za konkretne agroekološke uslove je veoma važan.

Među NS sortama soje postoji velika raznovrsnost kako u pogledu dužine vegetacije, tako i u pogledu odnosa prema uslovima gajenja, reakciji prema dominantnim oboljenjima i drugim svojstvima, pa se zahvaljujući tome može vrlo lako odabrati odgovarajuća sorta za sve rejone. U agroekološkim uslovima naše zemlje, pri redovnoj setvi, najpogodnije su sorte iz 0, I i II grupe zrenja. U glavnim regionima gajenja (Vojvodina, Mačva) optimalna je prva grupa zrenja, pa su sorte iz ove grupe i najzastupljenije i to na 50 - 60% od ukupnih površina. Kasnostasne sorte (grupe zrenja II) zastupljene su na oko 25%, dok se ranostasne sorte (grupe zrenja 0) seju na 15 - 20% površina.

Plodored

Pravilnim plodoredom se smanjuje akumulacija specifičnih prouzrokovača bolesti i štetočina, kao i brojnost i prilagodljivost korova u jednom usevu. Zbog toga se može reći da plodored predstavlja preventivnu i integralnu meru u zaštiti svih useva u plodosmeni. Kao leguminoza, soja svojim kvalitetnim žetvenim ostacima koji imaju uzak C:N odnos, utiče na povećanje količine organske materije u zemljištu. Ta organska materija je bogata azotom u organskom obliku koji nije podložan ispiranju, a kao rana okopavina odlično se uklapa u plodored sa ostalim ratarskim usevima.

Soja je odličan predusev za većinu ratarskih biljaka koje se kod nas gaje, a dok ona sama nema velike zahteve u pogledu preduseva. U našoj praksi najčešći predusevi za soju su pšenica, kukuruz i šećerna repa. Zbog velike zastupljenosti strnina u setvenoj strukturi, one su čest predusev soji u našim uslovima. Pšenica i druga strna žita rano napuštaju zemljište, tako da se u periodu od 8 do 10 meseci, do narednog jarog useva, zemljište odmara i na prirodan način obnavlja svoje osobine.

Kukuruz može biti povoljan predusev za soju ukoliko se kukuruzovina dobro usitni i zaore. U konvencionalnoj proizvodnji ograničavajući faktor u korišćenju kukuruza kao preduseva mogu biti herbicidi na bazi triazina i sulfoniluree, koji zbog rezidualnog dejstva negativno utiču na soju. Međutim, u sistemu organske proizvodnje, kukuruz je veoma dobar predusev soji.

Ukoliko se u sistemu organske proizvodnje koriste organska đubriva (pre svih stajnjak), šećerna repa bi zbog visokih doza đubrenja bila dobar predusev. Međutim, zbog velike potrošnje vode naročito u sušnim godinama, ili prevelike vlažnosti prilikom vađenja i sabijanja zemljišta, šećerna repa je lošiji predusev za soju.

Suncokret i uljana repica su vrlo rizični predusevi za soju zbog zajedničkih bolesti. Na parcelama na kojima je usev suncokreta ili soje bio zaražen belom truleži, soja se ne bi smela gajiti narednih pet do šest godina, jer gljiva koja se sa žetvenim ostacima unese u zemljište vrlo dugo zadržava vitalnost. Soju ne treba gajiti posle drugih leguminoza, ne samo zbog zajedničkih bolesti već i što je zaostali azot mnogo vredniji za druge biljke.

Gajenje soje u plodoredu ne isključuje probleme sa bolestima ali smanjuje mogućnost infekcije. Posle soje, u zemljištu ostaju znatne količine azota u organskom obliku koji nije podložan ispiranju te je ova biljka odličan predusev za većinu ratarskih kultura.

