Proizvodnja organskog kukuruza III deo

Dipl.ing Ljubica Vukićević, rukovodilac Stručne službe Victoria Logistic

NASTAVAK IZ PRETHODNOG BROJA

Bolesti

Kontrola bolesti u organskoj proizvodnji kukuruza se bazira na pravilnom plodoredu, izbalansiranoj ishrani biljaka, blagovremenoj primeni agrotehničkih mera tokom vegetacije, upotrebi zdravog semena za setvu i izboru tolerantnih hibrida. Seme je početni faktor u proizvodnji kukuruza, a kako se u organskoj proizvodnji ne koriste sintetička zaštitna sredstva, očuvanje zdravlja i proizvodne funkcije semena su od najvažnijeg značaja. Najveću opasnost za seme predstavljaju gljive. Parazitne i saprofitne gljive po brojnosti, raznovrsnosti i štetama koje prouzrokuju na semenu i klijancima daleko nadmašuju druge parazitne organizme. Intenzitet zaraze semena i klijanaca zavisi od vrste, brojnosti, patogenosti gljive i klimatskih uslova, pre svega vlažnosti i temperature zemljišta. Prema izgledu neisklijalih zrna, obolelih klijanaca i biljaka, razlikujemo plesnivost semena, trulež skuteluma i palež klijanaca. Plesnivost semena se javlja nakon setve, kada seme sporo klija i niče. Češće se javlja na težim i nedovoljno zagrejanim zemljištima (temperatura setvenog sloja ispod 10C). Prouzrokovači plesnivosti semena mogu pripadati raznim rodovima, a u našim uslovima su najčešći iz vrsta Penicillium spp., Aspergilus spp.i Fusarium spp.

Štetočine

Kukuruz je najosetljiviji na insekte u ranim fazama rasta i razvića (bubrenje, klijanje i nicanje). U ovim fazama insekti lako mogu uništiti zrno i klicu ili oštetiti ponik toliko da se formira slaba, nedovoljno produktivna biljka. Brzo klijanje i nicanje skraćuje vreme prolaska biljke kroz najosetljiviju fazu (od klijanja do faze 6 listova) po pitanju oštećenja od insekata, ali i konkurentnosti prema korovima. Kvalitetnom pripremom zemljišta, setvom na preporučenu dubinu i pravilnim izborom hibrida, moguće je smanjiti ove gubitke. U svakom slučaju, treba izbegavati parcele na kojima je detektovana veća brojnost štetnih insekata, pogotovo ako ne raspolažemo dovoljno efikasnim sredstvima za svođenje njihove brojnosti. Hibridi kukuruza se razlikuju u pogledu tolerantnosti (atraktivnosti) prema nekim insektima i to treba imati u vidu prilikom izbora hibrida (na NS300, NS4030, NS4051, NS6010 i NS6102 se javlja slabiji napad kukuruznog plamenca). Višegodišnje iskustvo u gajenju određenih hibrida i pažljivo praćenje brojnosti insekata, može biti od velike koristi u borbi protiv štetočina u organskom kukuruzu. Nivo gubitka prinosa zbog napada insekata koji se može tolerisati bez značajnijih ekonomskih posledica, zavisi od ostvarene gustine useva na početku vegetacije. Zbog toga se mora imati u vidu i planirani gubitak sklopa. Povećanjem setvene norme za 10%, može se nadoknaditi redukcija sklopa nastala napadom štetočina.

