Uzorkovanje zemljišta

dr Duško Marinković, zamenik rukovodioca Stručne službe u kompaniji Victoria Logistic

Zemljište predstavlja osnovni resurs u procesu poljoprivredne proizvodnje, a prinosi gajenih biljka u najvećoj meri zavise od njegove plodnosti. Poznavanje osnovnih parametara plodnosti zemljišta koje nam je na raspolaganju, od velike je važnosti za ekonomski uspeh biljne proizvodnje na svakoj njivi odnosno svakom gazdinstvu. Pod pojmom poznavanje njiva, ne mislimo na mogućnost da iste pronađemo u ataru, nego da poznajemo potencijal prinosa svake parcele. Realna procena prinosa koji je moguće ostvariti na nekoj njivi, treba da bude osnov za određivanje stepena ulaganja u proces primarne proizvodnje.

Osnovni pokazatelji plodnosti zemljišta su: ukupni azot, lako pristupačni fosfor i kalijum, sadržaj humusa i kalcijum karbonata, pH vrednost u vodi i kalijum hloridu, a sve ih određujemo na osnovu analiza zemljišta. Ovi pokazatelji plodnosti su podložni promenama tokom perioda eksploatacije zemljišta u procesu poljoprivredne proizvodnje. Zbog toga je njihovo praćenje od velike važnosti za pravilno gazdovanje zemljištem. Proveru plodnosti neophodno je izvršiti svake četvrte godine. U ovom procesu kontrole plodnosti najodgovorniji segment svakako je proces uzimanje uzoraka zemljišta. Upravo zato jedno od najčešćih pitanja poljoprivrednih proizvođača našoj Stučnoj službi je: Kako pravilno izvršiti uzorkovanje zemljišta?

Proces uzimanja uzoraka zemljišta sastoji se iz nekoliko faza: određivanje vremena uzorkovanja, priprema za uzorkovanje, uzorkovanje, priprema i pakovanje uzorka zemljišta.

Najpovoljnije vreme za uzimanje uzoraka zemljišta je nakon ubiranja useva. Zemljište je u tom trenutku ravno, nenarušene strukture, a kretanje po ovakvim parcelama je značajno olakšano. Uzorkovanje zemljišta može se izvršiti i u toku vegetacije, a najčešći povod je ispoljavanje karakterističnih simptoma nedostataka određenih hranljivih elementa na gajenim biljkama.

Pre početka procesa uzorkovanja zemljišta potrebno je obezbediti kartice za unos podataka, grafitnu olovku i plan uzorkovanja. Takođe je potrebno doneti odluku o sistemu uzorkovanja koji će biti primenjen. Postoji više sistema uzimanja uzoraka zemljišta i to: dijagonalno, šahovski, metodom krugova, kombinovani metod, kontolne parcelice.... Svi navedeni sistemi za cilj treba da imaju što bolju pokrivenost uzorkovanog zemljišta pojedinačnim ubodima kako bi dobijeni uzorak što bolje reprezentovao datu parcelu. Odluku o sistemu uzorkovanja koji ćemo primeniti zavisi pre sega od opreme koja nam stoji na raspolaganju, ekspozicije terena, homogenosti terena i sl.

Proces uzorkovanja zemljišta može biti obavljen uz pomoć sledećeg:

• ašova (prevaziđena metoda, vrlo neprecizna),

• ručnih sondi (zastarela metoda, preciznost zavisi od uzorkivača),

• automatskih sondi (savremena metoda, preciznost maksimalna).

U procesu uzorkovanja zemljišta cilj je formirati prosečan uzorak prema određenim propisima i pravilima. Prosečan uzorak zemljišta uzima se sa maksimalne površine od 5 do 10 ha u zavisnosti od homogenosti parcele. Prosečan uzorak zemljišta sa ove površine sastoji se od 20 do 25 pojedinačnih uboda i isto toliko GPS koordinata. Ponovnim povratkom na parcelu nakon 4-5 godina, poželjno je uzorke zemljišta uzeti sa istih pozicija kako bi se ustanovila eventualna promena u plodnosti zemljišta.

Dubina uzimanja uzoraka zemljišta za potrebe ratarskih i povrtarskih biljnih vrsta je od 0 do 30 cm, a za potrebe voćarskih 0-30 i 30-60 cm. Dubina uzimanja uzoraka zemljišta treba da bude uniformna što je prema mišljenju naše Stručne službe moguće jedino automatskim sondama kojima naša služba raspolaže. Prosečan uzorak zemljišta treba da teži od 1 do 1,5 kg. Na osnovu ove količine zemljišta, donosi se zaključak o sadržaju hranljivih materija u masi od 19,5 do 42 miliona kilograma zemljišta koliko teži sloj od 0 do 30 cm sa površine od 5 do 10 ha. Ukoliko je parcela veća od 5 do 10 ha potrebno je parcelu podeliti na više pojedinačnih poligona/parcelica, uz pomoć GPS uređaja. Svaki od poligona/parcelica potrebno je zasebno uzorkovati. Uzorkovanjem zemljišta na ovaj način moguće je izvršiti primenu mineralnih i organskih hraniva u različitim dozama u skladu sa potrebama biljaka i obezbeđenošću zemljišta.

Nakon završenog procesa uzorkovanja, zemljište se mora dobro usitniti, izmešati i staviti u polietilenske ili platnene vrećice i zajedno sa etiketom sa svim potrebnim informacijama poslati u akreditovanu laboratoriju na analizu.

Na ovaj način stiču se preduslovi za dobijanje adekvatnih rezultata analiza zemljišta na osnovu kojih je moguće precizno odrediti količine mineralnih đubriva koje je potrebno primeniti i utvrditi potencijal plodnosti svake parcele.

Bilten "Za našu zemlju", avgust 2016.