Obrada zemljišta

Soja ima velike zahteve za kvalitetnom osnovnom obradom i vrlo dobrom predsetvenom pripremom. Obradom treba da se obezbedi dobra struktura zemljišta i povoljan vodno-vazdušni i toplotni režim, da se zaoru žetveni ostaci i unište korovi, čime se stvaraju preduslovi za ujednačeno nicanje, dobro ukorenjavanje i optimalan razvoj soje tokom čitave vegetacije. Obrada takođe, treba da omogući prodiranje korenovog sistema u dublje slojeve zemljišta, bolje usvajanje mineralnih materija, ali i formiranje i veću aktivnost kvržica. Pravovremenom i dobro izvedenom osnovnom obradom i predsetvenom pripremom, zaoravanjem biljaka, klijanaca i semena korova, moguće je uticati na smanjenje zakorovljenosti.

Ukoliko je soji predusev bila ozima ili jara strnina (pšenica ili ječam) odmah nakon skidanja useva izvodi se ljuštenje strništa na dubini od 10 do 15cm ili tanjiranje teškim tanjiračama. Ovom merom se obezbeđuje unošenje žetvenih ostataka u zemljište, bolje čuvanje vlage, kao i uništavanje korovskih biljaka. Poželjno je da se tokom leta i rane jeseni isprovocira nicanje korovskih i samoniklih biljaka koje je pre osemenjavanja neophodno uništiti drljanjem ili kultiviranjem čime se smanjuje broj- nost korova u narednoj sezoni. Oranje na punu dubinu izvodi se krajem leta i početkom jeseni. Dubina oranja treba da je od 25 do 30cm.

Ukoliko je predusev kukuruz obrada može biti znatno otežana, a najvažnije je pri tom dobro usitniti velike količine biljnih ostataka, tako da kad se seme poseje, ostvari kontakt sa zemljištem, a ne sa biljnim ostacima. Dubina obrade treba da je do 30cm, kako bi se obezbedilo dobro zaoravanje kukuruzovine koja će se na taj način naći u povoljnim uslovima za razlaganje.

Ako je predusev šećerna repa, oranje na punu dubinu izvodi se odmah nakon njenog vađenja da bi zemljište ostalo u gruboj brazdi izloženo delova- nju mraza. Dubina oranja zavisi od sta- nja površine repišta, vlažnosti i biljnih ostataka. Ukoliko su uslovi za vađenje šećerne repe bili povoljni i nije došlo do velikog zbijanja zemljišta, oranje može da se izvodi do dubine od 20 do 25 cm. Često se dešava da se šećerna repa vadi pod vrlo nepovoljnim uslo- vima, tako da zemljište ostaje veoma zbijeno. U tom slučaju se ne može kao prednost iskoristiti duboka obrada od preduseva (šećerna repa), nego dubina osnovne obrade za soju treba da bude do 30cm.

Posle jesenje osnovne obrade, pre zime je potrebno plugom ili tanjiračom poravnati duboke razore i visoke slogove, radi lakše i kvalitetnije predsetvene pripreme i setve što značajno smanjuje gubitke u žetvi, koji kod soje u slučaju izostanka ove mere, mogu biti vrlo visoki. Kvalitetno i blagovremeno poorano zemljište tokom zime treba da ostane u otvorenim brazdama zbog boljeg izmrzavanja i veće akumulacije zimskih padavina.

Cilj predsetvene pripreme, koja se obavlja najčešće u dva navrata je formiranje setvenog sloja debljine 5-6cm sitnog, toplog i vlažnog zemljišta, koje će omogućiti dobar kontakt sa semenom i brzo i ujednačeno nicanje. Prvu pripremu zemljišta najbolje je obaviti rano u proleće, čim vreme dozvoli. Druga

priprema obavlja se nekoliko dana pre setve, kada sa vrši finalna priprema i najlakše uništavaju klijanci i ponikli korovi. Ako se ova radnja dobro izvede, ostvaruje se sitno mrvičasta struktura zemljišta, a ispod setvenog sloja zemljište treba da je dovoljno rastreseno zbog lakšeg i dubljeg ukorenjivanja i bolje aeracije korena. Dubinu pripreme treba prilagoditi dubini setve jer preduboka priprema dovodi do nepotrebnog gubljenja vode i neujednačenog nicanja. Razmak redova od 45 do 50cm najpogodniji je za naše uslove. Moguće je setvu obaviti i na razmaku redova od 70cm ukoliko se poštuje broj biljaka po jedinici površine.

