Neracionalno đubrenje i njegov uticaj na prinos i ekonomiku proizvodnje

dr Duško Marinković, zamenik rukovodioca Stručne službe u kompaniji Victoria Logistic

Neracionalnim korišćenjem zemljišta njegova proizvodna svojstva mogu biti značajno umanjena ili u potpunosti izgubljena. Svojstvo zemljišta koje najviše zabrinjava sa stanovišta kvaliteta svakako je sadržaj organske materije. Sadržaj humusa u zemljištu značajno utiče na njegova proizvodna svojstva. Svega 51% obradivih površina ima sadržaj humusa od 3-5%, preko 5% humusa beleži se na svega 0,5% površina, dok je na 48% površina koje se koriste u ratarskoj proizvodnji sadržaj humusa od 1-3%. Procenat humusa u zemljištima Vojvodine početkom 60-tih godina na većini obradivih površina kretao se u granicama od 4-6%. Za samo 50 godina uspeli smo da smanjimo sadržaj humusa u našim zemljištima za 1-2%. Da bismo sadržaj humusa vratili na stanje koje je zatečeno 60-tih godina (pre početka intezivne poljoprivredne proizvodnje i masovne upotrebe samo mineralnih đubriva) prošlog veka potrebno je najmanje 100 godina vraćanja organske materije u zemljište svake godine bez izuzetka.

Blago štetan sadržaj fosfora je na oko 18,2 % površina ili na 286.541 ha, jako štetan do toksičan sadržaj fosfora je na 5,4 i 2,4 % površina i/ili na 58.018 i 39.360 ha. Ovaj sadržaj fosfora nije poreklom iz matičnog supstrata našeg zemljišta (naš matični supstrat u osnovi ne sadrži fosfor) što znači da smo ga uneli nekontrolisanom primenom mineralnih i organskih đubriva. Pored problema sa suviškom fosfora u našim zemljištima još su veći problemi sa suviškom kalijuma (K). Optimalno obezbeđeno sa kalijumom je 6,0 % površina, optimalno obezbeđeno je 41,9% površina. Najveći deo površina 43.1% je obezbeđen sa blagim suviškom ovog hranljivog elementa. Značajan suvišak kalijuma je na 7,2% površina i može se reći toksičan- nepoželjan na 0,6% površina. Kalijum u našim zemljištima može biti poreklom iz matičnog supstrata ili iz mineralnih đubriva (famozne kombinacije 15:15:15 bez obzira na biljnu vrstu i njene potrebe prema hranivima).

U slučaju nedostatka nekog od ova dva hranljiva elementa, meliorativnim đubrenjem problem se relativno lako rešava. Njihov suvišak problematičniji je i teže se rešava. Nekontrolisana primena đubriva posebno na parcelama na kojima je količina fosfora i kalijuma iznad optimuma značajno može ugroziti prinos gajenih biljaka, ali i rentabilnost proizvodnje. U ogledima prinos suncokreta na parcelicama na kojima su upotrebljene velike količine kalijuma uz istovremeno rastuće doze N, neminovno je dovelo do smanjenja prinosa, ali i sadržaja ulja u zrnu (Tabela 1.).

Smanjenje prinosa je od 40 kg/ha do 550 kg/ha pri upotrebi neracionalnih količina NPK hraniva, a takođe se zapaža i smanjenje sadržaja ulja do 2%. Primenom većih količina mineralnih đubriva smanjuje se prinos uz istovremeno veće ulaganje u proces proizvodnje. Na ovaj način gubici su višestruki i u proizvodnim uslovima kretali su se od 50 € po ha do 241 €, uz pretpostavku da su u proizvodnji suncokreta ulaganja u mineralna đubriva na nivou prosečnih ulaganja u ogledu. Uticaj nepravilnog đubrenja sa NPK hranivima, na prinos kukuruza prikazan je u Tabeli 2.

U nepovoljnim godinama (kada je izražen manji manjak padavina) sa povećanjem količine NPK hraniva, u odnosu na optimalnu ishranu, prinos se smanjuje. To smanjenje prinosa može biti od 1,40 do 2,36 t/ha suvog zrna. Đubrenjem sa manjim količinama hraniva od optimalnog prinosa se smanjuje od 0,84 do 1,40 t/ha (varijanta bez đubrenja). U navedenim godinama povećana količina NPK hraniva ima većeg negativnog uticaja na prinos, a negativni finansijski efekti kreću se od 298 do 485 €. Nedovoljnim đubrenjem finansijski gubitak je od 37 do 130 €. U povoljnim godinama gubici su većI ako đubrenje nije optimalno i oni su varirali od 2,39 do 4,77 t/ha suvog zrna. Finansijski gubitak je bio od 318 do 478 €. Đubrenjem sa količinama đubriva većim od optimalnih, gubitak u prinosu je bio 0,36 do 1,62 t/ha, a finansijski gubitak je bio od 86 do 389 €.

Iz ovih podataka jasno se vidi da su veći gubici sa obilnim đubrenjem, u sušnim godinama i obrnuto u optimalnim godinama gubici su veći sa nedovoljnim đubrenjem.

Da bi pravilno prilagodili tehnologiju gajenja ratarskih biljnih vrsta svakoj njivi i/ili delu njive moramo imati analize zemljišta kao i istorijat te njive. Vođenje istorijata njive, a da pri tome podaci budu korisni i upotrebljivi moguće je jedino korišćenjem elektronske knjige polja.

Bilten "Za našu zemlju", broj 49, januar 2017