Popravka slatina i slatinastih zemljišta

Stručna podrška: mr Ilija Bjelić, PSS Zrenjanin

U Vojvodini se sreće veliki broj tipova zemljišta. Najproduktivnija zemljišta su černozem, livadska crnica i aluvijalna zemljišta. Ova zemljišta zauzimaju najveću površinu Vojvodine zbog čega se ona ubraja u najplodnije oblasti Evrope. Znatno manje površine zauzimaju zemljišta slabije plodnosti kao što su ritska crnica i ritska smonica. Pored nabrojanih tipova zemljišta, u Vojvodini se na značajnoj površini nalaze i zemljišta veoma male proizvodne vrednosti kao što su slatine.

Slatine se u Vojvodini prostiru na površini od 153.000 hektara. Najviše ih ima u Banatu, znatno manje u Bačkoj, a u Sremu najmanje. Od ukupne površine slatina u Vojvodini, 2/3 se nalazi u Banatu. Slatine spadaju u najlošija zemljišta  Vojvodine. Glavni uzrok male plodnosti slatina je veliki sadržaj soli i natrijuma koji vode poreklo od mineralizovane podzemne i površinske vode. Od natrijumovih soli najštetnija je soda (natrijum karbonat) koja kvari strukturu zemljišta i predstavlja jak otrov za biljke. Soli iz podzemne vode dospevaju u zemljište podizanjem nivoa podzemne vode i kapilarnim usponom vode. Površinskevodemogudovestido stvaranja slatina čak i kada su te vode slabo mineralizovane. One se sakupljaju na nižim delovima terena. Kada voda ispari, ostaju soli koje se vezuju za čestice zemljišta ili se rastvaraju u zemljišnom rastvoru.

Najveći deo slatina u Vojvodini se koristi za ispašu stoke. Međutim, pašnjaci na slatinama su male produktivnosti. Oni se mogu koristiti samo u toku proleća i jeseni. U tom periodu su temperature nešto niže i ima više padavina nego u toku leta zbog čega je smanjena koncentracija soli u zemljištu. Tada su pašnjaci zeleni, ali u toku leta je trava na njima spržena. U letnjim mesecima, zbog viših temperatura i manje količine padavina, soli se podižu u površinski sloj zemljišta pa se njihova koncentracija jako povećava. Zbog ovih “lutajućih soli”, koje se šetaju po zemljišnom profilu gore-dole, uslovi za uspevanje biljaka na slatinama su jako promenljivi u toku godine. Nešto povoljniji uslovi za rast biljaka postoje samo u periodu godine kada su soli razblažene zbog vlažnijeg zemljišta i njihovog ispiranja u dublje slojeve. Čim se soli opet podignu, uslovi za rast biljaka se jako pogoršavaju. Osim za pašnjake, slatine se na maloj površini koriste kao livade, za sadnju šuma i za podizanje ribnjaka. Ribnjaci se sve češće podižu na slatinama zbog slabe propustljivosti slatina za vodu i zbog njihove nepogodnosti za biljnu proizvodnju. Ribnjaci popravljaju svojstva slatina. Zemljište, na kome je podignut ribnjak, posle nekoliko godina ima povoljnija svojstva nego pre podizanja ribnjaka. U slučaju podizanja ribnjaka, treba paziti da se ne zaslane susedna, normalna zemljišta.

U Vojvodini se sreću tri tipa slatina: solončak, solonjec i solođ. Ovi nazivi su nepoznati poljoprivrednim proizvođačima, ali se pominju zbog toga da bi se napravila razlika između njih. Površina solončaka iznosi 25.000 hektara, solonjeca 120.000 hektara, a solođa 8.000 hektara. Najlošiji tip slatina je solončak koji se odlikuje velikim sadržajem soli u zemljišnom rastvoru. Soli su toksične za biljke i sprečavaju ih da normalno usvajaju vodu i hranljive materije čak i u slučaju da ih u zemljištu ima dovoljno. Solonjec se odlikuje povoljnijim svojstvima i većom proizvodnom vrednošću od solončaka. Zbog toga na njemu može da uspeva veći broj divljih i gajenih biljnih vrsta. Solonjec, koji nastaje ispiranjem solončaka, sadrži manje soli od solončaka, ali sadrži mnogo natrijuma koji je čvrsto vezan za čestice zemljišta. Natrijum je glavni uzrok kvarenja strukture solonjeca. Ovo zemljište je u vlažnom stanju rasplinuto, a u suvom stanju veoma tvrdo. Zbog toga se solonjec teško obrađuje i u suvom i u vlažnom stanju. Solođ nastaje od solonjeca ispiranjem soli i natrijuma iz zemljišta pa sadrži manje štetnih soli od ova dva tipa slatina. Zbog toga solođ ima kiselu reakciju, za razliku od solončaka i solonjeca koji, najčešće, imaju baznu reakciju. Između ovih tipova zemljišta ne mogu se uvek povući jasne granice. Tako se često sreće solončak sa velikim sadržajem natrijuma ili solonjec koji sadrži veliki procenat soli.

