Kalkulacije bruto marže proizvodnje soje

Stručna podrška: Dr Rade Popović, Ekonomski fakultet Subotica

Kvalitetno upravljanje poljoprivrednim gazdinstvom je ključni faktor za poljoprivrednikov uspeh u poslovanju. Istovremeno to je veoma kompleksan proces, koji se sastoji od planiranja, organizovanja, kontrole i prilagođavanja. Treba napomenuti da je upravljanje gazdinstvom komplikovanije od upravljanja mnogim organizacionim oblicima u drugim privrednim delatnostima. Planiranje, kao početna funkcija u upravljanju gazdinstvom, zahteva puno vremena i adekvatne alate, poput kalkulacija. Bez vremena investiranog u planiranje mali su izgledi da poljoprivrednici mogu doneti dobre odluke strateškog ili taktičkog karaktera. Opet, zbog promenljivosti okruženja, nema garancija da kvalitetna odluka doneta u jednoj godini može biti pravi odabir i u narednoj godini, što naglašava značaj planiranja. U praksi verovatno jedna od najčešćih rečenica koju poljoprivrednici izgovore jeste "Zbog čega da planiram kada se i onako ne zna koliko ću proizvesti i koja cena će biti". U osnovi ima puno istine u ovoj rečenici jer zaista jedino u poljoprivrednoj proizvodnji je teško prognozirati rezultat. Svi se sećamo 2012. godine kada je ne mali broj njiva zasejanih kukuruzom ostao bez prinosa, a na drugima je bio prepolovljen. Takođe, turbulentni period cena od 2007. do 2015. naučio je poljoprivednike da cene poljoprivrednih proizvoda mogu značajno da se promene u toku jedne proizvodne godine, bilo da se udvostruče ili prepolove. Nove najave eksperata iz oblasti cena poljoprivrednih proizvoda su takve da predviđaju stabilan period na međunarodnom tržištu uz minimalne oscilacije cena u narednim godinama. Naravno, ovo ne mora da važi za lokalna tržišta, gde su turbulencije sa cenama i dalje moguće, kao posledica kratkoročnih poremećaja u  odnosima ponude i tražnje. Kalkulacije su jedan od osnovnih planskih alata u procesu donošenja odluka. Najčešće korišćeni oblik kalkulacija u praksi jesu kalkulacije bruto marže. Bruto marža jeste razlika između prihoda u proizvodnji jednog poljoprivrednog proizvoda i svih varijabilnih troškova neophodnih za tu proizvodnju. Teško je napraviti jednu kalkulaciju koja bi bila orijentir svim poljoprivrednicima. Svako porodično gazdinstvo je specifično i najispravniji pristup je da svaki poljoprivrednik pripremi i analizira kalkulacije za svoje gazdinstvo.

Međutim, zahvaljujući projektu Kvalitetna, genetski nemodifikovana soja iz Dunavskog regiona koji je finansirao nemački GIZ u periodu 2014-2016.godine, prikupljeni su podaci sa 39 gazdinstava, koji omogućavaju da se na bazi identifikovane tehnologije u proizvodnji soje izrade planske kalkulacije za 2017. godinu. U kalkulaciji (Tabela 1) obuhvaćen je širi opseg prinosa i cena (Tabela 2). Suša koja traje više nedelja, neminovno će umanjiti prosečne prinose. Proizvođači čije se njive nalaze na višim terenima Telečke visoravni, pa nadalje u pravcu severa, kao i proizvođači sa područja Srema, ove godine imaće značajno niže prinose. Ukupna proizvodnja soje u 2017. godini biće značajno manja u odnosu na poslednje tri godine , za razliku od ostalih zemalja u regionu kao i u Evropi i svetu, gde je povećana proizvodnja i gde nije bilo suše kao što je to bio slučaj kod nas, iako su površine zasejane sojom u 2017. godini rekordne. Zbog pada prosečnih prinosa, može se očekivati obim proizvodnje koji će biti sličan onom iz 2013. godine. Na međunarodnom tržištu ne očekuju se značajnije promene cena usled stabilnog rasta proizvodnje u zemljama koje su najveći proizvođači soje. Kalkulacijom bruto marže prikazanom u tabeli broj 1 obuhvaćeni su prinosi soje u rasponu od 1,5 do 4,2 t/ha. Obzirom na sušu realno je očekivati da će se u praksi prinosi kretati bliže nižem nivou prikazanog opsega. Varijabilni troškovi se razlikuju po nivoima prinosa zbog razlika u troškovima đubriva i pesticida. Troškovi đubriva su obračunati kao proizvod cena aktivnih mineralnih materija utvrđenih na osnovu tržišnih cena mineralnih đubriva i količine aktivnih mineralnih materija iznetih sa očekivanim prinosom. Troškovi pesticida se takođe razlikuju prema visini prinosa jer proizvođači koji teže višim prinosima najčešće imaju veće troškove pesticida. Utvrđene bruto marže pri nižim nivoima prinosa neće biti dovoljne da se nadoknade svi fiksni troškovi (amortizacija mehanizacije i objekata, porez, i sl.), kao ni oportunitetni troškovi upotrebe resursa u sopstvenom vlasništvu (porodična radna snaga, zemljište u vlasništvu i sopstveni kapital). Poljoprivrednici koji ostvare prinose od 2,7 t/ha i niže, gotovo sigurno će trpeti gubitak ukoliko cene budu na nivou od 43 din/kg, što je u skladu sa očekivanim rastom cena na međunarodnom tržištu.

Proizvodna 2016/2017. godina će verovatno ostati upamćena kao jedna od težih godina za poljoprivredne proizvođače koji su se usmerili dominantno na ratarsku proizvodnju. Nakon loših rezultata postignutih u proizvodnji pšenice, gde su prinosi bili niži za oko 20% u odnosu na petogodišnji prosek, intenzivna suša sa visokim temperaturama tokom juna i jula umanjiće prinose i ostalim usevima poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe. Na kraju, neko bi mogao ponoviti komentar "u čemu je svrha planiranja kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja?" Postoje najmanje dva razloga zbog kojih se poljoprivrednicima isplati da troše vreme u planiranje.

• Prvi je svakako, da ukoliko teže da maksimiziraju profit na svom gazdinstvu, tada će izradom planskih kalkulacija i na osnovu dobijenih rezultata odabrati da u većem obimu proizvode one useve koji pokazuju više bruto marže, ukoliko proizvodni i tržišni uslovi ostanu u granicama prosečno očekivanih.

• Drugi razlog je, da ukoliko proizvodni i tržišni uslovi budu lošiji od prosečno očekivanih imaju bolje mogućnosti da upravljaju rizikom. Ukoliko poljoprivrednici zbog finansijske situacije nisu u mogućnosti da se previše izlože riziku, tada mogu da biraju proizvodnju u većem obimu onih useva koji su manje osetljivi na proizvodne, tržišne i cenovne rizike. Soja je usev koji je u prethodnim godinama pokazao da je nešto manje osetljiv na sušu u odnosu na kukuruz, a kada su u pitanju tržište i cene, soja ima nešto stabilnije cene u odnosu na suncokret koji joj je glavna konkurentska uljarica.

Tabela 1 i tabela 2 su na sledećem linku.

Bilten "Za našu zemlju", avgust 2017, broj 56.