Proizvodnja organskog kukuruza II deo

Dipl.ing Ljubica Vukićević, rukovodilac Stručne službe Victoria Logistic

NASTAVAK IZ PRETHODNOG BROJA

Obrada zemljišta i nega useva

Osnovna obrada zemljišta zavisi prvenstveno od preduseva. Posle ozimih preduseva vrši se ljuštenje strnjišta odmah nakon žetve, a zatim oranje u jesen. Kod kasnih preduseva vrši se usitnjavanje žetvenih ostataka i oranje na planiranu dubinu. Uvek treba imati u vidu fizička svojstva zemljišta i vremenske prilike, pre svega količinu padavina. Na dobrim zemljištima oranje treba vršiti na 25cm dubine, dok se na težim zemljištima preporučuje dublja, kombinovana obrada plugom do 35cm, odnosno podrivačem do 50cm. Predsetvenom pripremom treba obezbediti optimalne uslove za setvu, klijanje i nicanje, i istovremeno uništavanje tek poniklih korova. Na taj način će se stvoriti zbijeniji sloj zemljišta na 5-6cm ispod zone setve, a što će obezbediti dobro prijanjanje semena na čestice zemljišta, nesmetano snabdevanje kapilarnom vodom kao i dobro ukorenjavanje biljaka. Predsetvenom pripremom se formira rastresiti sloj zemljišta iznad zone semena debljine 4-6cm koji treba da obezbedi što lakše nicanje mlade biljke, brže poniranje padavina u dublje slojeve, ali i da predupredi formiranje pokorice. Gustina setve će zavisiti od dužine vegetacije hibrida, ali i plodnosti zemljišta, odnosno rezervi vlage u zemljištu. Ukoliko su rezerve zimske vlage male, neophodno je smanjiti gustinu setve. Hibridi kraće vegetacije se seju na veće gustine (manje rastojanje između biljaka u redu), a hibridi duže vegetacije na manje gustine. Na težim tipovima zemljišta, kukuruz se seje na 5cm, a na lakšim na 7cm dubine. Optimalni rok za setvu kukuruza u našoj zemlji je mesec april, a obzirom da se u organskoj proizvodnji seje netretirano seme, preporučuje se setva od sredine do kraja aprila. U ovom periodu više su temperature vazduha i zemljišta, klijanje i nicanje je intenzivnije, što značajno smanjuje rizik od propadanja semena ili klijanaca. Najčešće korišćena mera nege nakon nicanja biljaka je međuredna kultivacija. Izvodi se nekoliko puta u toku vegetacije (najčešće 2-3) u zavisnosti od pojave korova i pokorice. Prvo kultiviranje se može izvesti kada kukuruz ima 3-5 listova, a svako sledeće u zavisnosti od potrebe.

Ishrana biljaka

Kukuruz ima umerene do izražene zahteve prema većini hraniva. Mnogi faktori, kao što su ukupna snabdevenost hranivima, vlažnost, aeracija, temperatura i fizičko- hemijska svojstva zemljišta, utiču na dostupnost i usvajanje hranljivih materija. Sa prinosom zrna od 10 t/ha, iznese se oko 180 kg N, 80-90 kg P2O5 i 100-120 kg K2O, od čega se 70% azota i fosfora kao i 30% kalijuma nalaze u zrnu, a ostatak u vegetativnim delovima biljke. Snabdevanje kukuruza hranjivim materijama, posebno azotom, predstavlja jedan od glavnih izazova organske poljoprivrede. Kako u organskoj proizvodnji nisu dozvoljena veštačka mineralna đubriva, đubrenje stajnjakom, osokom, kompostom, zelenišnim đubrenjem i prirodnim organsko-biološkim đubrivima predstavlja osnovu ishrane biljaka. Osim uloge u ishrani biljaka, ova đubriva, pogotovo stajnjak, pozitivno deluju na popravku strukture i fizičko-hemijskih svojstava zemljišta, što je posebno značajno na zemljištima nepovoljnog mehaničkog sastava. Sva pomenuta hraniva moraju biti poreklom iz organske proizvodnje. Dozvoljeno je korišćenje i nekih mineralnih izvora azota kao npr. NaNO3, ali u ograničenoj količini (do 20% od ukupnih potreba za azotom). Ostale hranjive materije mogu se obezbediti dodavanjem kreča, nusproduktima biljne i stočarske proizvodnje ili drugih dozvoljenih mineralnih hraniva kao što je na primer sirovi fosfat. Pri određivanju količina azota u zemljištu, moraju se uzeti u obzir i količine azota koje se dobijaju kroz zelenišno đubrenje.

Bolesti, štetočine, korovi i mere zaštite

Kukuruz je podložan napadu većeg broja prouzrokovača bolesti. Uprkos gotovo redovnom prisustvu patogena na kukuruzu, retko se dešava da prouzrokuju ekonomski značajnije štete. U poslednjih dvadesetak godina gaje se hibridi sa visokim nivoom tolerantnosti prema prouzrokovačima bolesti, pa su i gubici prinosa i kvaliteta relativno mali. Kukuruz oštećuje i veliki broj insekata. Iako s vremena na vreme može doći do prenamnoženja pojedinih vrsta, štete koje pričinjavaju su još uvek u okvirima koji ne zahtevaju posebne mere borbe. Korovi predstavljaju najveći problem u proizvodnji kukuruza, pa se u konvencionalnoj proizvodnji hemijska zaštita gotovo redovno primenjuje. Od korovskih vrsta najznačajnije su divlji sirak, poponac, pepeljuga, palamida i ambrozija. Kao osnovna mera borbe protiv korova u organskoj poljoprivredi, ističe se efikasnost suzbijanja višegodišnjih korova u tranzicionom periodu, a zatim primena različitih mera od kojih su najznačajnije pravilna obrada zemljišta i plodored. Mere zaštite organskog kukuruza generalno predstavljaju kombinaciju biološko - tehnoloških mera i sredstava za zaštitu bilja koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji. Podrazumevaju pažljivo praćenje pojave štetnih organizama i primenu određenih postupaka kojima se brojnost istih održava na nivou ispod ekonomskog praga štetnosti. Prednost se daje prirodnoj regulaciji brojnosti štetočina, patogena i korova, korišćenju tolerantnih genotipova uz razumnu upotrebu dozvoljenih sredstava, zadovoljavajući pri tome ekonomske, ekološke i toksikološke uslove. Agrotehničke mere su od posebnog značaja za dobijanje zdravih, dobro razvijenih biljaka kukuruza, sposobnih da izdrže napad štetnih organizama. Od agrotehničkih mera, rotacija useva se ističe kao najefikasnija, često i najjeftinija mera kao na primer kod kukuruzne zlatice.

Bilten "Za našu zemlju", broj 49, januar 2017.