Sva tri tipa zemljišta imaju veoma loša hemijska i fizička svojstva, teški mehanički sastav - veliki sadržaj gline, loša struktura i slaba propustljivost za vodu i vazduh. Ovakva svojstva imaju za posledicu stvaranje vodoleži u jesenjem, zimskom i prolećnom periodu kada ima više padavina. Prinos na slatinama mnogo više zavisi od meteoroloških uslova nego kod bilo kog drugog tipa zemljišta. Loši rezultati se na slatinama postižu i u sušnim i u kišnim godinama. Kada padavina ima dovoljno i kada su one pravilno raspoređene, dobijaju se najbolji rezultati, ali i u tom slučaju su prinosi mnogo manji nego na normalnim zemljištima. U vezi proizvodne vrednosti slatina važno je napomenuti da je sadržaj lakopristupačnog azota i fosfora u ovim zemljištima nizak, a sadržaj kalijuma je zadovoljavajući. Kada su u pitanju mikroelementi, treba istaći problem bora. U slatinama se nalazi jako velika količina pristupačnog bora koji na biljke deluje toksično. Zbog svega iznetog je veoma važno pravilno đubrenje slatina organskim i mineralnim đubrivima.

U poslednje vreme se kod poljoprivrednih proizvođača primećuje veća zainteresovanost za privođenje kulturi ovih zemljišta i njihovo intenzivno iskorišćavanje. To je posledica velike potražnje za zemljištem. Zbog toga su neki proizvođači razorali slatine koje nikada ranije nisu obrađivane već su korišćene kao pašnjaci. Kao što to često biva kod nas, proizvođači nisu konsultovali agronome pre nego što su se upustili u ovaj rizičan poduhvat. Zbog toga su pravili velike greške.

Treba reći da se slatine ne mogu u potpunosti popraviti samo obradom i đubrenjem. Privođenje slatina kulturi i njihovo korišćenje na intenzivan način moguće je samo u slučaju ako se izvrše kompleksne melioracije. Da bi se izvršila popravka slatina treba primeniti sledeće mere:

-Izgradnja sistema za navodnjavanje.

Navodnjavanje ima za cilj da se iz profila zemljišta isperu soli i natrijum i da se biljke snabdeju lakopristupačnom vodom. Za ispiranje se koriste mnogo veće količine vode nego za redovno navodnjavanje. Ispiranje soli će biti uspešno samo u slučaju ako je zemljište propustljivo za vodu. Voda za navodnjavanje ne sme biti mineralizovana kako ne bi došlo do sekundarnog zaslanjivanja zemljišta prilikom navodnjavanja. Zaslanjivanje zemljišta vodom za navodnjavanje jedan je od najvećih problema u čitavoj istoriji poljoprivrede. Zaslanjivanje se danas javlja u svim najvažnijim poljoprivrednim regionima sveta. Dobar primer za štetnost zaslanjivanja je zemljište u današnjem Iraku koje se nalazi između reka Tigar i Eufrat. U tom međurečju je pre 4000 godina zemljište postalo skoro neupotrebljivo za poljoprivrednu proizvodnju iako je nekada bilo veoma plodno.    Na jako zaslanjenom zemljištu prinos ječma je opao za 2/3 u odnosu na prinos koji se mogao dobiti na tom istom zemljištu pre zaslanjivanja.

-Gipsovanje ili kalcifikacija zemljišta.

Na većini slatina je potrebno primeniti gips, a na nekima se umesto gipsa koristi kreč (kalcijum karbonat). Od svojstava slatina zavisi vrsta hemijskog sredstva koje će se primeniti. Oba sredstva sadrže kalcijum koji treba da zameni isprani natrijum iz zemljišta. Zamena natrijuma kalcijumom dovešće do stvaranja povoljne strukture što će poboljšati vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta.

