Štetočina zaštićenog prostora u proizvodnji cveća i rasada povrća - tresetna mušica

Stručna podrška: dipl.ing. zaštite bilja, Maja Sudimac, PSS Pančevo

Tresetna mušica (Bradysia spp., Diptera, Sciaridae) predstavlja sve veći problem u proizvodnji cveća u zatvorenom prostoru. Larve napadaju korenov sistem, pa je biljkama onemogućeno usvajanje hrane i vode i ubrzo propadaju. Time štetočina obezbeđuje pogodne uslove za naseljavanje fitopatogenih gljiva: Pythium, Phytophthora, Botrytis, Fusarium i Verticillium. Tresetna mušica naseljava i supstrat za proizvodnju šampinjona pa otuda potiče i naziv šampinjonska mušica. Od ove štetočine je ugrožen veliki broj vrsta cveća, a naročito u prvim fazama razvoja dok su biljke u rasadu. Najčešće napadnute biljke su rasad božićne zvezde, hrizanteme, ciklame, a od povrtarskih rasad salate, paradajza, paprike i jagoda.

Imaga Sciarida su slična komarcima sa tamnim telom i krilima, a antene su dugačke. Ceo ciklus razvoja se završi za 20 do 28 dana zavisno od temperature. Imago živi 7 do 10 dana. Ženke polažu 100 do 200 jaja bele boje na zemlju iz kojih se pile larve. Larve mogu narasti do oko 6 mm, a nalaze se 2 do 5 cm ispod površine zemlje ili su u biljnom tkivu. Odgovara im visoka vlažnost zemljišta. Larve su providne sa vidljivim unutrašnjim organima i imaju crnu glavenu čauru. Hrane se micelijom šampinjona u gajilištu, u proizvodnji cveća i povrća korenovim dlačicama, a pri odrastanju i korenom. Mogu da oštete koren ili stablo povrća odnosno cveća. Hrane se i razgrađenim ostacima organske materije kao što je kompost. Na temperaturi od 24°C se konstantno razmnožavaju. U kontejnerima sa supstratima za proizvodnju rasada može se lako pregledom naći veliki broj larvi ukoliko je neadekvatan supstrat ili nisu preduzete mere zaštite. Važno je napad uočiti na vreme i to postavljanjem žutih lepljivih klopki neposredno iznad biljaka. Na površinu supstarata se mogu postaviti kriške krompira jer je to dobar atraktant za larve.

Kod nas nema registrovanog insekticida protiv tresetne mušice ali se za tu namenu u praksi koriste sledeći insekticidi:

- Neonikotinoidi: Imidakloprid + pensikuron (u ovoj kombinaciji aktivnih materija pensikuron deluje na gljivu Rhizoctonia koja se javlja na korenu cveća).

- Piretroidi: koriste se insekticidi na bazi aktivne materije bifentrin. Jedan od problema koji može nastati stalnom primenom preparata iz jedne grupe insekticida jeste pojava rezistentnosti.

U svetu se koriste sledeće aktivne materije za suzbijanje imaga: bifentrin, hlorpirifos, ciflutrin, fluvalinat, a za suzbijanje larvi: acetamiprid, azadiraktin (biološki), Bacillus thuringiensis subsp. israelensis, hlorpirifos, diflurbenzuron (regulator rasta), thiametoxam. Biološke mere brzo i efikasno rešavaju problem. Jedan od preparata prisutnih na našem tržitu je Steinernema sistem, predatorska vrsta nematode. Obezbeđuje postojanu, efektivnu zaštitu useva od napada šampinjonske mušice zahvaljujući svom načinu delovanja. Unete u supstrat nematode aktivno traže larve šampinjonske mušice i ulaze u njih kroz telesne otvore. U unutrašnjosti larve mušice, nematode se kreću ka crevnom kanalu i ubušuju u zid creva iste. Specifična bakterija koja živi u simbiozi sa nematodama se tada oslobađa i konačno prouzrokuje smrt larve šampinjonske mušice. Nematode se razmnožavaju unutar larve mušice. Posle uginuća (raspadanja) larve, nova generacija nematoda se kreće supstratom u potrazi za narednim plenom.Temperatura supstrata potrebna za razvoj nematode je od 8 do 30 °C, a za reproduktivnu sposobnost 10 do 20 °C. Jedan od načina borbe protiv tresetne mušice je i sterilizacija supstrata, što je vrlo skup postupak, pogotovo u profesionalnim rasadnicima gde se koristi velika količina supstrata. Preventivne mere borbe su: odabir kvalitetnog supstrata, održavanje higijene u objektima i van objekata za proizvodnju rasada (ne ostavljati prosut supstrat). Pojavi mušice doprinosi primena domaćeg - pravljenog supstrata, mešanje kupovnih supstrata sa nesterilnim materijalom i dr. Obično se javljaju u toploj i vlažnoj okolini u blizini biljaka. Preporuka je da se održava gornji sloj supstrata suvim jer i ukoliko budu položena jaja, tokom piljenja larva nema dovoljno vlažnosti i ugine. Međutim, ovo nije najbolje rešenje jer postoji mogućnost da istovremeno i biljka nema dovoljno vode za rast i razvoj i ugine. U svetu se koristi i dodavanje po površini supstrata abrazivnih materijala kao što je dijatomejska zemlja, koja apsorbuje vlagu, ali oduzima larvi sastojke neophodne za presvlačenje insekata koji kada izgubi vlažnost ili biva oštećen od ovog materijala ili ugine.

Larve tresetne mušice mogu biti prisutne u plastenicima preko cele godine. U suzbijanju ove štetočine važno je ispoštovati kvalitet i količinu vode za navodnjavanje. Izbegavati prekomerno zalivanje i poboljšati drenažu. Omogućiti redovno provetravanje objekata. Sanirati svako curenje vode i nakupljanje stajaće vode. Vlažne biljke u fazi raspadanja, organska đubriva i malč su najčešća mesta razmnožavanja insekata. Takođe u objektima za proizvodnju rasada ne bi trebalo da bude korova i algi na površini supstrata. Sve preventivne mere dopunjuju se primenom bioloških i sintetičkih insekticida, gde bi regulatori rasta bili u prednosti, a sve na osnovu praćenja pojave insekta u zaštićenom prostoru.

Bilten "Za našu zemlju", broj 50, februar 2017.