Novinarski prikaz svetskih dešavanja iz poljoprivrede

OSLOBODITE IH: ZAŠTO UOBIČAJENE METODE ZA SPAŠAVANJE POLJOPRIVREDNIKA NEĆE USPETI I ŠTA MOŽE DA SE PRIMENI U NJIHOVU KORIST

DA SVUDA IMA PROBLEMA SA PODSTICAJIMA, SUBVENCIJAMA U POLJOPRIVREDI I RAZLIČITIM OČEKIVANJIMA  POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA SA JEDNE STRANE TAKO I DRŽAVE SA DRUGE STRANE, MOŽE NAM PRIKAZATI TEKST PREUZET IZ DALEKE INDIJE.

Desetine poljoprivrednih udruženja koja su odlučila da uspore snabdevanje glavnih indijskih gradova voćem, povrćem i mlečnim proizvodima, jasan je pokazatelj rastućeg ruralnog nezadovoljstva s kojim se Modijeva vlada bori već duže vreme, i to usred prezasićenosti zalihama i smanjenih cena poljoprivrednih proizvoda.

Zabrinuti da će nezadovoljni poljoprivrednici koštati vladajuću stranku (BJP) u nadolazećim državnim i nacionalnim izborima, Vlada je obećala nastavak subvencionisanih cena za sve useve kao i određivanje minimalne subvencionisane cene (MSP) koja će biti 50% viša od prosečnog troška proizvodnje. Međutim, upitno je da li će takav program zaista unaprediti stanje prosečnog poljoprivrednog gazdinstva usled brojnih izazova vezanih za njegovu implementaciju, a posebno efikasnost u proveri kliznih cena. Štaviše, imaće nekoliko neželjenih posledica, na primer štetne implikacije za poljoprivredni izvoz ili ekologiju.

Postoje mnogi usevi koji već imaju minimalnu subvencionisanu cenu koja je 50% viša od troška proizvodnje, kao na primer pšenica, slačica, ječam, leblebija, proso, crna i crvena leblebija. Ali ovaj sistem ne funkcioniše što potvrđuju sve brojniji protesti i marševi poljoprivrednika. Centar je najavio donju cenu za 23 useva. Međutim, izuzev za pirinač, pšenicu i šećernu trsku koji su potpomognuti efikasnom nabavkom, podrška za druge kulture je indikativna u prirodi.

Očigledno je da daljnji nastavak subvencionisanih cena bez osigurane nabavke ne može da se shvati ozbiljno. Štaviše, čak i kod useva sa minimalnim subvencionisanim cenama potpomognutim nabavkom postoje izazovi. Prvo, samo nekoliko izabranih saveznih država kao što su Pandžab, Harajana, Madja Pradeš i zapadni Utar Pradeš imaju dobro razvijenu infrastrukturu nabavke. Drugo, visoki propusti i gubici u nabavci povećavaju troškove. Treće, više od tri četvrtine poljoprivrednih gazdinstava ne proizvodi tržišne viškove i samim tim ne mogu zaista da imaju koristi od subvencionisanih cena. Četvrto, u slučaju šećerne trske gde se nabavka obavlja putem privatnih šećerana, populističko povećanje cena trske od strane Centra i saveznih država je uništilo finansije šećerana, prisiljavajući ih da traže spasonosne subvencije kako bi očistili rastuće dugove od trske, i to kada je cena šećera na najnižem trogodišnjem nivou.

Indijski program subvencionisanih cena takođe promoviše gajenje useva koji zahtevaju intenzivno navodnjavanje, pirinča i šećerne trske, u regionima sa deficitom vode kao što su Pandžab, Harajana i Maharaštra, prisvajajući nesrazmerno veći udeo ograničenih objekata za navodnjavanje. Pirinač i šećerna trska zauzimaju 25% indijskog poljoprivrednog zemljišta ali troše više od 60% vode za navodnjavanje. U Maharaštri je još gora situacija: samo 18% zemljišta se navodnjava a ipak se promovišu usevi koji intenzivno koriste vodu, kao što je šećerna trska koja koristi 71% vode za navodnjavanje.

Pojedini sugerišu da modifikovana verzija subvencionisanih cena, npr. šema plaćanja nedostatka (PDP-Price Deficiency Payment) primenjena u Madja Pradešu (za soju) i Harajani (za hortikulturne vrste) može da funkcioniše. Prema ovoj šemi, Vlada isplaćuje razliku između tržišne cene i donje cene useva direktno na bankovni račun uzgajivača, izbegavajući potrebu stvarne nabavke. Međutim, ne može se ignorisati činjenica da su obe ove savezne države morale da odbace svoje PDP programe usled niske pokrivenosti i neuspelog zaustavljanja pada cena. Skeptici sumnjaju da će proširenje PDP-a na druge useve imati bolji ishod osim ukoliko nije potpomognuto osiguranom državnom nabavkom što bi bilo preskupo i rasipnički.

Subvencionisane cene bazirane na formuli trošak plus cena takođe ignorišu stranu potražnje. Viša minimalna subvencionisana cena preterano stimuliše proizvodnju što dovodi do prezasićenosti zalihama. To nadalje smanjuje tržišne cene i naglo povećava račun subvencija. Pirinač i pšenica su najbolji primeri kako Vlada prvo preterano stimuliše njihovu proizvodnju, a zatim pokušava da ne dopusti pad cena nabavkom više od trećine ukupne proizvodnje.

Rast u minimalnim subvencionisanim cenama takođe nepovoljno deluje i na izvoz, tako što indijski poljoprivredni proizvodi postaju nekonkurentni, naročito kada su međunarodne tržišne cene niže. To uslovljava povećanje domaćih zaliha, što dovodi do smanjenja cena primoravajući Vladu na povećanje carine za proveru uvoza ili subvencionisanje izvoza. Da bi stvari bile još gore, prostor za još jednu rundu otpisa kredita je ograničen obzirom na nepouzdane finansije banaka.

Važno je shvatiti da ne postoji prečica do oštrijih poljoprivrednih marketinških reformi ili racionalizacije ulaznih subvencija. Nju Delhi takođe treba da se reši pro-potrošačke pristrasnosti u svojoj trgovinskoj politici koja sankcionira poljoprivrednike kada domaće cene rastu, a usporeno povećava uvozne carine kada se cene isprave. Neinflatorni način rešavanja poljoprivredne krize i povećanja ruralnog prihoda na dugoročnoj osnovi leži u povećanju produktivnosti poljoprivrednih gazdinstava kroz povećanu investiciju u navodnjavanje i posležetvenu infrastrukturu. Ovo drugo će smanjiti gubitke koji iznose već 20%.

Takođe, vreme je i da se uzme u obzir transparentni, neutralan za useve i jednostavniji za primenu, program podrške prihoda — slično kao što je savezna država Telangana uradila. Savezna Vlada isplaćuje 10.000 rupija po hektaru obradivog zemljišta svim poljoprivrednicima bez obzira koji usev gaje.

Obzirom na jednostavnost i osobinu da ne narušava tržište, može da se replicira u celoj Indiji, možda u manje ambicioznoj verziji kako bi se moglo lakše upravljati troškovima. Dozvolite poljoprivrednicima da odluče šta će proizvoditi i u kojim količinama, zasnovano na tržišnim signalima. Poljoprivredi u Indiji je potreban hitan prekid prekomerne kontrole Vlade.

 Prerna Sharma Singh, TOI

Bilten "Za našu zemlju", broj 73, januar 2019.