- Odvodnjavanje. Cilj odvodnjavanja je spuštanje nivoa mineralizovane podzemne vode i sprečavanje nagomilavanja štetnih soli u zemljištu. Odvodnjavanjem se uklanjaju i suvišne površinske vode čime se sprečava zabarivanje zemljišta. Da bi se ovi ciljevi ispunili, neophodno je izgraditi cevnu drenažu i kanalsku mrežu oko štićenog zemljišta.

- Duboko rastresanje zemljišta. Izvodi se primenom podrivača sa zadatkom da se razbiju zbijeni slojevi zemljišta koji predstavljaju smetnju za prodiranje korena i vode u dublje slojeve zemljišta. Podrivanje treba kombinovati sa plitkim oranjem. Dubina oranja ne sme biti velika da se ne bi na površinu zemljišta izbacili jako zaslanjeni slojevi zemljišta koji će negativno delovati na useve.

- Đubrenje organskim i mineralnim đubrivima. Radi popravke fizičkih i hemijskih svojstava zemljišta, slatine treba đubriti organskim i mineralnim đubrivima na bazi analize zemljišta. Uopšteno se može reći da kod đubrenja naglasak treba staviti na azotna i fosforna đubriva. U zavisnosti od reakcije zemljišta, treba izabrati vrstu azotnog đubriva. Ako je zemljište bazno, treba koristiti amonijum sulfat, a ako je kiselo, treba koristiti KAN. Značaj organskih đubriva za popravku slatina najbolje se može videti napašnjacimagdestoka boravičitave godine. U toku leta, kada je sva vegetacija spržena, na pašnjacima se mogu uočiti zelene oaze koje su nekada bile torine. U torinama je dugo boravila stoka zbog čega se nakupila velika količina stajnjaka. I bez detaljne analize zemljišta, na osnovu vegetacije koja raste na nekadašnjim torinama, može se videti da je stajnjak jako popravio njegova svojstva.

-Setva odgovarajućih vrsta i sorata biljaka. Usevi se razlikuju po tolerantnosti na visok sadržaj soli i po zahtevima u odnosu na fizička svojstva zemljišta. Zbog toga je važno da se za gajenje na slatinama izaberu one biljne vrste i sorte koje su tolerantne na povećan sadržaj soli i na one vrste soli koje se nalaze u zemljištu. Odavno je poznato da na slatinama dobro uspeva kamilica. Na slatinama se takođe uspešno može gajiti pirinač. Od ostalih ratarskih biljaka, na slatinama se mogu gajiti raž, ječam, sirak, suncokret, šećerna repa i lucerka. Na slatinama Srednjeg Banata najviše se gaje suncokret i ozimi ječam. Ranije se dosta uspešno gajila i šećerna repa. Gajenje lucerke ima veliki značaj za popravku slatina, zbog toga što ona svojim korenom rastresa zemljište do velike dubine. Popravka slatina spada u najkomplikovanije i najskuplje zahvate u poljoprivredi. Zbog složenosti ovih poslova, treba angažovati stručnjake različitog profila (pedolozi, meliorativci i agronomi). Da bi se slatine trajno i u potpunosti popravile, treba primeniti sve nabrojane mere. Samo u tom slučaju je moguće na slatinama organizovati intenzivnu proizvodnju. Na kraju treba reći da u Vojvodini, pored 153.000 hektara slatina,   ima i 85.000 hektara slatinastih zemljišta. Slatine i slatinasta zemljišta zauzimaju 11% od ukupne površine Vojvodine. Svi tipovi vojvođanskih zemljišta mogu pod uticajem soli i natrijuma da se pretvore u slatinasta zemljišta. Ova zemljišta su mnogo produktivnija od slatina, ali su manje produktivna od zemljišta od kojih su nastala.

Ako se ne spreči dalje pogoršavanje njihovih svojstava, jednog dana će se i slatinasta zemljišta pretvoriti u slatine. Zbog toga se javlja potreba da se  slatinastazemljištapoprave.Načininjihove popravke su isti kao kod slatina. Međutim, popravka slatinastih zemljišta se može izvršiti brže i lakše nego kod slatina.

Bilten "Za našu zemlju", broj 49, januar 2017.