Razgovori i komentari sa povodom

Iza nas je jedna nadasve neobična godina, godina puna izazova, poraza i pobeda. Šta nas čeka u narednoj godini, sigurno niko ne zna, ali ono što sigurno znamo je da će biti potrebno uložiti puno rada, truda, usaglašenosti, primene stručnih mera, kako bi se izborili sa proizvodnjom pod otvorenim nebom, kako bi smanjili rizike, a ujedno realizovali uspešnu i profitabilnu proizvodnju. Povodom izlaska 60. broja biltena „Za našu zemlju“, pitali smo naše eminentne stručnjake iz raznih oblasti poljoprivrede da nam odgovore na pitanje: Kako vidite poljoprivredu u narednoj godini i šta bi preporučili, savetovali proizvođače da treba da urade ili na šta da obrate pažnju?

Evo šta su nam oni odgovorili.

Aleksandar Bogunović, Zamenik direktora Sektora za poljoprivredu Privredne Komore Srbije

„Iz godine u godinu postajemo svedoci teških posledica klimatskih promena i štetnih efekata koje ostavlja na poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. Sve učestaliji vremenski ekstremi govore nam da treba više ulagati u primenu savremenih agro-tehničkih mera i inovativnih rešenja u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje. Ako analiziramo period od nekoliko godina, vidimo da nije puno učinjeno na jačanju otpornosti sektora poljoprivrede na uticaje klimatskih promena tako da ćemo verovatno i sledeće godine sa strepnjom pratiti temperature i količine padavina. Očekivani početak IPARD programa bi mogao pokrenuti veće investicije u sektoru poljoprivrede koje ograničenim programima na godišnjem nivou, i restriktivnim limitima podrške nisu bile izvodljive u prethodnom periodu. Nova sredstava će pojačati interesovanje ne samo fizičkih, već i pravnih lica za inoviranje tehnologija i nabavku nove opreme i mehanizacije, što će pozitivno uticati na dalje jačanje konkurentnosti sektora i bolje pozicioniranje domaćih proizvoda kako na domaćem tako i na stranim tržištima. Srbija se nalazi na putu ka EU što je za sektor poljoprivrede od velike važnosti, jer je to jedini sektor u Evropskoj uniji gde je sva pravna regulative 100% usklađena između svih članica. Taj proces podrazumeva da se i mi intenzivnije moramo pripremati za to što nas čeka i da što bolje trebamo iskoristiti raspoloživu podršku nacionalnih fondova i IPARD programa za jačanje sektora poljoprivrede i razvoja ruralnih područja. Smatram da bi modernizacija i digitalizacija trebala da pronađe brže i lakše puteve za ulazak u ovaj segment privrede kako bi manje vremena provodili gledajući u nebo, a više u modernizaciju i primenu novih rešenja i pravljenje novih brendova i proizvoda. Intenzivan porast populacije u svetu govori da će potreba za hranom rasti, ali sa druge strane prema izveštajima međunarodnih organizacija, usled veće modernizacije proizvodnje i podizanja prinosa u svim sektorima poljoprivredne proizvodnje, može se očekivati da će cena hrane u svetu opadati. Iz tog razloga, sektor poljoprivrede mora naći način da ponovo ojača zadružni sektor i da se okrene ka modernim principima udruživanja i privređivanja po evropskim modelima. Usitnjena poljoprivredna gazdinstva moraju tražiti mogućnost za plasman svojih proizvoda kroz organizovan način proizvodnje i prodaje i kroz diverzifikaciju ka drugim delatnostima, koje ne moraju biti vezane isključivo za poljoprivredu. Brendiranje i proizvodnja zanatskih i proizvoda sa dodatom vrednošću ima veliki potencijal i može biti rešenje za veliki broj manjih proizvođača. U vreme sve većeg podsticanja prinosa, opcija može biti i ulazak u organsku proizvodnju gde iz godine u godinu raste interesovanje. Procene su da je potražnja na svetskom tržištu takva da bi u ovom trenutku mogli da izvezemo čitavu godišnju proizvodnju poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, kada bi se sva konvencionalna proizvodnja u Srbiji transformisala u organsku. U narednom periodu očekuje se i veći rast potrošnje na domaćem tržištu, usled otvaranja specijalizovanih maloprodajnih lanaca za organske proizvode, te će proizvođači, pogotovo mali, imati novi kanal za plasman proizvoda, jer veliki proizvođači imaju uglavnom ugovorene plasmane svoje robe na ino tržištu. Dakle prostora za plasman naše robe ima, ali izazov ispred svih naših proizvođača je taj da su uslovi za ulazak na najvažnija tržišta sveta sve oštriji. Mora da se podigne svest srpskih proizvođača o važnosti ulaska u proces sertifikacije i kontrolisanje proizvodnje, bez koga će izvoz u narednom periodu, za većinu proizvođača, biti veoma težak pa čak i nemoguć. Pored toga, naš izvoz je baziran na izvozu primarnih proizvoda, a prostora za plasman proizvoda sa dodatom vrednošću itekako ima. Stoga je vrlo važno da se proizvođači što bolje pripreme za korišćenje raspoloživih podsticajnih i razvojnih fondova i ozbiljno pristupe osavremenjavanju svoje proizvodnje i unapređenju prerađivačkih kapaciteta.“

