Uticaj suše na razviće i prinos kukuruza

Stručna podrška: dipl. ing. Zorica Rajačić, PSS Zrenjanin

Nedostatak padavina tokom zimskog perioda i kasnije tokom vegetacije ove 2017. godine, uticaće na značajno smanjenje prinosa svih prolećnih ratarskih useva. Kako je kukuruz naša najzastupljenija žitarica, najveći gubici će biti na ovoj biljnoj vrsti. U Vojvodini se kukuruz gaji na najvećim površinama od svih ratarskih biljaka. U regionu Srednjeg Banata kukuruz se gaji prosečno na oko 82.000 ha, odnosno na oko 36 % oraničnih površina. Prosečan prinos u periodu od 1976-2016. godine bio je 5,2 t/ha, a varirao je u širokom rasponu od 1.97-8,9 t/ha (RSZ) i bio je u korelaciji, pre svega, sa količinom i rasporedom padavina. Smatra se da je kukuruz otporan prema suši i da ekonomično troši vodu. Međutim, pošto stvara veliku vegetativnu masu, daje visoke prinose, ima dug vegetacioni period, kukuruz troši velike ukupne količine vode. U nedostatku vode kukuruz uspešno može da prebrodi sušu, ali daje niže prinose, jer biljke troše teže pristupačne kategorije vode iz zemljišta. Treba imati u vidu da je kukuruz u stanju, zahvaljujući obliku i položaju listova, da bolje od drugih useva koristi i male količine padavina. Voda se sliva po lišću i stablu, kvasi zemljište neposredno uz stablo i biva iskorišćena od korenovih žilica iz površinskih slojeva zemljišta. Potrebe kukuruza za vodom u svim periodima rasta i razvića nisu iste. Najviše vode se utroši od cvetanja do završetka oplodnje, 28-30 % od ukupne količine.

Smatra se da je kukuruz naročito osetljiv na sušu počevši sa periodom 10 dana pre metličenja i završavajući 20 dana iza početka cvetanja. Ovaj period je nazvan „kritičnim periodom“ i nedostatak vode u ovom periodu u značajnoj meri se odražava na visinu prinosa i taj nedostatak ne može se nadoknaditi u kasnijim fazama razvoja.

Obzirom na postojanje, kod kukuruza vrlo izraženog i dosta dugog „kritičnog perioda“, potrebna je naročita pažnja prema problemima nakupljanja i pažljivog utroška zemljišne vlage. U nakupljanju i produktivnom utrošku zemljišne vlage, odlučujući značaj ima pravilna obrada zemljišta i očuvanje zemljišne vlage, što znači da zemljište treba obrađivati samo u zrelom stanju od početka žetve preduseva do setve kukuruza, i dalje u toku vegetacije održavati zemljište dobro obrađeno i u čistom stanju od korova. Ukoliko suša zahvata fazu cvetanja (pri nedovoljnim rezervama vlage u zemljištu), kukuruz jako smanjuje prinos. Smanjivanje prinosa u sušnim godinama ostvaruje se uglavnom kao rezultat skraćivanja razmera klipova i sterilnosti biljaka. Stoga se u sušnim godinama povećava broj sterilnih (jalovih) biljaka. U sušnim godinama zapaža se na klipovima takozvana krezubost (neispunjenost klipova zrnom), pogoršava se kvalitet prinosa — smanjuje se veličina klipova i masa 1.000 zrna. Postoji zavisnost između stepena opadanja prinosa i dužine vegetacionog perioda sorte. U uslovima suše, sorte dužeg perioda vegetacije znatnije smanjuju prinos. To se objašnjava time što je suša jače izražena u periodu njihovog cvetanja, kada je i nedostatak vlage veći. Sorte kraće vegetacije, kod kojih cvetanje i oplodnja protiče pri obezbeđenošću zemljišta vlagom, u sušnim godinama daju veće prinose.

Prinos nije uslovljen samo klimatskim faktorima, već primenjenom agrotehnikom, tipom zemljišta, rokom setve, negom useva, izborom hibrida... Ovo su samo neke od mera kojima proizvođači mogu da amortizuju uticaj klimatskih faktora, ali ekstremno visoke temperature praćene nedostatkom padavina i toplim suvim vetrom veoma su loše uticale na oplodnju na većim površinama što će se odraziti i na prinos kukuruza ove proizvodne godine.

Bilten "Za našu zemlju", broj 56, avgust 2017.