Valjanje strnih žita

Stručna podrška: mr Ilija Bjelić, PSS Zrenjanin

Valjanje spada u mere nege useva. Naši poljoprivredni proizvođači imaju različit odnos prema ovoj agrotehničkoj meri. Najveći broj proizvođača uopšte nema valjak pa je razumljivo zbog čega ne primenjuju valjanje. S druge strane, neki proizvođači, potpuno neselektivno, svake godine valjaju useve i u jesen i u proleće. Ni jedan od ova dva pristupa nije ispravan. Valjanje treba obaviti samo u slučaju ako za to postoji potreba i kada se steknu odgovarajući uslovi.

Ovog proleća, valjanje ozimih useva treba da bude redovna agrotehnička mera na većini parcela. Razlog je velika rastresitost zemljišta i propadanje lisne mase zbog jakih mrazeva. Ove zime je zabeležen veliki broj dana sa golomrazicama. Pošto nije bilo snega da ublaži negativno dejstvo mraza niti padavina koje bi sabile zemljište, površinski sloj zemljišta se jako rastresao i usitnio. Zbog izdizanja zemljišta, usevi izgledaju kao da su zatrpani zemljom koju je naneo vetar. Rastresito zemljište se prepoznaje po tome što, prilikom hodanja po njivi, stopala propadaju duboko u zemljište. U normalnim uslovima, tragovi stopa su duboki oko 2 cm, a kod jako rasresitog zemljišta preko 5 cm. Merenjem dubine tragova stopa može se na jednostavan način utvrditi kolika je rastresitost zemljišta.

Zbog čega treba valjati?

Valjanje ozimih useva obavezno se obavlja u slučaju kada u toku zime dođe do izdizanja površinskog sloja zemljišta pod uticajem mrazeva. Mrazevi rastresaju i podižu zemljište što dovodi do pojave koja se naziva podlubljivanje. Posledica podlubljivanja je kidanje i ogoljavanje korena biljaka zbog čega dolazi do slabijeg usvajanja vode i hraniva. Ovakve biljke su oslabljene pa sporije napreduju i daju niži prinos ili potpuno propadaju. Podlubljivanje je najštetnije za biljke sa plitkim korenom, naročito u slučaju vetrovitog vremena. Plitak koren imaju usevi koji su kasno zasejani kao i oni koji su zasejani plitko. Kada krajem zime počnu da duvaju jaki vetrovi, biljke sa plitkim korenom mogu propasti za svega nekoliko dana, ako se ne interveniše pravovremeno i na odgovarajući način. Razlozi za valjanje strnih žita, osim podlubljivanja, mogu biti slabo bokorenje useva u toku jeseni, redak sklop, suša u vreme prihranjivanja i pojava pokorice. Slabo bokorenje je najčešće posledica kasne setve, a može biti posledica i male količine lakopristupačnog azota u zemljištu, dok redak sklop može biti uzrokovan većim brojem faktora. Ove godine će mnogi usevi biti proređeni zbog mraza. Slabo bokorenje je naročito opasno u slučaju kada usev ima redak sklop.

Pravilnim valjanjem postižu se sledeći korisni efekti:

1) Sabija se površinski sloj zemljišta i uspostavlja se bolji kontakt između korena biljaka i zemljišta. Na taj način se smanjuje propadanje biljaka zbog podlubljivanja zemljišta i njegovog isušivanja;

2) Podstiče se bokorenje. Male ozlede koje napravi valjak, imaju za posledicu intenzivnije bokorenje;

3) Proređuje se pregust usev, naročito u slučaju kada se valjkom neravne površine radi sa većom brzinom. Proređivanjem useva se smanjuje opasnost od poleganja i pojave bolesti;

4) Ostvaruje se bolji kontakt azotnih đubriva sa zemljištem što ima za posledicu brže delovanje đubriva i veći efekat đubriva. Ovo je naročito značajno u slučaju kada posle đubrenja nema padavina koje bi rastvorile đubrivo i unele ga u zemljište. U martu i aprilu kod nas često nema dovoljno kiše za delovanje đubriva koja su primenjena po površini zemljišta.

