Primena suncokretovih sačmi

Stručna podrška: Igor Apić, direktor Sektora proizvodnje hrane za životinje, Veterinarski zavod Subotica Vladimir Šarac, direktor Sektora kontrole kvaliteta i razvoja novih proizvoda, Victoriaoil, Šid

Suncokretova sačma predstavlja jednu od najznačajnijih proteinskih sirovina u proizvodnji stočne hrane.

Danas se sve više traže jeftiniji, a jednako kvalitetni izvori proteina, i upravo je ova tendencija u fokus dovela i primenu suncokretove sačme. Jedini limitirajući faktor upotrebe suncokretovih sačmi pri ishrani raznih grupa životinja, je sadržaj celuloze.

Suncokretove sačme se na osnovu sadržaja proteina, mogu podeliti u sledeće grupe:

1. Niskoproteinske sačme, sa sadržajem proteina od 27-34% i celuloze od 20-25%

2. Srednjeproteinske sačme suncokreta, sa sadržajem proteina od 35- 38% i sadržajem celuloze od 15-19%

3. Visokoproteinske sačme sa sadržajem proteina od 40-46% i celuloze od svega 7-12%.

Upravo ova podela sačmi diktira njenu primenu. Niskoproteinske sačme se u najvećem procentu koriste kod životinja tolerantnijim na viši sadržaj celuloze, a to su na prvom mestu preživari, ali se mogu koristiti i za ishranu živine i svinja ali u manjem procentu.

Druga grupa sačmi, čiji se sadržaj proiteina kreće od 35-38%, ima znatno širu primenu kod ishrane živina i svinja i svakako preživara.

Visokoproteinske sačme se mogu koristiti kod svih grupa životinja uključujući i ishranu riba.

Očigledno je da smanjenjem sadržaja celuloze raste upotrebna vrednost suncokretove sačme. Danas se u cilju povećanja upotrebne vrednosti suncokretovih sačmi u proizvodnji stočne hrane, dosta primenjuju i komercijalni enzimi koji utiču na razgradnju celuloze. Kod mladih kategorija svinja, čak se i preporučuje dodavanje celuloze, radi podsticanja što bržeg razvoja enzimskog sistema prasadi. Ovo se naravno odnosi na što kvalitetniju i svarljiviju celulozu, koja je poreklom od visokoproteinskih suncokretovih sačmi čiji je sadržaj proteina od 40- 46%.

Osim značajno niže cene u odnosu na druga proteinska hraniva, suncokretova sačma se karakteriše i visokim sadržajem prirodnih vitamina. Suncokretove sačme se po pitanju esencijalnih aminokiselina odlikuju višim sadržajem metionina, a nižim sadržajem lizina u odnosu na druga proteinska hraniva. Takođe je poznato da se u konvencijalnoj proizvodnji suncokreta ne koristi GMO tako da su i sačme od suncokreta NON GMO i bez rizika od istog. Rastvorljivost i usvojivost proteina iz suncokretovih sačmi je na jednakom nivou kao i kod drugih proteinskih hraniva.

Najveće uštede u proizvodnji stočne hrane se dobijaju korišćenjem visokoproteinskih suncokretovih sačmi. Kod tovnih pilića se sa visokoproteinskom suncokretovom sačmom zamenjuje 20-25% proteinskih hraniva na bazi sojinog zrna, što u zavisnosti od starosti životinja stvara uštedu od 3-5 evra po toni gotove hrane. Pri upotrebi u ishrani svinja ovaj procenat je i nešto veći i kreće se od 25-35% što stvara uštedu od 4-6 eura po toni gotove hrane. Kod pripreme hrane za ishranu riba udeo dostiže i 40%, naravno u zavisnosti od vrste ribe koja se hrani.

Bilten "Za našu zemlju", broj 69, septembar 2018.