Analiza dosadašnje proizvodnje pšenice 2018/2019

Stručna podrška: dipl.inž Aleksandar Davidov, savetodavac, PSS Novi Sad

Proizvodnu 2018/2019 godinu karakteriše “teška” jesen za pšenicu, izostanak nicanja unutar optimalnih rokova, neujednačeno nicanje, neizvesna dalja situacija sa razvojem i rastom u narednom periodu. Svi ovi proizvodni činioci u svom sinergijskom dejstvu, mogu doneti značajno smanjenje prinosa pšenice ove godine. Trenutno je cena relativno dobra 22,5 din+PDV i značajno viša u odnosu na cenu za vreme žetve 2018.godine. Cena pšenice je složena kategorija i zavisi od više promenljlivih koje se ne mogu kontrolisati, bar ih mi ne možemo kontrolisati sa svojim obimom i kvalitetom proizvedene pšenice.

Ovom prilikom predstavljamo dve granične situacije kroz pretpostavljenu situaciju obračuna do sada učinjenih proizvodnih troškova u proizvodnji pšenice, bez eventualnog zakupa zemljišta.

Prvi model je situacija kada poljoprivredno gazdinstvo poseduje svoju mehanizaciju dok drugi model predstavlja poljoprivrednog proizvođača koji koristi tuđe usluge u proizvodnji ove biljne vrste. Simulacija oba modela obuhvata pregled i procentualnu zastupljenost dosadašnjih troškova pšenice, njihovu raspodelu i kasniju analizu osetljivosti proizvodnje. Analiza osetljivosti proizvodnje treba da obezbedi okvirni uvid u cenu koštanja proizvodnje 1 kg pšenice u ovom trenutku, njeno moguće pomeranje do 20% u cenovnom i količinskom smislu i da nam time da jasnu sliku prostora za opravdanost i intenzitet daljih ulaganja u ovu proizvodnju, za koju mislimo da će se isplatiti onome ko se u potpunosti posvetio ovoj proizvodnji.

Slučaj: Gazdinstvo poseduje mehanizaciju

Prikazani rezultati troškova u prvom modelu, govore nam da je nivo dosadašnjih troškova u proizvodnji pšenice, uključujući i prihranu, na nivou od 41.862 dinara, uz planirani prinos od 7 t/ha. Cena 1kg pšenice do sada košta 5,98 din/ kg. Ovaj obračun izveden je na pretpostavljenoj ceni pšenice u žetvi 2019. od 18 din/kg. U ovom momentu potreban je prinos pšenice od 2.326 kg/ha da bi se pokrili dosadašnji troškovi proizvodnje. Pored toga bitno je navesti apsolutne iznose pojedinačnih troškova koji zadeklarisano seme iznose 32%, đubrivo i osnovno i azotno 42%, gorivo 15% (bez subvencije), sezonsku radnu snagu 2%, održavanje mehanizacije 6% i kamatu na varijabilni kapital 3%.

Analiza osetljivosti koja se nalazi u tabeli 2. daje jasne podatke o ceni koštanja kilograma pšenice u proizvodnji, kao i o potrebnoj količini pšenice u „prelomnoj tački“ kojom se pokrivaju troškovi proizvodnje. Ovde treba posebno naglasiti da su iznosi navedeni u analizi osetljivosti izvedeni bez učešća tek dolazećih proizvodnih troškova. Analiza u ovom trenutku predstavlja praktično novčani resurs sa kojim se raspolaže u daljem toku proizvodnje i daje na uvid isplativost daljih ulaganja.

Ukoliko rod pšenice podbaci 20% i cena pšenice padne za 20% u odnosu na sadašnje stanje, gazdinstvo raspolaže sa 50.171,00 din da završi proizvodnju.

 

Stvar je svakog gazdinstva da proceni dalja ulaganja u toj situaciji. To je najgori scenario. Najbolji scenario je da cena i prinos bude viši za 20%. Po tom scenariju za završetak proizvodnje sa neophodnim troškovima ostaje 150.971,00 din. U tim iznosima se nalaze naredni troškovi koji će nastati do prodaje pšenice kao i zarada poljoprivrednog gazdinstva.

Slučaj: Gazdinstvo plaća usluge jer ne poseduje mehanizaciju

Prikazani rezultati troškova u drugom modelu govore da je nivo dosadašnjih troškova u proizvodnji pšenice na nivou od 46.109,00 dinara, tako da u ovom slučaju cena 1 kg pšenice do sada iznosi 6,59 din/kg. U ovom momentu potreban je prinos pšenice od 2.562 kg/ha da bi pokrili dosadašnje troškove proizvodnje. U ovom primeru, vrednosti pojedinačnih, apsolutnih udela za repromaterijal i ostale troškove su sledeći: deklarisano seme 29%, đubrivo (NPK; N) 38 %, plaćene usluge korišćenja mehanizacije29%, sezonska radna snaga 1% i kamata na varijabilni kapital 3%.

Analiza osetljivosti za ovaj slučaj nalazi se u tabeli 4. Ovde je potrebno naglasiti da su iznosi navedeni u analizi osetljivosti izvedeni bez učešća tek dolazećih proizvodnih troškova.

Ukoliko u ovom slučaju rod pšenice podbaci 20% i cena pšenice padne za 20% u odnosu na sadašnje stanje gazdinstvo raspolaže sa 46.531din i predstavlja najgori scenario. Najbolji scenario i u ovom slučaju je da cena i prinos budu viši za 20% kada gazdinstvu za završetak proizvodnje sa novodolazećim neophodnim troškovima ostaje 147.331 din. U ovom iznosu se nalazi, pored troškova, i zarada poljoprivrednog gazdinstva.

 

Analiza osetljivostii omogućuje potpuni uvid u moguće troškove i rezultantu eventualnih rizika koje mogu da donesu pomena cene i promena količine proizvedene pšenice. Ova analiza je vodič i mera nivoa ulaganja u pojedinačnu proizvodnju kojom se neko gazdinstvo bavi.

Bilten "Za našu zemlju", broj 75, mart 2019.