Tvrd lešnik — voćka isplativa

dipl.inž Ljubica Vukićević, rukovodilac Stručne službe Victoria Logistic

Za lesku se poslednjih godina govori da je trenutno jedna od najisplativijih biljnih vrsta u kompletnoj ratarskoj i voćarskoj proizvodnji i to zbog dobre cene i konstatne potražnje na domaćem, ali i na stranim tržištima. Prema nekim procenama, u Srbiji se proizvede svega petina lešnika koji se utroši, dok se preostalih 80 odsto uvozi najčešće iz Turske, Španije ili Italije koje su ujedno i najveći svetski proizvođači ovog dragocenog ploda. Upravo zbog tog velikog raskoraka između domaćih izvora lešnika i uvoza, došlo je do ekspanzije proizvodnje leske koja je značajno porasla, ali još uvek nedovoljno da zadovolji srpsko tržište. Naša zemlja ima povoljne agroekološke uslove za ovu vrstu jer je leska prilično otporna biljka i može i u lošim uslovima da donese zadovoljavajući prinos.

Za lesku sa visokim genetskim potencijalom potrebna su umereno vlažna i humusna zemljišta sa neutralnom ili nešto višom pH vrednošću, a ako zemlja nema dovoljno vlage, ona se mora nadoknaditi. Sadnice treba zalivati sa 10 litara vode dnevno, naročito u prvim godinama kako bi se postigao dobar prijem sadnica, a po potrebi i kasnije, ukoliko su visoke temperature tokom leta ili dugi periodi bez kiše.

Ipak, preterana količina vlažnosti u vidu visokog nivoa podzemnih voda ili dugog zadržavanja površinskih voda može loše uticati na biljku, kao i blizina većih vodnih površina. Blizina jezera i velikih reka utiče na smanjenje temperaturnih kolebanja, na povećanje relativne vlažnosti vazduha kada vegetacija kod lešnika počinje kasnije, pa i faza cvetanja i završetak vegetacije. Iz tog razloga, ali i zbog potreba za svetlošću i provetrenošću, leski odgovaraju tereni sa blagim nagibom zbog izraženijeg strujanja vazduha i manje otpornosti od izmrzavanja. Što se tiče kvaliteta zemljišta, leska traži duboka i strukturna rastresita zemljišta sa povoljnim vodno-vazdušnim režimom, dobrih hemijskih i bioloških osobina. Takva zemljišta su peskovito-glinovita i humusno- karbonatna. Leski ne pogoduju kisela zemljišta, zbog toga pre sadnje treba obavezno uraditi analizu zemljišta koja će pokazati pH vrednost zemljišta, a idealna pH vrednost za gajenje leske je od 6 do 7.

Pre sadnje, ukoliko je potrebno, treba obaviti i drenažu, a na osnovu analize zemljišta uraditi đubrenje na rezervu uz obaveznu upotrebu i stajnjaka (ili nekog drugog organskog đubriva), kako se radi kod svih dugogodišnjih zasada. Na jednom hektaru se sadi oko 500 sadnica, a pre sadnje se kopaju jame duboke i široke 40 cm. Najviše se preporučuje jesenja sadnja leski koju bi trebalo obaviti već sa početkom jeseni, dok prolećna sadnja mora biti okončana najkasnije do marta.

Ono što leska preporučuje našim poljoprivrednicima, pored dobrih uslova za gajenje i stabilne potražnje, jeste i računica koja govori da se lešnik, doduše uz malo čekanja, isplati u svim varijantama. Tako proračuni govore da zasad leske može biti isplativ čak i ako se kompletna proizvodnja finansira iz kredita ili neke slične pozajmice. Naime, prema stručnim radovima urađenim na temu isplativosti sadnje, za podizanje zasada leski na jednom hektaru, kao i za njegovo održavanje tokom prve četiri godine, potrebno je oko 7.300 evra i u tu cenu su uračunate sadnice, troškovi održavanja kao i podizanje ograde.

Uz pravilnu primenu svih agrotehničkim mera, proizvođači kod nas mogu da računaju na prinos od oko 1,5 tona jezgra po hektaru, pri čemu se veleprodajna cena jezgra lešnika kreće oko 3 evra po kilogramu uz povremene varijacije.

Kada se tome doda i dugovečnost zasada leski koji mogu da rađaju i do 50 godina, jasno je da je ova biljna vrsta, uprkos nešto većem početnom ulaganju u proizvodnju, višestruko isplativa, o čemu svedoče i proračuni koji govore da se na jedan evro troškova ostvaruje oko 3,5 evra vrednosti proizvodnje te ne treba da čudi da su se poslednjih godina kod nas, naročito u Vojvodini, pojavile i plantaže od po nekoliko desetina hektara.

ANALIZOM ZEMLJIŠTA DO BOLJEG PRINOSA LEŠNIKA

Od agrotehničkih mera kod leske svakako je vrlo poželjno imati navodnjavanje sistemom kap po kap, ali jednako se mora voditi računa i o održavanju površina u redu i između redova, košenju, freziranju, zimskom orezivanju, đubrenju sa odgovarajućim formulacijama đubriva i preciznim količinama na osnovu analize zemljišta, što se pogotovo pokazalo kao značajan faktor u ostvarivanju boljih prinosa.

Tako je pretprošle sezone Stručna služba kompanije Victoria Logistic sa automatskom sondom uzela uzorke na jednom zasadu lešnika u Nadalju, a rezultat analize zemljišta je pokazao da zemljište ima visok sadržaj i fosfora i kalijuma pa je dodavanje fosforne i kalijumove komponente u zemljište bilo nepotrebno, odnosno moglo je da bude i štetno zbog blokiranja i pojave antagonizama ostalih hranljivih elemanata u zemljištu.

Data je preporuka da se na svih 5 jutara leske primeni svega 80 kg/ha KCl, a prinos je, uprkos ovako maloj primenjenoj količini đubriva, na ovoj parceli naredne godine bio udvostručen.

Bilten "Za našu zemlju", broj 64, april 2018.