Analiza meteoroloških prilika tokom vegetacije 2017. godine

Stručna podrška: Dragan Vajgand, Agroprotekt doo Sombor

Iza nas je još jedna specifična vegetacija tokom koje je vladalo izuzetno toplo vreme. Kako imamo kontinuirane vremenske podatke za period od 1955— 2017. godine za Sombor, dalja analiza odnosi se ISKLJUČIVO na Sombor. Obzirom da je klima Vojvodine prilično ujednačena što se temperatura tiče, podaci daju stvarnu sliku za temperaturne uslove u celoj Vojvodini. Na grafikonu temperatura i padavina, prikazane su srednje mesečne temperature tokom 2017. godine. Jasno se vidi da je samo april bio na nivou višegodišnjih vrednosti. Svi ostali meseci su bili topliji od proseka i to: maj za 0.9 °C, jun za 2,6 °C, jul za 1,5 °C, avgust za čak 4,4 °C I septembar za 0,8 °C. U proseku ceo period je bio topliji za 1,7 °C u odnosu na prosek prethodnih godina. Avgust je temperaturno bio najekstremniji. Tokom avgusta je izmerena srednja temperatura od 25.3 °C, što je najviša srednja mesečna temperatura ikad zabeležena. Do sada je mesečni rekord izmeren u julu 2012. godine I iznosio je 25.1 °C. Na grafikonu srednjih mesečnih temperatura za avgust, vidi se jedna kriva i jedna prava linija. Kriva predstavlja mesečne temperature po godinama na kojoj se vidi da su temperature u avgustu sve više i više. Od 2007. godine, svi avgusti su bili topliji od višegodišnjeg proseka koji za avgust iznosi 20.9 °C!

Prava linija predstavlja trend – pravac povećanja srednje mesečne temperature u avgustu. Od 1955. godine do sada, srednja mesečna temperatura je porasla sa 19,3 °C na 22.7 °C ili za 3,4 °C odnosno za 15%! Visoke temperature u 2017. Godini pratio je neravnomeran raspored padavina. Visina padavina tokom 2017. godine je u aprilu bila veća za 1 mm i u septembru za 22 mm u odnosu na prosek. Tokom ostalih meseci 2017. godine, visina padavina je bila niža u odnosu na srednje vrednosti i to u maju za 6 mm, junu za 24 mm, julu za 11 mm i avgustu za 29 mm. Niže padavine u odnosu na višegodišnji prosek nisu očekivane, jer više temperature obično prate i više padavine. Tokom vegetacionog perioda je palo za 48 mm padavina manje nego što je to prosek. Ukoliko iz računanja izuzmemo septembar, kada su kukuruz, soja i suncokret već završili vegetaciju, onda je manjak padavina iznosio 70 mm!!!

Iza nas je vegetacija koja je bila toplija za 1,7 °C u odnosu na prosek i sa 48 mm (70 mm bez septembra) nižim padavinama nego što je to uobičajeno!!! Promena klime ide u pravcu da će deficit vlage tokom proleća i leta biti sve veći što već dovodi da u regionima sa peskovitijim zemljištem ozimi usevi pšenica, ječam i uljana repica zauzimaju sve veći udeo u setvenoj strukturi, jer one obezbeđuju stabilnije prihode nego jare gajene biljke.

Bilten "Za našu zemlju", broj 58, oktobar 2017.