Ukoliko su sve prethodne mere dobro izvedene i usev ponikao ujednačeno po porastu, i ravnomerno po sklopu, onda je nega jednostavna. Nega useva podrazumeva mehaničke mere u koje spadaju međuredna kultivacija i okopavanje. Međuredna kultivacija se izvodi da bi se razbila pokorica

i eliminisali korovi. Razbijanjem pokorice smanjuje se gubljenje vlage iz zemljišta, zemljište se provetrava, stimuliše se rad mikroorganizama koji razlažu zaoranu organsku materiju u zemljištu. Kultivacija se obično izvodi dva puta. Prvi put kada usev soje ima prvi troperi list, a drugi put pre sklapanja redova. Pri prvoj kultivaciji može se ići sa radnim organima bliže redovima dok u drugoj, zbog razvoja bočnih korenova treba kultivirati uže, odnosno samo razbiti pokoricu. Dubina kultiviranja je od 3 do 10cm. Okopavanje i ručno uklanjanje korova je korektivna mehanička mera nege kojom se uklanjaju korovi koji su zaostali posle međuredne kultivacije i izvodi se prema potrebi. Pravilnim i pravovremenim izvođenjem osnovne obrade, predsetvene pripreme i međuredne kultivacije, minimizuje se potreba za okopavanjem i najčešće je dovoljno obaviti jedno okopavanje pre sklapanja redova kada usev soje svojom gustinom i pokrovnošću onemogućava rast korovskih biljaka u senci.

Đubrenje

Primena đubriva zasnovana je na principu kontrole plodnosti zemljišta što podrazumeva održavanje postojeće dobre, ili poboljšanje slabije plodnosti zemljišta uz ostvarenje visokih i stabilnih prinosa. Zahvaljujući sposobnosti da stupa u simbiotski odnos za zemljišnim bakterijama azotofiksatorima, soja svoje potrebe za azotom podmiruje iz atmosferskog azota. Na zemljištima dobre strukture mehaničkog sastava i prirodne plodnosti, uz korektnu bakterizaciju semena, mogu se ostvariti dobri prinosi. Kako zemljišnih bakterija u našim zemljištima obično nema dovoljno, one se u zemljište unose inokulacijom semena sa mikrobiloškim preparatima (Nitragin) pri samoj setvi. Nitragin se sastoji od treseta koji služi kao nosač inokuluma, i inokuluma koji sadrži smešu sojeva visoko efektivnih zemljišnih bakterija iz roda Bradyrhizobium japonicum.

Soju je moguće đubriti i organskim đubrivima, ali bi takva mera bila neracionalna. Ukoliko se organsko đubrivo (stajnjak, zelenišno đubrivo, osoka, kompost) zaore pod soju, tada će u zemljištu biti dovoljno azota u obliku lakopristupačnom za biljku i biljka neće imati potrebu da stupa u simbiotski odnos sa kvržičnim bakterijama i neće fiksirati atmosferski azot. Soja veoma dobro koristi produžno dejstvo stajnjaka, ne samo neposredno posle useva za koji je unet, već i dve do tri godine kasnije. Na ovaj način soja je obezbeđena dovoljnim količinama hranljivih materija za početne faze razvoja, dok biljka ne razvije korenov sistem, a u drugom delu vegetacije se potrebe za azotom podmiruju azotofiksacijom.

dipl.ing Ljubica Vukićević, rukovodilac Stručne službe Victoria Logistic

Bilten "Za našu zemlju", prvi deo teksta avgust 2016.