Korovi

Jedan od glavnih izazova za proizvođače organskog kukuruza je borba protiv korova. Kako sintetički preparati nisu dozvoljeni, moraju se sprovoditi alternativne mere borbe protiv korova. Sve mere borbe protiv korova u organskom kukuruzu, mogu se uslovno podeliti na preventivne i direktne. Najefikasnije preventivne mere borbe protiv korova u organskom kukuruzu su pravilna rotacija useva i korišćenje odgovarajućih pokrovnih useva. U rotaciju useva moraju biti uključene biljne vrste sa različitim životnim ciklusom i brzinom porasta. Na primer, rotacija može uključivati jare i ozime useve, leguminoze i kukuruz. Pokrovni usevi imaju snažan efekat na korove preko konkurencije za mineralne materije, vodu i vegetacioni prostor (fizičko zasenjivanje), odnosno supresivnog delovanja preko alelopatije. Kod pokrovnih useva mora se voditi računa da ne donesu seme kako ne bi postali samonikli korov sledeće godine. U svakom slučaju, izbor pokrovnih useva vrši se na osnovu stanja parcele i cilja proizvodnje. U poslednje vreme sve više se usavršava solarizacija zemljišta kojom se uništava seme korova, višegodišnji korovi, nematode i zemljišni patogeni. Ona se sastoji u prekrivanju kultiviranog, vlažnog zemljišta providnom plastičnom folijom koja se sa strana osigurava slojem zemlje. Folija se drži na parceli sredinom leta u trajanju od 6-8 nedelja. Nakon skidanja folije, zemljište se plitko pripremi i po mogućnosti zaseje ozimi pokrovni usev. U borbi protiv korova treba iskoristiti i konkurentnu sposobnost hibrida, jer hibridi koji poseduju brz početni porast, brzo sklapaju redove i imaju robustan habitus. Datum setve i gustina useva moraju biti pažljivo određeni, kako bi obezbedili optimalne uslove za rast i razvoj biljaka, a time i veću kompetitivnu sposobnost. U cilju smanjenja broja korova na parceli, mora se voditi računa o kvalitetnoj pripremi stajnjaka, a pogotovo kompostiranih materijala pošto nekvalitetno pripremljen kompost može biti značajan izvor semena korova. Jako je važna i higijena parcela jer se mehanizacijom mogu preneti značajne količine semena korova sa jedne parcele na drugu. Kritičan period za zaštitu kukuruza od korova je u prvih 6 nedelja posle setve. Obrada zemljišta je jedna od najznačajnijih direktnih mera borbe protiv korova i važna karika u stvaranju uslova za brz početni porast useva i jačanje konkurentske sposobnosti kukuruza prema korovima. Ranom obradom zemljišta uništavaju se tek ponikli korovi ali i provocira na nicanje novog talasa korova. Novi talas korova se efikasno može eliminisati ili još jednom plitkom obradom ili termičkim tretmanom. Dobar efekat može se postići i plitkom obradom cele površine, ili kultivacijom na slepo. Izvodi se nakon setve kukuruza, a cilj ove mere je da se razrahli i protrese površinski sloj zemljišta iznad semena kukuruza čime se uništavaju tanki i nežni ponici korova. Za primenu ove mere jako je važna ujednačena dubina setve. Seme položeno na istu dubinu bi trebalo da klija i niče istovremeno uz zanemariva oštećenja. Prvu kultivaciju treba obaviti pre nicanja useva, a drugu 7-8 dana kasnije. Najbolji rezultati postižu se pri suvom zemljištu i toplom, sunčanom vremenu kada je i efekat uništavanja korova najveći. Mehanizacija kojom se može izvesti ovaj tip kultivacije su rotacione motike, grablje, brane sa opružnim zupcima, klinaste i lančane drljače, a preporučena dubina obrade iznosi svega 1-2 cm. Međuredna kultivacija je izuzetno korisna mera ne samo za suzbijanje korova u međurednom prostoru, nego i za aeraciju korenovog sistema na čega kukuruz pozitivno reaguje. Najbolji efekti se ostvaruju kada su korovi još uvek mali (nekoliko centimetara visine), a kukuruz dovoljno velik da ne dođe do oštećenja biljaka. Uglavnom se primenjuje veći broj međurednih kultivacija, imajući u vidu da se potpuniji efekti ostvaruju kada se svaka naredna kultivacija izvodi u suprotnom smeru u odnosu na prethodnu. Međuredna kultivacija se sprovodi dok usev ne sklopi redove, odnosno ne formira senku u međurednom prostoru, čime postaje ozbiljan konkurent korovima. Uprkos brojnim tehničko-tehnološkim rešenjima, međuredna kultivacija sa okopavanjem je još uvek aktuelna, efikasna i lako primenjiva mera borbe protiv korova u organskom kukuruzu, pogotovo na manjim parcelama.

Termičko suzbijanje korova plamenom (Flame weeding)

Termičko suzbijanje obezbeđuje pouzdano suzbijanje širokolisnih korova koji se nalaze u početnim fazama porasta. Dobrim podešavanjem plamenika postiže se odličan efekat na korovske vrste, uz manja i prolazna oštećenja gajenih biljaka. Kao energent koristi se propan, a cela oprema (propanske boce, plamenici, merni instrumenti) se uz sitne adaptacije može montirati na međuredne kultivatore. Ipak, treba imati u vidu da termičko suzbijanje plamenom nije toliko efikasno na travne korove, pošto se tačka rasta često nalazi ispod površine zemljišta. Postoji i povećan interes za organske no-till (bez obrade) sisteme proizvodnje. Cilj je svakako smanjiti eroziju zemljišta, gubitak organske materije i troškove energije vezane za mehaničko suzbijanje korova. Osnovni postulat ovakvih sistema proizvodnje je korišćenje pokrovnih useva. Ipak, kontrola korova u ovakvim sistemima može biti problematična pogotovo ako pokrovni usev ne obezbedi efikasno smanjenje pojave korova. Takođe, obradom zemljišta se redukuje i brojnost nekih štetočina koji bi mogli postati značajan problem u no-till sistemima proizvodnje. U organskoj proizvodnji kukuruza postoji i nekoliko herbicida koji se mogu koristiti.

Bilten "Za našu zemlju", broj 50, februar