Varljivo leto 2018.

Stručna podrška: dipl.inž. Aleksandar Pap, PSS Kikinda

Da je svaka proizvodna sezona drugačija, opšte je poznato, neke su godine sličnije drugima, neke su povoljnije, neke manje povoljne, ali dve iste godine se ne ponavljaju. Zato se kaže da je rad u poljoprivrednoj proizvodnji svake godine u prvom razredu.

Krajem sezone 2018. godine, u prilici smo da se podsetimo jedne kišovite i za ratarsku proizvodnju, uspešne godine. Svedoci smo jednog od najkišovitijih leta u periodu od kada se mere padavine na teritoriji Severnog Banata. Na terenu je bilo ukupno 175 litara padavina u junu i još 100 litara u julu mesecu. U avgustu je bilo 38 litara kiše i dovoljno toplote da svi usevi ravnomerno sazrevaju. Potrebno je napomenuti da su višegodišnji proseci padavina bili 65 litara za juni i 63 litara za juli mesec, što znači da su junske padavine bile skoro 3 puta veće od uobičajenijih. Naravno, lokalno je negde palo i znatno više kiše.

Kiše „lutalice“ su poslednjih godina veoma učestale i mogu u velikoj meri da utiču na tok proizvodnje u suvom ratarenju. Gde kiša izostane, pa još nekoliko puta zaredom, prinosi se u značajnoj meri mogu smanjiti. To smo imali prilike da vidimo ove sezone na pšenici, gde je na pojedinim lokalitetima, izostanak padavina uslovio da je prinos niži od 5 t/ha, i to na zemljištima koja imaju potencijal i gde je primenjena puna agrotehnika za vrhunske prinose. Sa druge strane, i „skromnija“ zemljišta sa nižim nivoom agrotehnike su davala rekordne prinose, jer su imali povoljan raspored padavina.

Treba napomenuti da je proizvodnja osnovnih ratarskih useva zasnovana u sušnom i izuzetno toplom aprilu mesecu, tako da je nicanje i ukorenjavanje svih biljnih vrsta bilo otežano i neujednačeno. Pojedina semena u okviru istog useva, a ponegde i čitavi usevi, su čekali padavine koje su krenule tek od 16. maja pa nadalje, i kada je bilo dovoljno vlage za nicanje onih semena koja su posejana u suvo zemljište. Sve ovo je doprinelo opštem šarenilu useva po pitanju uzrasta, sve dok nije nastupio juni mesec. Seme koje je posejano u optimalno vlažno zemljište je, usled visokih temperatura na počeku vegetacije, izuzetno brzo prolazilo kroz početne fenofaze, tako da je posle nicanja, biljka ubrzano dobijala listove, a koren je išao za vlagom.

Nastupanjem kišnog perioda, vegetacija je bujala, usevi su se izjednačavali, a korovi su dobili na značaju. Otežana ili onemogućena zaštita je dovela do masovne zakorovljenosti, čije ćemo posledice osetiti i narednih godina. Korovi poput ambrozije, čička, divljeg sirka i mnogih drugih, su narasli do zaprepašćujućih dimenzija i produkovali ogromnu količinu semena, kao i potencijalno veliki problem njihovog suzbijanja za buduću proizvodnu godinu.

Kvalitet povrtarskih useva je značajno umanjen, usled velike vlage i nemogućnosti primene adekvatne zaštite u pravom trenutku. Velika bojazan zbog toplog i vlažnog vremena je bila i za pojavu bolesti na suncokretu, ali je ova uljarica iznenađujuće dobro reagovala na ovu kišnu godinu i uslove koji su vladali. Obilne padavine su dobro uticale na sve jare ratarske useve, naročito na kukuruz, i u žargonu se kaže da kukuruza neće imati onaj ko ga nije posejao.

Kad se svedu bilansi na kraju proizvodnje i realizovane cene, videće se ko je gde. Veći rod nikada nije podrazumevao i bolju zaradu.

Umesto rezimea, preseka stanja, preporuke, samo krilatica - Idemo dalje. Iza nas je još jedna u nizu ekstremnih godina. Za razliku od prošle, ova je pozitivno ekstremna i ne treba je uzimati kao merilo ili parametar za planiranje naredne proizvodnje.

Bilten "Za našu zemlju", broj 69, septembar 2018.