Kina — tradicija gajenja soje pet hiljada godina

Imali smo priliku i čast da sa Brankom Jevremovim, komercijalnim direktorom kompanije Agri business partner d.o.o. iz Sombora, razgovaramo o poslovanju kompanije, ali i o impresijama sa studijskog putovanja iz Kine, odakle se nedavno vratio. Jedna od glavnih delatnosti kompanije Agri Business partner doo je, pored proizvodnje mleka, semenskih i merkantilnih biljnih vrsta, i proizvodnja soje. Četiri zavisna preduzeća u okviru Agro bussiness partner grupe imaju u vlasništvu 5.500 hiljada hektara zemljišta. Godišnje obrađuju između 6 i 6,5 hiljada hektara, a na 20% površine, trude se da, zahvaljujući ukupnoj površini pod zalivnim sistemima koja iznosi približno 70% u ovom momentu, imaju dve setve. Već duži niz godina konstantno ulažu i unapređuju svoj sistem za navodnjavanje.

Šta biste posebno pomenuli kada je u pitanju poslovanje kompanije ABP?

Pored proizvodnje mleka za koju je namenjeno između 1.500 i 2.000 ha, iskoristili smo mogućnost da sa specifičnom tehnologijom koja nam je preporučena iz zapadnoevropskih zemalja, radimo kabasti deo silaže kao podusev posle tritikala ili ječma koji se jako rano, (tokom aprila meseca za kabasti deo) silira za stoku, a te površine se koriste, preko 90% za setvu naknadnog useva soje u gotovo optimalnim agrotehničkim rokovima za setvu. Na dve mlečne farme imamo ukupno oko 2.000 grla, oko 1.000 krava u muži. I 95 % stočne hrane se proizvodi u okviru firme. Povod za organizovanje Dana polja Dunav soje na našem imanju u Lugovu, upravo je bila činjenica da smo uspeli, pre nekoliko meseci, da dobijemo prvi zvanični sertifikat za Dunav soja mleko, što znači da je proizvodnja mleka i svih komponenti apsolutno transparentna bez genetski modifikovanih organizama kako same stoke tako i stočne hrane.

Vaša kompanija je članica Dunav Soja udruženja već 4 godine. Koliko je članstvo u ovakvoj organizaciji značajno za kompaniju?

Tokom višegodišnje proizvodnje soje, ustanovljena je njena stabilnost kao uljarice. Uradili smo sertifikaciju zrna soje po Dunav Soja standardu. Taj sertifikat nam je omogućio da tokom godina izvozimo zrno soje na tržište Evropske Unije. Međutim, odlučili smo da krenemo put stvaranja dodate vrednosti našem proizvodu, s obzirom da imamo preko 2.000 krava muzara, a što se u prvim godinama pokazalo kao veoma isplativo. Sertifikovano Dunav soja mleko je već u prvoj godini zauzelo značajno bolju poziciju na tržištu sirovog mleka u našoj zemlji. Svi potrošači koji budu izabrali mleko ovog geografskog porekla, mogu biti sigurni da je isto dobijeno poštovanjem principa sledljivosti i kvaliteta po Dunav Soja standardu BEZ GMO-a.

Putovali ste nedavno u Kinu. Šta je bio povod za putovanje?

Povod je bio Prvi evro-azijski kongres o soji, organizovan između asocijacije naučnih i privrednih organizacija iz Kine I Evropske organizacije Dunav soja. Mi smo pozvani da učestvujemo kao jedan pozitivan Evropski primer kompanije, koja pored toga što ima gotovo kompletan ciklus proizvodnje, ima namere i da i dalje unapređuje sve aspekte iz tog ciklusa. Mi smo već prepoznatljivi kao vrlo referentan proizvođač semenskog Direktor SGS Beograd Marinko Ukropina i generalni direktor ABP iz Sombora Ronan Conro, prvo sertifikovano Dunav soja mleko u regionu a iz Srbije materijala svih regionalnih semenskih kuća, proizvođač koji ostvaruje visoke i stabilne prinose merkantilne soje. Prerađujemo i merkantilnu soju pre svega za potrebe svojih farmi goveda, ali i određenog dela tržišta koji traži tačno određeni kvalitet sojinog griza i pogače.