Maja Sudimac dipl.inž.zaštite bilja, PSS Pančevo

„Posvećenost poljoprivrednoj proizvodnji nije samo sprovođenje svih potrebnih agrotehničkih mera. Posvećenost je unapređivanje postojeće proizvodnje kroz povećanje nivoa znanja. Međutim, to nije nimalo lak zadatak, jer je mnogo znanja i informacija iz različitih oblasti potrebno da bi se osavremenila poljoprivredna proizvodnja. Jedan od partnera na ovom putu je Poljoprivredna savetodavna služba i Prognozno izveštajna služba AP Vojvodine i zato Vas pozivamo na dalju saradnju u godinama pred nama“.

Vukosav Saković Direktor Žita Srbije

Iza nas je ostala još jedna sušna godina. Od 2000. godine do danas, sedam sušnih godina od čega tri katastrofalne 2000., 2012. i 2017.godina, za pametne dovoljno upozorenje da se poljoprivrednoj proizvodnji treba ozbiljno posvetiti. U svetu vlada hiperprodukcija ratarskih proizvoda, ponuda je sve veća, cene su niže, zalihe sve veće i svi oni koji se ne budu borili da podizanjem prinosa smanje cenu koštanja svog proizvoda, osuđeni su na neuspeh ili u najboljem slučaju ne mogu računati na zaradu. Kakav je odnos proizvođača prema sopstvenoj proizvodnji govori i podatak da su se prinosi pšenice u ovogodišnjoj žetvi kretali od 2,5 do 10 tona po hektaru. Za toliko veliku razliku samo su delimično „krivi“ zemlja i vremenski uslovi, mnogo veći deo krivice je na samim proizvođačima. Ko ne shvati da proizvodnja počinje analizom zemljišta mnogo pre setve, da se izbor sorti vrši prema kvalitetu i podneblju kojem je sorta namenjena, da se na osnovu analize vrši prihrana useva, a bez analize rasturanje ili bacanje mineralnog đubriva. Ko ne obilazi svoje parcele i ne konsultuje struku ne može očekivati visoke prinose, a bez visokih prinosa nema zarade. To najbolje ilustruje primer iz ovogodišnje žetve, gde je u proizvodnji pšenice prosečno uloženo 60.000 din/ha, cena koštanja za prinos od 2,5 t/ha je iznosila 24 din/kg, dok je cena koštanja za prinos od 10 tona po hektaru bila 6 dinara po kilogramu. Onima koji žele da čuju dovoljno je, oni koji ne žele i dalje će se žaliti na vreme, kupce i državu.

