Faktori uspešne prihrane pšenice

Iako je svaka proizvodna sezona specifična, generalno govoreći, pravo vreme za prvo prihranjivanje pšenice je od 10. februara do 5. marta, u zavisnosti od vremena setve. Usevi iz ranijih rokova imaju veću potrebu za azotom i za njegovom ranijom primenom. Zato ranije zasejane useve treba ranije prihraniti. U prvom prihranjivanju treba uneti 60-80% predviđenog azota. Optimalno vreme za drugo prihranjivanje je period od 5-25. marta, kada treba uneti ostatak od predviđene doze, 20-40%. Ovo važi i za ječam i za tritikale. Drugo prihranjivanje je ujedno i korektivno, a svakako se mora obaviti pre početka vlatanja.

Prilikom izrade preporuke za primenu azotnih đubriva potrebno je uzeti u obzir i razvijenost useva.

Korekcije u prihrani sa azotom treba prilagoditi svakoj sorti. Sortama kao što su NS-40S, Milijana, Arija, Etida, Pesma ili Astra treba povećati dozu azota za 10% u odnosu na sorte Simonida, Zvezdana, Gordana, Pobeda, Renesansa i Rusija. U odnosu na ovu grupu sorti pažljivije treba prihranjivati sorte Evropa 90, Dragana i Ljiljana. Njima treba za oko 10% niža doza azota. Razlike između sorata treba poštovati. Zanemarivanje razlika može prouzrokovati gubitke u prinosu i u kvalitetu zrna pšenice.

Važan korektivni faktor za prihranu je i gustina useva. NS sorte pšenice daju vrhunske prinose pri sklopu od 450 do 500 biljaka po m2. Neke od njih daju dobre prinose i pri manjim gustinama, ako su zasejane u ranijim rokovima setve. Svaka sorta ima svoju optimalnu gustinu, odnosno specifičan odnos između tri glavne komponente prinosa: broja klasova po m2, broja zrna u klasu i mase 1.000 zrna. Gušće useve (preko 500 biljaka po m2, tj. više od 60 biljaka na jedan dužni m) treba prihraniti sa 10-15% manje azota. Kod ređih useva, ispod 400 biljaka, doza azota se može za isti % uvećati. Kod pregustih useva (preko 600 biljaka po m2), mogu se primeniti regulatori rasta u fazama pri kraju bokorenja (Modus, CCC i sl.). Tako će se biljke osigurati od ranog poleganja, jer ovi preparati skraćuju donje internodije.

Januar 2015. Pšenica -prosečan sadržaj nitratnog azota po predusevima, (analizirano 310 uzoraka u regionu Subotice)

 

 

Mali osvrt na proizvodne 2014/2015. godinu, u regionu Subotice, kada je kukuruz bio najzastupljeniji predusev usevima pšenice, zatim suncokret i pšenica, a potom uljana repica i soja. Najveći prosečni sadržaj azota bio je na predusevu uljana repica, 130 kg/ha. Prosečni sadržaj nitratnog azota na parcelama gde je bio predusev pšenica (monokultura) iznosio je 83 kg, na predusevima kukuruz i ječam oko 75 kg/ha, dok je na parcelama gde je predusev bio suncokret sadržaj azota je iznosio 66 kg. Najmanji prosečni sadržaj nitratnog azota bio je na predusevu soja, u količini od 56,1 kg/ha. Zahvaljujući ovim činjenicama, najveće količine azota za prihranu bile su potrebne na parcelama gde su predusevi bili soja i suncokret i te parcele je trebalo prvo prihranjivati. Nešto manje količine azota trebalo je primeniti na parcelama gde je pšenica bila posejana u monokulturi ili posle kukuruza, a na parcelama gde je predusev bila uljana repica trebalo je upotrebiti najmanje količine azota( kako ne bi došlo do poleganja useva).

Iz priloženih rezultata vidi se da je sadržaj azota u zemljištu bio veoma varijabilan što možemo očekivati i u ovoj proizvodnoj 2015/2016. godini.

Iz tog razloga pozivamo sve poljoprivredne proizvođače da urade analize zemljišta N-min metodom, jer se jedino na taj način može dati pravilna preporuka za prihranu useva na svakoj parceli uz značajne uštede .

U toku su preliminarna ispitivanja zemljišta na sadržaj lakopristupačnog azota, koja se sprovode u poljoprivrednim stručnim službama. Rezultati tih ispitivanja biće uskoro poznati, a na osnovu njih treba očekivati i prve preporuke za prihranjivanje.

 

 

Tabela 1. Zavisnost  i obračun količine azota za prihranjivanje (Nđ) od N-min u zemljištu
 

Usev	Grupa sorti	Jednačina	Koef.korelacije	Autor
Jari  ječam		Nđ = 62.3 - 0.52*N-min	r = -0.904**	Malešević, 1993a
Ozimi ječam		Nđ = 104.3 - 0.52*N-min	r = -0.765**	Malešević, 1993a
Pšenica ozima	I	Nđ = 126.5 - 0.52*N-min	r = -0.752**	Malešević i sar.,1991
	II	Nđ = 146.5 - 0.52*N-min		Malešević i sar.,1991
	III	Nđ = 166.5 - 0.52*N-min		Malešević i sar.,1991
	Setva u XII –I	Nđ = 122.0 - 0.52*N-min		Malešević ,1993b

 

 

Dipl.ing Ljubica Vukićević, Rukovodilac stručne službe