Ublažavanje posledica prirodnih nepogoda u ratarstvu

Stručna podrška: dr Slaven Prodanović, Poljoprivredni fakultet Zemun

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Organizija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO , Food and Agriculture Organization of the United Nations) udružili su snage da pomognu ratarima. U pripremi je uputstvo za proizvođače kukuruza i soje o merama koje mogu preduzeti da smanje rizik od klimatskih promena. U Beogradu je 26. i 27. septembra održana Inicijalna radionica projekta TCP /RER/3504 pod nazivom: „Smanjenje uticaja prirodnih nepogoda kod kukuruza i soje“. Srpski proizvođači kukuruza i soje, kao i proizvođači drugih ratarskih i povrtarskih useva, negativno su pogođeni različitim prirodnim nepogodama, kao što su suše, ekstremne temperaturne fluktuacije, mraz, poplave i drugo. Klima se evidentno menja i sve su veće oscilacije u temperaturama i padavinama između godina. U zavisnosti od veličine i tipa prirodnih nepogoda, dolazi do većeg ili manjeg smanjenja prinosa, a što negativno utiče na prihod i na život poljoprivrednika.

Gotovo da nema ratara u Srbiji koji neće osetiti posledice ove sušne 2017. godine. Prema indeksu svetskog rizika 2015., izloženost stanovništva u zemljama zapadnog Balkana na klimatske promene najveća je u evropskom kontekstu. Osim toga, klimatske promene mogu doprineti povećanju učestalosti bolesti i pojavi novih štetočina. Ovakva situacija zapravo utiče na ceo poljoprivredni sektor; a pošto ovaj sektor značajno doprinosi bruto društvenom proizvodu (BDP) i pruža zapošljavanje velikom broju ljudi sa sela, srpska ekonomija može biti značajno pogođena. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije želi povećati spremnost proizvođača kukuruza i soje da se  usprotstave posledicama prirodnih nepogoda. U tom smislu, pokrenulo je inicijativu za izradu tehničkog vodiča o dobrim praksama i tehnologijama u proizvodnji kukuruza i soje, u kojem bi bile date odgovarajuće preporuke proizvođačima o merama za smanjivanje uticaja sve izraženijeg variranja klime. FAO je podržao ovu inicijativu i pokrenuo projekat kroz koji je pomogao organizaciju inicijalne radionice. Radionica je okupila srpske stručnjake sa ciljem da razgovaraju o uticaju klime na  proizvodnju kukuruza i soje u Srbiji i da identifikuju problem i odgovarajuće inovativne tehnologije.

Učestvovali su predstavnici FAO , Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva ekologije, Poljoprivrednih fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, Instituta za kukuruz u Zemun Polju, Instituta za ratarsvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Instituta za primenu nauke u  poljoprivredi, Republičkog hidrometeorološkog zavoda, savetodavaca, asocijacija farmera Srbije, Danube Soya grupe i  Victoria Logistic.

Tokom radionice razmatrano je trenutno stanje u ratarskoj proizvodnji, sa posebnim osvrtom na odsustvo navodnjavanja, dominaciju malih parcela, stajanje prolećnih površinskih voda po njivama, zbijenost zemljišta, zastarelost mehanizacije, potrebu za razbijanjem plužnog đona i ostajanje neobrane letine. Na osnovu diskusije, zaključeno je da će tehničko uputstvo obuhvatiti razradu odgovarajućih mera, uključujući izbor sorti i hibrida sa stabilnim prinosom, visokim žetvenim indeksom i tvrđim zrnom. Na radionici je preporučena rejonizacija useva prema tipu zemljišta, primena odgovarajuće agrotehnike, plodoreda, vremena i načina setve, ishrane biljaka i nege useva, kroz zaštitu od prouzrokovača bolesti i štetočina i kontrolu korova. Takođe je istaknut značaj malčiranja, pokrovnih useva, zelenišnog đubrenja, združene setve i diverzifikacije proizvodnje. Tehničko uputstvo, u vidu brošure, može se očekivati do kraja 2017. godine.

Bilten "Za našu zemlju", broj 58, oktobar 2017.