Dragan Maćoš dipl.inž. zaštite bilja, Basf Beograd

“U poljoprivredi je jako teško dati prognozu tj. preporuku šta će se dešavati sledeće godine s obzirom da je to proizvodnja pod otvorenim nebom gde mnogo toga ne zavisi od nas. U takvim uslovima proizvodnje i najmanja greška može mnogo da košta proizvođača. Ono što bih posebno naglasio jeste da sledeće sezone dobro treba razmisliti o sigurnosti useva, počevši od osiguranja useva:

• kroz osiguravajuće kuće

• kroz korišćenja sigurnih preparata koji garantuju efikasnost, jer vremena za

popravke je sve manje…

I za kraj poručio bih proizvođačima da razmisle o mudroj poruci: “Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari”.

MS c Radmila Vučinić

„Godina koja je na izmaku, nažalost većini poljoprivrednika nije bila naklonjena. Sve drastičnije klimatske promene ostavljaju nesagledive posledice od kojih proizvođači neće moći tako brzo da se oporave. Godina pred nama postavlja u fokus oblast investicija u poljoprivedi i izmene koje nastaju prvim pozivom za pretpristupne fondove IPARD. Nepotrebno je diskutovati o značaju investicija, jer konkurentnost naše proizvodnje upravo zavisi od toga. Klasifikacijom proizvođača i jasnijim definisanjem ko je komercijalni proizvođač, a ko "hobista", najzad će oni čiji je osnovni izvor prihoda poljoprivreda, imati mogućnost da ostvare značajnu podršku od minimalno 60% od neto vrednosti investicija u mehanizaciju, mašine, opremu, skladišne kapacitete i dr. Ovo je svakako velika i značajna promena za naše proizvođače i trebaće malo vremena i truda prilagoditi se, ali dugoročno gledano ovo je izuzetna šansa i značajan vetar u jedra našoj poljoprivredi. Prva godina će biti veliki izazov i svakako škola za sve učesnike u ovom procesu.“

Mr Ilija Bjelić PSS Zrenjanin

„Odavno se nije desilo da je tako teško bilo doneti zaključak šta se sve dešavalo na terenu. Očigledno je, da je bilo proizvođača, koji su uradili punu agrotehniku, a nisu imali „samo“ dobar raspored padavina i da su prinosi izostali. Ali je bilo takođe očigledno da je bilo i proizvođača koji su imali „sreću“ da padne kiša u pravom momentu iako je agrotehnika bila veoma loša, kasna, nepotpuna. Ali to i navodim kao primer da nije pravilo da se nešto slučajno desi, već da se mora slušati struka. Potrebno je da više verujemo jedni drugima, da imamo iskren odnos, da iznosimo prave rezultate, da vodimo evidenciju o tome šta je rađeno na parceli kroz knjigu polja, jer će se samo tako moći doneti pravi zaključak i omogućiti svima nama da se greške ne ponavljaju iz godine u godinu.“

Dr h.c. prof. dr Branko Marinković

„Nakon teške proizvodne sezone koja je već za nama, poljoprivredni proizvođači u narednoj godini treba da obrate paznju na količine đubriva koje će primeniti. Primena osnovnih NPK đubriva na većini obradivih površina koje se koriste za ratarsku proizvodnju, već je obavljena tako da je za njihovu korekciju već kasno. Suša kojoj smo bili izloženi u prethodnoj godini uticala je na smanjenje usvajanja svih hranljivih materija iz zemljišta tako da je realno očekivati da je i deo azota ostao neiskorišćen. Ova činjenica je jedna od mnogobrojnih koja nas upućuje na neophodnost uzorkovanja zemljišta na sadržaj lako pristupačnog azota (N-min metoda), kako bi se đubrenje azotom izvršilo pravilno. Količine azota koje su ostale u zemljištu, mogu se značajno razlikovati i zavise od niza faktora tako da procena na osnovu iskustava može dovesti do velikih problema u procesu proizvodnje nakon ovakvih ekstremnih godina. Poznato je da azot kao nosilac prinosa ukoliko se u zemljištu nađe u nedostatku, ali i u suvišku, podjednako negativno utiče na visinu prinosa gajenih biljaka. Analizom zemljišta N-min metodom, pored informacije o količini i rasporedu azota po profilu dobijamo i podatke o količinama i rasporedu vlage po profilu zemljišta. Količina i raspored vlage na svakoj njivi takođe se može značajno razlikovati kao i sadržaj azota. Količina vlage zavisi kako od prinosa koji je ostvaren u prethodnoj godini, tako i od mogućnosti zemljišta da zadrži vlagu. Navedene činjenice jasno upućuju na potrebu uzorkovanja zemljišta za potrebe N-mina kako bi se odredila optimalna količina azota i sadržaj vlage u zemljištu kao dva najvažnija parametra za utvrđivanje potencijala svake njive u svakoj proizvodnoj godini.“

