Zaštita bilja u organskoj proizvodnji

Stručna podrška: Mr Gordana Forgić, konsultant u zaštiti bilja, PSS Sombor

Problemi u zaštiti bilja (štetočine, bolesti i korovi) koji se javljaju u konvencionalnoj proizvodnji jednako su značajni i u organskoj proizvodnji, ali se rešavanje tih problema umnogome razlikuje kod rešavanja problema u organskoj proizvodnji. Zaštita bilja u organskoj proizvodnji zasniva se uglavnom na korišćenju alternativnih metoda i uz primenu svih raspoloživih metoda zaštite bilja osim upotrebe sintetičkih pesticida.

PREVENTIVNE MERE U ZATVORENOM PROSTORU

1. Higijenske mere (ukoliko se proizvodnja odvija u zaštićenom prostoru)

— Ulaziti u posebnoj obući

— Koristiti rukavice za jednokratnu upotrebu

— Čišćenje i dezinfekcija oruđa i alata

— Pušenje nije dozvoljeno

— Higijena ruku — obavezna mera

— Dezinfekcija objekata zaštićenog prostora, toplih leja, plastenika pre početka gajenja biljaka.

Bilten "Za našu zemlju", broj 59, novembar 2017.

— Prilikom dezinfekcije koristiti formalin, plavi kamen, alkohol.

Jedna od značajnih mera prilikom proizvodnje u zatvorenom prostoru jeste dezinfekcija zemljišta kojom se postiže uništavanje patogena - prouzrokovača bolesti i štetočina.

Postoje različite metode dezinfekcije:

1. TERMIČKA DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA

- Zemljište se zagreje na 95 stepeni na dubini od najmanje 30 cm u trajanju od 5 minuta, čime se uništavaju spore, micelije, zemljišne štetočine pa i semena pojedinih korova.

2. SOLARIZACIJA

 – Prekrivanje zemljišta tankom, providnom polietilenskom folijom tokom 1-2 meseca (zemljište je potrebno prethodno dobro usitniti i navlažiti do 60% vlažnosti zemljišta).

3. BIOFUMIGACIJA

- Podrazumeva setvu biljaka koje nakon zaoravanja i u vlažnoj sredini oslobađaju iz glukozinolata izotiocijanate koji redukuju reproduktivne organe nekih gljiva prouzrokovača bolesti i depresiraju nicanje korova. Najčešće se kao biofumigani koriste biljke iz roda Brassica (juncea i napus) — slačice. Nakon setve biljke rastu do punog cvetanja i u toj fazi slačice daju 20-30 tona biljne mase. Biljna masa se malčira i unosi u zemljište freziranjem. Ovaj način dezinfekcije u potpunosti može da zameni metil bromid koji nije dozvoljen u organskoj proizvodnji. Kadifica i neven se koriste za biološku dezinfekciju zemljišta u zaštićenom prostoru i baštama. Setvom i gajenjem kadifice kao prethodnog useva, zemljište se čisti od nematoda i nekih štetnih gljivica. Kadifica luči tiofen, koji odbija nematode. U zaštićenom prostoru u proizvodnji povrća na principima organske proizvodnje, neophodno je uvođenje bioloških mera borbe, primenjivanje biopesticida, biljnih preparata kao i prirodnih neprijatelja. Biopesticidi su određene vrste pesticide koji se dobijaju iz biljaka, životinja ili su napravljeni od nekih minerala kao i feromona, predatora. Zaštita od štetočina u zaštićenom prostoru uspešno se rešava postavljanjem zaštitnih mreža (insect proof) koje treba postaviti na ulaze, ventilacione otvore i time uspešno zaštititi proizvodnju od tripsa, štitastih moljaca, muva, lisnih minera. Sakupljanje štetočina kao što su puževi, moljca u manjim zatvorenim objektima, je takođe jedna veoma korisna i efikasna mera. U organskoj prozvodnji veliki značaj ima primena lepljivih “vizuelnih ploča“ (žute, bele, plave) čijim postavljanjem u zatvorenom prostoru možemo sprovoditi monitoring – detektovanje prisustva i brojnosti štetočina, ali klopke ujedno omogućavaju i značajnu redukciju brojnosti štetočina. Postoji veliki broj predatorskih vrsta kojima uspešno možemo suzbijati štetočine kao npr. Predatorske stenice (hrane se gusenicama, larvama, biljnim vašima, crvenim paukom, lisnim buvama, tripsima...), zlatooke (hrane se biljnim vašima, larvama štitastih vaši, jajima cikada, tripsa, leptira, tvrdokrilaca i grinja), bubamare...

Preventivne mere na otvorenom prostoru:

1. Agrotehničke mere

— izbor parcele za proizvodnju

— setva i gajenje otpornih sorata

— upotreba sertifikovanog semena i rasada

— plodored

— đubrenje

— vreme setve

— sklop biljaka

2. Mehaničke mere

— suzbijanje korova

— odstranjivanje zaraženih biljaka

— uništavanje biljnih ostataka

— odvajanje zdravih od bolesnih biljaka u rasadničkoj proizvodnji

Obzirom da se semenom prenosi značajan broj patogena koji u vegetaciji zahtevaju folijarnu primenu fungicida u cilju očuvanja prinosa, u organskoj proizvodnji veoma je značajna  upotreba sertifikovanog semena za direktnu setvu kao i u proizvodnji rasada. Izbor sorti i hibrida tolerantnih na bolesti i štetočine je značajna mera u zaštiti bilja u organskoj proizvodnji. Poznato je da su sorte pšenice sa osjem tolerantnije na žitnu pijavicu u odnosu na sorte bez osja. Poslednjih godina imamo problem rđe na pšenici, ali na tržištu postoji veliki broj sorti tolerantnih na prouzrokovača ove bolesti kao i na neke druge kao na primer na sivu pegavost pšenice. Prilikom proizvodnje voditi računa o postizanju optimalnog sklopa biljaka, jer pregusti usevi dovode do povoljnog mikroklimata za razvoj biljnih bolesti.

Bilten "Za našu zemlju", broj 59, novembar 2017.