5) Manje su štete od kasnih mrazeva. Sabijanjem zemljišta se smanjuje dnevno kolebanje temperature i intenzitet mraza.

6) Razbija se pokorica koja ima štetno dejstvo na useve. Pokorica se javlja u slučaju kada u toku zime ima mnogo snega i kiše što ima za posledicu sabijanje zemljišta i kvarenje njegove strukture.

Kada treba valjati?

Prilikom određivanja vremena valjanja treba obratiti pažnju na vlažnost zemljišta i uzrast useva. Zemljište mora biti dovoljno prosušeno da bi se dobio dobar kvalitet valjanja. Ako je zemljište vlažno, dolazi do preteranog sabijanja zemljišta, do kidanja biljaka useva i do zagušivanja valjka zbog nalepljene zemlje. Drugi važan momenat je faza rasta i razvića u kojoj se nalazi usev. Kod strnih žita se valjanje može obaviti samo do faze vlatanja. Vlatanje se prepoznaje po pojavi kolenca na stablu biljaka. Kolence je u vidu zadebljanja koje se može napipati iznad površine zemljišta. Ako se valjanje obavi u fazi vlatanja, nastaće velika šteta zbog lomljenja stabla. Vlatanje nastupa najčešće početkom aprila, ali u toplim godinama vlatanje može početi krajem marta kao što je bio slučaj 2016. godine. Zbog toga se valjanje u našim uslovima najčešće obavlja u toku marta jer je tada zemljište dovoljno prosušeno, a usev je još u fazi bokorenja. Kada se u martu vrši prihrana useva azotnim đubrivima, poželjno je odmah posle prihrane obaviti valjanje. Na osnovu svega iznetog, može se reći da vreme valjanja nikako ne treba vezivati za kalendarske rokove, zbog promenljivosti vremenskih uslova, već ga treba uskladiti sa stanjem zemljišta i fazom useva.

Kojim oruđima treba valjati?

Prilikom izbora valjka mora se obratiti pažnja na to da li je valjak sa ravnom ili sa neravnom površinom, da li je u pitanju jednodelni ili višedelni valjak i kolika je masa valjka. U vezi sa površinom valjka treba istaći da kod naših proizvođača i kod velikog broja agronoma postoji uverenje da se valjanje mora obaviti glatkim valjcima, jer su valjci neravne površine štetni zbog oštećivanja i čupanja biljaka useva. Zbog ovakvog uverenja, u većini slučajeva agronomi proizvođačima preporučuju primenu glatkih valjaka. Međutim, ovakvo gledište je pogrešno jer i valjci neravne površine, poput kembridž valjaka i rebrastih valjaka, daju jednako dobre ili bolje rezultate od glatkih valjaka, pod uslovom da brzina rada nije veća od 3-4 kilometra na sat. Oštećivanje i čupanje biljaka nastaje samo u slučaju kada je brzina rada valjaka prevelika. Kao prednost ovih valjaka, u odnosu na glatke, navodi se bolje kopiranje terena i manja opasnost od stvaranja pokorice na površini zemljišta. Međutim, mnogim proizvođačima ne odgovara da tako sporo rade, pa se opredeljuju za glatke valjke koji mogu raditi sa većom brzinom. Zbog potrebe da se valjanje što pre završi, često se preteruje sa brzinom valjanja pa, zbog neravnog zemljišta, dolazi do odskakanja valjka od površine zemljiša. To ima za posledicu lošiji kvalitet rada zbog lošijeg kopiranja zemljišta i stvaranja oplazina to jest nepovaljanih površina. Važno je istaći da je, nezavisno od vrste valjka, uvek bolje koristiti višedelni nego jednodelni valjak zbog boljeg kopiranja terena. Valjak mora imati odgovarajuću masu kako bi u dovoljnoj meri sabio zemljište. Ako je valjak lak, treba ga opteretiti tako što se napuni peskom ili vodom. U slučaju da to nije moguće, valjak se može opteretiti tegovima ili nekim drugim predmetima. Kako bi se sprečilo preterano sabijanje zemljišta i oštećivanje useva, za vuču valjka treba koristiti što lakši traktor.

Bilten "Za našu zemlju", broj 50, februar 2017.