Katarina Radonić dipl.inž.zaštite bilja, PSS Vrbas

„Proizvodna 2017.godina je bila izuzetno sušna, zbog toga proizvođači moraju u narednoj 2018.godini dobro da paze prilikom pravljenja plana setve, na residue herbicida u zemljištu. Male količine padavina utiču da se herbicidi ili ostaci herbicida zadrže u oraničnom sloju pa se često dešava da nam naredni usevi stradaju ili zaostaju u razvoju zbog delovanja upravo tih, nerazgrađenih ostataka uglavnom herbicida. Da će to biti značajan problem pokazuju i podaci o propadanju useva uljane repice posejane ove jeseni, kao i proređivanje sklopa pšenice na pojedinim parcelama.“

Milena Petrov dpl.inž. zaštite bilja, PSS Novi Sad

„U sadašnje vreme od proizvođača se očekuje visoka i stabilna proizvodnja hrane. Opšta globalizacija na svetskom nivou, a posebno trgovinske razmene roba, kao i globalne klimatske promene, doprinele su značajnom uticaju biljnih bolesti i štetočina na proizvodnju hrane. Zato preporučujem poljoprivrednim proizvođačima da se POŠTUJE STRUKA i da se na osnovu PREPORUKA STRUČNIH LICA na vreme primenjuju mere zaštite da bi se ostvarili postavljeni ciljevi.“

Rade Popović Ekonomski fakultet, odsek za poljoprivrednu ekonomiju i agrobiznis

Za skoro već proteklu proizvodnu 2017. godinu moglo bi se reći da nas je iznenadila, ili bolje rečeno podsetila na to koliko je poljoprivreda rizična delatnost. Zbog suše u drugoj polovini godine proizvodnja kukuruza je u odnosu na očekivanja prepolovljena, što važi i za soju, dok je pad prinosa suncokreta bio manje izražen. Obzirom da će značajan broj poljoprivrednika biti u problemu kako da pokrene proizvodnju u 2018. proizvodnoj godini, svako preuzimanje dodatnih rizika nije uputno. U planiranju naredne proizvodnje, kod takvih gazdinstava prioritet treba dati onim linijama proizvodnje koje imaju veću stabilnost prinosa. Stabilnost proizvodnje poljoprivrednih proizvoda na globalnom nivou i niska carinska zaštita, uticali su da cene na nacionalnom tržištu ostanu stabilne, što je dodatno pogodilo poljoprivrednike i umanjilo njihove dohotke. Kao pomoć za bolje planiranje proizvodnje u narednoj godini, može poslužiti kalkulator bruto marže KBM 1.2 koji je dostupan na Internet stranicama Ekonomskog fakulteta u Subotici. Upotrebom ovog alata poljoprivrednici mogu analizirati i uticaj proizvodnog i cenovnog rizika, kao dve najznačajnije vrste rizika u poljoprivrednoj proizvodnji. Opšti trend rizika koji važi na širem nivou jeste da raste značaj proizvodnih rizika zbog klimatskih promena, dok većina ekspertskih prognoza ukazuje na to da u narednim godinama možemo očekivati stabilnije cene poljoprivrednih proizvoda, što umanjuje značaj cenovnih rizika.

Bilten "Za našu zemlju", broj 60, decembar 2017.