Domaći proizvođači soje ponosni su na četrdesetogodišnju tradiciju proizvodnje soje u Srbiji. Kakva je situacija u Kini? Šta ste otkrili na tom putovanju?

Pre svega moram reći da je Kina zemlja koja ima dugogodišnju tradiciju proizvodnje soje. Oni su 5-ta zemlja proizvođač soje u svetu po površinama, a prvi potrošač u svetu proizvoda od soje za ljudsku upotrebu. Ukupno proizvode preko 13 miliona tona soje godišnje. Istovremeno se čak 2/3 od ukupne proizvodnje u svetu kupi za potrebe kineskog stanovništva i ishrane životinja, obzirom da se izuzetno uvećala proizvodnja i potrošnja svinjskog mesa. Najznačajniji izvozni, ali i uvozni artikal je sojino ulje. Ovo je putovanje bilo zamišljeno u dva dela. Tokom prva tri dana su svi učesnici učestvovali u programu simpozijuma o soji gde smo bili upoznati sa njihovom tradicijom i činjenicom da se, prema nekim materijalnim dokazima koji su nam prezentovani, kod njih soja konstantno gaji preko pet hiljada godina. Najfascinantnija činjenica, meni lično, bio stanovništvo u Kini čini soja I prerađevine od soje. Novost je bila i to da oni više od nekoliko hiljada raznih proizvoda od soje svakodnevno koriste, i samim tim su jako skoncentisani na unapređenje proizvodnje soje sa daljim konstantnim rastom površina pod sojom i željom da unaprede svoje prinose i usavrše sorte čak i hibride sa kojima već uveliko manipulišu.

Koliki su njihovi prinosi soje?

Istorijski rezultat koji je prezentovan na jednom oglednom polju, u Harbinu na Poljoprivrednoj Akademiji kako su i sami naglasili, je iznosio 6.058 kg kod njihovih najstabilnijih sorata u Severnom reonu gajenja sa sortom iz prve grupe zrenja.

Šta je na Vas ostavilo najjači utisak na ovom studijskom putovanju?

Velika intencija od strane Evropske delegacije i domaćina iz Kine, bila je da naglase veliku efikasnost u ishrani je podatak da 60% ukupnog hraniva za primarno humane populacije sa sojom na način da su spremni da podele iskustva kao što su spremni i da vrlo rado prihvataju iskustva iz Evrope iz oblasti unapređenja agrotehnike u proizvodnji soje. Značajno je naglasiti da su spremni da podele veliko, očigledno ogromno iskustvo u preradi soje i njenoj svakodnevnoj upotrebi.

Rekli ste da je u ljudskoj popolaciji upotreba soje 60%. Da li oni soju koriste kao i mi, za ishranu i u stočarstvu takođe ili soju upotrebljavaju i u druge svrhe?

U najvećoj fabrici u Kini koja svoje proizvode plasira na više kontinenata i zove se Juwang su nam predstavili nekoliko hiljada proizvoda, koji se primarno dobijaju od soje. To su proizvodi najčešće korišćeni u humanoj prehrani, farmaciji i u nekim najsavremenijim tehnologijama. U više hiljada kvadrata njihovog izložbenog prostora imali smo priliku da vidimo pakovanje od jednog zrna soje do famoznih kočnica za boinge, koji se takođe proizvode od zrna soje. Još kao student pre mnogo godina, Imao sam sreću da od mentora profesora Nenadića, naučim da je soja biljka budućnosti i posle dvadesetak godina bavljenja istom, sam opet imao sreću da zahvaljujući učešću u ovoj delegaciji shvatim da pored toga što je u Kini definitivno soja biljka najdublje istorije ona je ujedno i biljka budućnosti.

Direktor SGS Beograd Marinko Ukropina i generalni direktor ABP iz Sombora Ronan Conro,

prvo sertifikovano Dunav soja mleko u regionu a iz Srbije

 

Bilten "Za našu zemlju", broj 58, oktobar 2017.